I PALESTINCI DECU NAZIVAJU SAVA I ĐORĐE: Ambasador Mohamed Nabhan o istorijskim vezama Srba i naroda Palestine

KADA je pre petnaestak godina došao u Beograd kao ambasador Palestine, Mohamed Nabhan se zainteresovao za zajedničku prošlost naših zemalja.

Ambasador Palestine, Foto B. Subašić

Do tada je verovao da su prijateljski odnosi Srbije i Palestine uspostavljeni u vreme bivše Jugoslavije, a da su za to najzaslužniji Jaser Arafat i Josip Broz Tito. Čitajući istorijsku literaturu, saznao je da te veze sežu u daleku prošlost, u vreme krstaških ratova. Od tada su istorijske veze naših naroda postale stalna tema njegovih promišljanja.

Za diplomatu iz Palestine Beograd nije nepoznat grad. U njemu je provodio studentske dane dok je izučavao političke nauke. Tada je zavoleo Srbiju, Srbe, kao i čorbast pasulj.

Naučio je tada ambasador Nabhan srpski jezik.

- Srbi i Palestinci imaju slične poglede na svet, jer su prošli kroz ista iskušenja. Iste nepravde. Napadale su nas moćne sile. Deo teritorije nam je oduzet, a deo naroda pretvoren u izbeglice - kaže ambasador Nabhan za "Novosti".

- Srbi i Palestinci su ponosni narodi, razumemo nepravdu ma čija da je i veoma smo osetljivi na pitanja slobode. Poštujemo porodicu i tradicionalne vrednosti. To nas spaja.

Foto Z. Jovanović

Malo je poznato, kaže ambasador, da je na teritoriji Palestine, sve do 16. veka, do dolaska Turaka, bilo pretežno hrišćansko stanovništvo:

- Palestinu i Srbiju vezuju drevni odnosi. Uvreženo je mišljenje da su krstaši krenuli u Palestinu kako bi oslobodili krst od nehrišćana. Srbija, koja je u to vreme bila moćna država, nije se priključila krstaškoj vojsci, na putu ka Jerusalimu, jer idu da ratuju protiv njihove braće. Palestinci su im bili zahvalni zbog toga. Palestina je kolevka svih vera, ljudske filozofije i ljudskog odnosa prema Bogu i nebesima.

Istražujući, ambasador Nabhan je naišao na dokument koji je po dolasku Arapa na tlo njegove zemlje potpisao tadašnji kalif Omar sa jerusalimskim patrijarhom. Kalif je prihvatio da muslimani čuvaju crkve i manastire i da džamije ne smeju biti tamo gde su crkve.

- Tako je bilo do dolaska Turaka - kaže Nabhan.

- Do početka 10. veka, islamski istoričari nisu znali ni kako se grad Jerusalim zove. Nije im bio važan. Nazivali su ga Aelijom, odnosno arapski Ilijom, uvereni da je ime dobio po proroku Iliji.

Dolazak Svetog Save, koji je dva puta hodočastio na Hristov grob, učvrstio je prijateljske veze. Prvo hodočašće Rastka Nemanjića, koje je usledilo deset godina posle sticanja autokefalnosti srpske crkve - koju je valjalo učvrstiti, predstavljalo je i važnu diplomatsku misiju za srednjovekovnu srpsku državu.

- U nekoliko manastira i crkava sačuvani su zapisi o njegovoj poseti - podseća naš sagovornik.

- Putovao je sa svitom i gde god da je boravio, dočekan je kao princ, član kraljevske porodice Srbije, ali i kao poglavar srpske crkve. Na prvom hodočašću kupio je kuću Jovana Bogoslova u kojoj je bila poslednja Isusova večera i tu sazidao Crkvu Svetog Jovana - da bi templari u potonjim ratovima - porušili i kuću i crkvu, a "franjevci" kasnije podigli baziliku. Muslimani je nisu dirali, nego hrišćani. Sveti Sava kupio je Crkvu Svetog Đorđa i poklonio je kao metoh Lavri Svetog Save Osvećenog u Akri.

- Kada je Sveti Sava posetio manastir Svetog Save Osvećenog, Mar Saba, u Judejskoj pustinji, istočno od Vitlejema, ostvarilo se, priče kažu, proročanstvo ovog svetitelja iz Kapadokije. Čim je kročio u manastirsku crkvu, sa postolja na kome je stajalo palo je žezlo Svetog Save Osvećenog, koje se nije pomeralo od njegovog upokojenja 532. godine.

Foto B. Subašić

Sutradan se desilo isto. Prema legendi, Sava Osvećeni je pred smrt rekao da će doći čovek kraljevske krvi koji nosi njegovo ime i pred kojim će pasti njegov štap. Tako se i desilo. I to ne jedanput. Tu je Sveti Sava, za života, proglašen svetim.

Žezlo, kao i ikone Mlekopitateljnica i Trojeručica, koje je prvi srpski arhiepiskop dobio od monaha ovog manastira, danas se nalaze na Svetoj Gori.

- Crkve i zadužbine koje je podizao u Svetoj zemlji, Sveti Sava je ostavljao kao metoh upravo lavri Svetog Save Osvećenog - kaže ambasador.

- To je jedan od najstarijih neprekidno "živih" hrišćanskih manastira, kojim su 130 godina upravljali srpski monasi i kod koga se i danas nalazi jedna kula Nemanjića. Mnogo je srpskih tragova u Palestini.

Ne samo onih koje je ostavio Sveti Sava. U nama je lep osećaj prema Srbima. Devedesetih, kad su Amerikanci govorili loše o Srbiji, Palestinci to nisu prihvatili. Jer, Srbi su naši prijatelji.

Ambasador nam priča i da je kult Svetog Đorđa veoma prisutan u Palestini. Govori nam o mestu gde je živeo, a koje i danas nosi njegovo ime. Kada je njegov otac poginuo, prema istorijskim izvorima, mali Đorđe se sa majkom preselio u Palestinu, na majčino porodično imanje.

- Postoji mesto u Palestini koje se zove Đorđe, a u njemu su manastir koji nosi njegovo ime i njegova kuća - kaže nam.

- U našoj priči Đorđe je bio čovek iz naroda koji se sukobio sa lokalnim feudalcem, a ne sa zmajem, kako kaže legenda, koji je živeo u obližnjem jezeru i svako veče proždirao po jedno dete. U priči, koja se kod nas prenosi s kolena na koleno, taj feudalac je pokušao da zabrani seljacima da poje stoku na mestu gde su to oduvek radili. Đorđe to nije dozvolio. Potukao se sa njim i ubio ga. Narod je u to vreme na feudalce gledao kao na aždaje i zato se kaže da je Sveti Đorđe ubio aždaju.

Interesantno je da Svetog Đorđa i muslimani i hrišćani podjednako poštuju. A, Palestina je možda jedina muslimanska zemlja u kojoj deca dobijaju imena Sava i Đorđe.

Mohamed Nabhan, Foto Z. Jovanović

LICEMERJE

- NE postoji drugo rešenje osim da se decenijski problemi Izraela i Palestine mirno reše. Ovakvo stanje ne može da traje - kaže palestinski ambasador.

- Palestina je, kao i Srbija, protiv okupacije Ukrajine, ali nećemo uvoditi sankcije Rusima, pogotovu što znamo da stav Amerikanaca nije iskren. Od Rusa su napravili đavole, što nije u redu. Tako su predstavljali Srbe devedesetih godina. Amerikanci ne biraju sredstva kad hoće da ostvare nešto od čega imaju koristi, zaboravljaju šta su oni činili u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji. Zaboravljaju šta još čine u Jemenu. Šta čine nama već 70 godina. Zato oni nisu valjani da govore o ljudskim pravima i slobodi.

BROZ, NEHRU, INDIRA...

AMBASADOR Nabhan je bio u delegaciji tokom posete paletinskog vođe Jasera Arafata SFRJ. Tada je upoznao Josipa Broza Tita.

- Bio sam zadivljen njegovom harizmom. Tito je na mene ostavio snažan utisak. I Indira Gandi je bila neverovatna. Nehrua ne pamtim, a Naser je nada koja nije ostvarena. Svi koji su predstavljali nadu za Arape su likvidirani. Nažalost - kaže Nabhan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije