"ĐERDAP 1" IM PREKROJIO ŽIVOTE: Navršilo se pet decenija od izgradnje Hidroenergetskog i plovidbenog sistema na granici sa Rumunijom

B. Caranović

14. 12. 2021. u 10:52

NAVRŠILO se pet decenija od završetka izgradnje Hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Đerdap 1", a punih 57 godina od postavljanja kamena temeljca na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more.

ЂЕРДАП 1 ИМ ПРЕКРОЈИО ЖИВОТЕ: Навршило се пет деценија од изградње Хидроенергетског и пловидбеног система на граници са Румунијом

HEPS "Đerdap 1", Foto S. Jovanović

Pokrenuti su agregati, otvorena su takozvana gvozdena vrata. Prvi brodovi su kroz jugoslovensku prevodnicu "Đerdap" prošli 7. decembra 1971. godine.

"Kroćenju" Dunava, prethodile su, međutim, godine velikih, često i dramatičnih promena ne samo mikroreljefa već i ljudskih sudbina. Bilo je i straha od prekrajanja reke, ali i teških ličnih priča onih koji su morali da napuste svoja ognjišta i dedovinu. Srušeno je oko dve hiljade zgrada, iseljeno više od 8.000 ljudi i pet crkava, premeštena četiri groblja, mnogo kulturnih spomenika, čak i čuvana Trajanova tabla.

U Dnevniku neimara "Đerdapa" zapisano je da je sistem gradilo više od 130 jugoslovenskih preduzeća i instituta iz zemlje i inostranstva sa kojima je sklopljeno čak 5.500 ugovora.

- Od 30. novembra 1963. godine, kada su jugoslovenski i rumunski državnici potpisali Sporazum o izgradnji, počela je da se ispisuje hronika jednog od najvećih poduhvata u našoj ekonomskoj istoriji - početak je Dnevnika objavljenog 1972. godine.

- Đerdapski poduhvat bio je po mnogo čemu dramatičan. On ima svoju ekonomsku i tehničku, ali i ljudsku istoriju. Menjajući prirodu, izazvao je i mnoge neprospavane noći, nemire, ali gigant nije mogao biti zaustavljen.

Akumulaciono jezero potopilo je niz naselja na desnoj strani Dunava - Dobru, Donji Milanovac, Mosnu, Golubinje, Tekiju, Sip i ostrvo Ada Kale. NJive, kuće i okućnice sela Sip, nadomak Kladova, bile su među prvima koje će preplaviti voda iz Đerdapskog jezera.

Stari Donji Milanovac i stara Tekija, Foto "Neimari Đerdapa 1964 - 1971."

Foto "Neimari Đerdapa 1964 - 1971."

Ispod vode ostala je i porodična kuća Dragice Ivanović (72), tada petnaestogodišnje devojčice.

- Naselje Stari Sip bilo je tik pored reke, poslednje kuće našeg sela bile su uz samu obalu Dunava - seća se naša sagovornica.

- Pamtim da se živelo mirno, da su se ljudi bavili malo poljoprivredom, ribolovom, a mnogi poput mog oca su bili brodarci. Neke komšije su dereglijama, ogromnim rečnim plovilima, prenosili kamen iz Sipa na druga mesta za izgradnju. Kada je počela evakuacija, zavladao je strah, šta nas čeka na novoj lokaciji, čime ćemo se tamo baviti, od čega živeti. Sve nas je obuzimala i velika neverica da li se može pobediti i pregraditi tako brza i moćna reka kao što je Dunav.

Kako Dragica priča, Sip se preselio na drugu stranu, oko dva kilometra nizvodno i na toj zaravni nastalo je naselje Novi Sip. U novinskom tekstu iz 1964, piše da je započeta izgradnja 16 višespratnih stambenih zgrada sa 500 stanova.

- Jedna od opcija je bila da se građa od starih kuća preseli i ikoristi za nove domove, ali je većina Sipljana izgradila nove kuće. Svaka iseljena porodica je dobila 10 ari, što je za mnoge bilo i više nego što su imali - seća se naša sagovornica.

Dragica Ivanović, Foto privatna arhiva

- LJudi su žalili za starim životom i strepeli, ne znajući šta ih čeka. Trebalo je vremena da shvatimo šta nam hidrocentrala donosi, da je reč o velikom projektu, ali i da na novoj lokaciji reka više ne može da nam poplavi kuće, a i bili smo bliže Kladovu.

Nekako u to vreme, počinje i da zaživljava društveni život u tek izgrađenom Omladinskom kampu Karataš, uvode se prve telfonske linije, a u naš dom dolazi čudo tehnike: crno-beli televizor.

Tokom podizanja HE, gradilište na Dunavu bilo je Jugoslavija u malom. Kako se Dragica seća, bilo je radnika od Slovenije do Makedonije, svih vera, nacionalnosti i jezika.

Omladina radnim akcijama je odradila veliki posao. U tadašnjoj Jugoslaviji, do "Đerdapa 1" nije bio izveden nijedan projekat takvih razmera, etnološka, prirodnjačka, arheološka i spomenička istraživanja, studije brojnih instituta i muzeja.

IZGRADNJA TRAJALA ŠEST GODINA

IZGRADNJA HEPS "Đerdap 1" zvanično je počela 7. septembra 1964. godine. Prvi agregati pušteni su u rad istovremeno na jugoslovenskoj i rumunskoj strani, 6. avgusta 1970. Prema Sporazumu o izgradnji i eksploataciji između tadašnje SFRJ i SR Rumunije, glavni objekat HEPS "Đerdap 1" projektovan je i izgrađen tako, da svakoj strani pripadne po jedna elektrana, jedna brodska prevodnica, jedna polovina prelivne brane i po jedna neprelivna brana, sa pratećim objektima. Preko brane napravljen je drumski put.

Državna granica ide upravno na osu brane i deli objekat na dva simetrična dela. Da bi se to ostvarilo, državna granica je pomerena u korist Rumunije.

JEDINSTVENA U SVETU

HIDROELEKTRANA "Đerdap 1" najveća je hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara. U izgradnju je utrošeno oko 48 miliona časova rada, iskopano je 13,4 miliona kubnih metara šljunka i rečnog nanosa i 7,2 miliona kubika stena, ugrađeno 3,2 miliona kubika betona, 167.000 tona armature i čelične konstrukcije i 69.000 tona opreme. Formirano je akumulaciono jezero zapremine 1.380 miliona kubnih metara vode, a njegove potencijale na jednoj hidroelektrani eksploatišu dve zemlje Srbija i Rumunija i po tome je jedinstvena u svetu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

POTREBAN VAM JE NAJBOLJI INTERNET: A1 Srbija je mreža u koju prelazi najveći broj korisnika u Srbiji