Društvo

GRAD OČIŠĆEN OD SRBA I ŽIVOTA: Mučni jubilej za naš narod u Hrvatskoj, 30 godina od završetka krvavih borbi u Vukovaru

В. Н.

14. 11. 2021. u 08:00

TAČNO 30 godina biće u četvrtak 18. novembra otkako je u Vukovaru posle 78 dana krvavih borbi umuknulo oružje.

ГРАД ОЧИШЋЕН ОД СРБА И ЖИВОТА: Мучни јубилеј за наш народ у Хрватској, 30 година од завршетка крвавих борби у Вуковару

Najveća bitka građanskog rata u SFRJ okončana je predajom hrvatskih paravojnih snaga tadašnjoj regularnoj vojsci JNA.

Iz grada u kojem je čak i retko koje drvo ostalo neoprljeno, krenule su dve kolone izbeglica - jedna prema Beogradu, druga prema Zagrebu. Procene i još uvek nepotpuni popisi govore da je u Vukovaru bilo oko 3.000 žrtava i mnoštvo ranjenika.

Prema popisu iz 1991. godine, u samom gradu koji je živeo od čuvene Fabrike "Borovo" sa 21.000 zaposlenih, bilo je 14.425 (32,3 odsto) Srba, Jugoslovena 4.355 (9,7 odsto), a Hrvata 21.065 (47,1 odsto).

Na prvim demokratskim izborima za parlament Hrvatske 1990. godine u Vukovaru i okolini Tuđmanov HDZ pretrpeo je težak poraz od Saveza komunista Ivice Račana. Poraz je Tuđman teško podneo što je jasno bilo iz njegove besne izjave: "Zapamtit će me crveni Vukovar".

Već naredne 1991. u aprilu je izbio prvi sukob, i to u Borovu Selu, u kojem i tada i danas Srbi čine većinu od 98 procenata. Minirana je srpska kafana "Krajišnik", a 1. maja 1991. svirepo je ubijen starac Stevan Inić u Bršadinu.

Istog dana pripadnici hrvatskih paravojnih formacija, obučeni u policijske uniforme, napali su meštane Borova Sela jer su povodom Praznika rada istakli jugoslovensku zastavu na zgradi Mesne zajednice. Lokalci su ih sprečili da zastavu skinu i oterali iz sela.

Sutradan, 2. maja, u Borovo Selo krenula je kolona vozila i jedan autobus naoružani "redarstvenicima." Odmah po dolasku u centar Borova nasumično su otvorili vatru, ubili jednog starca koji je pred mesnom zajednicom čitao novine i ranili nekoliko ljudi.

Mesecima pre nego što se rat u Vukovaru rasplamsao, paravojne snage Tomislava Merčepa likvidirale su blizu 200 viđenijih Srba u Vukovaru. Ubijani su noću, mučki, a njihovi leševi mahom su bacani u reku. Merčep, tadašnji sekretar za narodnu odbranu u Vukovaru, još u martu je delio oružje Hrvatima.

Prethodno je Skupština opštine Vukovar, u kojoj su većina bili Srbi i projugoslovenski orijentisani Hrvati, odbila da prihvati novi Ustav Hrvatske kojim su Srbi izgubili status konstitutivnog naroda i postali nacionalna manjina. Zbog toga je hrvatska vlada naoružavala paravojne snage kao rezervnu policiju, da bi osigurala prevlast na terenu.

Juna 1991. Hrvatska je proglasila nezavisnost i otcepila se od SFRJ. Srpski narod u Hrvatskoj se oštro pobunio protiv ovog čina.

Mirovnim sporazumom u Erdutu, potpisanim 12. novembra 1995. (dve nedelje pre Dejtonskog mirovnog sporazuma), dogovoreno je da se Sremsko-baranjska oblast postepeno vrati u granice Hrvatske. To se i dogodilo, 1998. godine.

U minulih tridesetak godina vukovarske zgrade su obnovljene, ali život i dalje samo tinja. Mnogi su se raselili na "različite" strane, jer privreda nikada nije zaživela. Oni koji su ostali rade uglavnom u državnim preduzećima, na kojima je retko koja ćirilična tabla ostala netaknuta. Posle Srba i srpsko pismo prognano je iz Vukovara.

Neki od preostalih Srba, ali i pojedini Hrvati, kažu da se Zagreb seti Vukovara tek svakog 18. novembra kada "branitelji" dolaze u pohod ovom gradu. Srbi tog dana uglavnom ne izlaze na ulicu. Ostaju da tihuju u svojim kućama.

MILAN MAČVAN, LEGENDARNI KOŠARKAŠ

Čast mi je što sam Vukovarac

Vukovar za mene nije samo grad u kom sam rođen, on predstavlja moj život, moju motivaciju, moj put i porodicu. Pored toga što sam sa sedam godina otišao iz njega, trudim se da jednom godišnje obiđem rodbinu koja je tamo ostala da živi i da obnovim svoje uspomene.

Za mene je velika čast biti Vukovarac, svaki svoj uspeh sam jednim delom pripisao i svom gradu, ljudima u njemu i onima koji su ponikli iz njega. Na kraju, Vukovar je jedna priča, baš kao što i čuveni film kaže, a ja sam samo njegov deo.

Preporučujemo

PRED KAMEROM REČI POTOMAKA: Film o stradanju Srba u norveškim logorima

Društvo

0 0

PRED KAMEROM REČI POTOMAKA: Film o stradanju Srba u norveškim logorima

09. 11. 2021. u 13:00

SUDBINA SRBA PRETI EVROPI: Francuski pukovnik Patrik Bario uvek uz naš narod - Odlučni ste da se borite za veru i istoriju

Politika

4 50

SUDBINA SRBA PRETI EVROPI: Francuski pukovnik Patrik Bario uvek uz naš narod - Odlučni ste da se borite za veru i istoriju

31. 10. 2021. u 09:00

SRAMNA ODLUKA GRADSKOG VEĆA VUKOVARA: Srbima ponovo osporeno pravo na ćirilicu

Region

0 0

SRAMNA ODLUKA GRADSKOG VEĆA VUKOVARA: Srbima ponovo osporeno pravo na ćirilicu

26. 10. 2021. u 13:50

EVO VAM ČETNICI: Skandal u selu kod Vukovara, usred dana traktorom ruše spomenike (VIDEO)

Region

14 5

"EVO VAM ČETNICI": Skandal u selu kod Vukovara, usred dana traktorom ruše spomenike (VIDEO)

14. 04. 2021. u 15:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

07. 12. 2025. u 13:19

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.