SVAKA STOPA KRALJA PETRA STIHOM OVENČANA: Dela posvećena najvoljenijoj srpskoj krunisanoj glavi sabrana u knjigu

Jovanka Simić

19. 09. 2021. u 13:30

POSLE vožda Karađorđa, najopevaniji srpski kralj je njegov unuk Petar I Oslobodilac.

СВАКА СТОПА КРАЉА ПЕТРА СТИХОМ ОВЕНЧАНА: Дела посвећена највољенијој српској крунисаној глави сабрана у књигу

TRAGANJE Dejan Tomić, autor knjige, Foto N.Karlić

Kraljeva vladavina (1903-1921) i njegove slavne pobede u balkanskim bojevima i u Prvom svetskom ratu, nadahnule su 104 naša i inostrana pesnika i na desetine slikara. Vajari su u njegovu slavu isklesali 82 spomenika, a naša i evropska štampa posvetila mu je brojne naslovnice.

Sve pesme, uključujući i one zaboravljene, spomenike, među kojima i porušene, preživele portrete i naslovnice, novosadski publicista i novinar Dejan Tomić sabrao je u knjigu "Apoteoza NJ. v. kralju Petru I Karađorđeviću", u ediciji Arhiva Vojvodine, Književne zadruge SNV (Podgorica), Zadužbine Karađorđevića (Oplenac-Topola) i "Prometeja" (Novi Sad).

INSPIRACIJA Kralj Petar u svečanoj generalskoj uniformi, Foto Arhiva

 

U predgovoru ovom jedinstvenom delu akademik Matija Bećković naglašava da životopis kralja Petra Oslobodioca liči na sadržaj nekog velikog epa, te da njegova vladavina predstavlja trijumf slobode i demokratije, najsrećniji primer u novijoj istoriji Srbije.

- Heroika Srbije neodvojiva je od njega i njegove dinastije. Srbija je prošireno Karađorđevo imanje, a tim imanjem vladao je kralj Petar "sa prstom na Ustavu" kao najomiljeniji, najobrazovaniji, najskromniji, a najpobožniji srpski kralj, upoređivan sa slavnim monarsima naše najslavnije nemanjićske dinastije - navodi Bećković, koji je i sam posvetio pesmu kralju pod naslovom "Čvor" u kojoj poslednji stih glasi: "Sve što sloboda rodi izdaja će ubiti".

TOMIĆ, za koga Bećković kaže da je "neumorni čuvar kulturne baštine i skrajnute povesnice", otkriva, za "Novosti", da iz ove njegove 29. po redu knjige, stoji višedecenijski rad koji je iziskivao pedantno traganje u mnogobrojnim dokumentima, listovima, časopisima, godišnjacima... Pronašao je 114 pesama posvećenih kralju Petru.

POŠTOVANJE Naslovnica "La Petit Journal": Ulazak kralja Petra u oslobođeno Skoplje 1912. Foto Arhiva

- Osim srpskih autora, njemu u čast stihove su ispisali i autori iz Crne Gore, čak je i kralj Nikola posvetio stihove svom zetu kralju Petru, zatim pesnici iz Hrvatske, Dalmacije, Slovenije, Bosne i Hercegovine - kaže autor "Apoteoze", uz napomenu da su mu u njegovom poduhvatu mnogo pomogli Dušan Babac, autor vredne monografije o kralju Petru I, i Hadži-Zoran Lazin, priređivač knjige o Kralju Oslobodiocu u umetničkim delima.

Najstariju pesmu kralju Petru sročio je krajem 19. veka Stevan Vladislav Kaćanski, pesnik iz Srbobrana, naslovivši je "Sijatelnom Knjaževiću Srbskom Petru Karađorđeviću". Laza Kostić je napisao "Imnu Srbije za kralja Petra I", Milutin Bojić autor je "Petrovdanske vizije", Vojislav Ilić Mlađi posvetio mu je "Narodno ujedinjenje" i "Stari kralj", a Svetislav Stefanović "Poslednje sunce". Ivo Andrić je 1914. u sarajevskom "Vihoru" objavio "Prvu proljetnu pesmu" čiji refren glasi "Kad će doći kraljeva vojska?".

ZANIMLJIVO je da je albanski pesnik Abib Kukić takođe pisao rime srpskom Kralju Oslobodiocu. U poslednjoj strofi "Pesme kralju Petru" on kaže: "Ovaj kralj Petar, kralj je gospodin/udari na front sa tri armije /vojeva s Nemcima, s Alamanima /i kad nastupi godina osamanaesta on na Kosovo kuku izbi opet! Ovaj kralj Petar, kralj gospodin - zavlada Bosnom i Dalmacijom, celim Kosovom i Makedonijom."

VOJSKOVOĐA Naslovnica italijanskog časopisa "La Domenica del Corriere" (27. decembar 1914.), Foto Arhiva

Ruski poeta Aleksandar N. Donskov autor je pesama "Kajmakčalan" i "Blaženopočivši kralj Petar - oslobodilac", a s divljenjem su o kralju pisali i Francuzi: Robert de Monteskje ("Srpskom kralju Petru"), Klod Askju ("Kosovo"), Edmon Rostan ("Kralj Petrova četiri vola" kao podsećanje da je u najtežim danima povlačenja srpske vojske kralj seo na volovska kola sa svojim vojnicima, prim.aut.), Žan Rišpen "Pozdrav Srbiji").

Kralj Petar I Oslobodilac (1844-1921) više od pola života bio je izgnanik - uhođen, praćen, hapšen i suđen. Mnoge godine proveo je u vojničkim rovovima ratujući u Francuskoj, Bosanskoj Krajini i Srbiji. Živeo je u Parizu, Ženevi, Pešti, Beču, Temišvaru, Petrogradu, Cetinju... Svoju vladavinu u Srbiji započeo je zakonom koji je imao samo jedan član: "Štampa u Srbiji je slobodna".

Posle slavnih pobeda u balkanskim ratovima došao je Prvi svetski rat u kome je "Srbija izgubila sve osim časti". Tada je, podseća akademik Bećković u uvodniku Tomićeve knjige, sedamdesetogodišnji kralj državu "izneo" iz zemlje i stupio na biblijski put i albansku golgotu.

Svaka njegova stopa je ostala živa i prešla u nadležnost istorije i poezije. Oslobodio je i ujedinio svoj narod rasejan u Osmanskom i Habzburškom carstvu.

POČAST Konjanički spomenik u LJubljani (1931), vajar Lojze Dolinar, Foto Arhiva

MOKRANJAC

STEVAN Mokranjac, naš najznačajniji kompozitor horske muzike, posvetio je kralju Petru tri svoja dela, a čuveni češki violonista Jan Buhtela koji je gostovao, komponovao je u kraljevu čast kompoziciju "Uspomene na Beograd".

OBELEŽJA MASOVNO UKLANJANA

SPOMENICI Kralju Oslobodiocu masovno su uklanjani posle Drugog svetskog rata, a bilo ih je širom regiona. Mnogima od njih, ukupno 82, izgubio se svaki trag. Pre tri godine, 25. novembra na dan stogodišnjice prisajedinjenja Bačke, Baranje, Banata i Srema matici Srbiji, u Novom Sadu je podignut spomenik Oslobodiocu, a decembra iste godine i u Bačkoj Palanci postavljeno mu je bronzano obeležje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

LONDON ĆEMO PRVO BOMBARDOVATI AKO DOĐE DO SVETSKOG RATA Guruljov: Nećemo krenuti od Varšave, Pariza ili Berlina