Politika
VUČIĆ ODGOVORIO BLOKADERIMA: Hoćemo da budemo vojno neutralni i to je naš izbor!
14. 07. 2026. u 13:19
uživoVUČIĆ SE OBRAĆA IZ PARIZA: Lepo je bilo danas biti građanin Srbije (VIDEO)
14. 07. 2026. u 13:04
KANDIĆ STALA UZ ĐILASA, PA NAPALA ŠABIĆA: Nastavlja se rat među blokaderima
14. 07. 2026. u 12:29
Tenis
TENISKI SVET ZATEČEN! Novak Đoković povukao šokantan potez! Ovo se čeka od 2015. godine
14. 07. 2026. u 07:12 >> 08:55
Fudbal
ŠOK U DALASU: Dešan otkrio pravu istinu o Španiji pred večerašnji spektakl veka!
14. 07. 2026. u 12:19
Milan Lekić
24.04.2022. 22:29
Велика је одговорност писати о Светом Сави. 1) Аутор текста у уводу наводи своје изворе на начин како то некритички раде српски историчари од средине 19. века: Прво, увек Доментијан (Житије Св. Саве, 1865, бечки текст који је Даничић тада први пут видео и објавио, непознат Хиландару, Студеници, Жичи, С. Карловцима) а потом Теодосије (Житије Св. Саве, 1796. изд. Беч). Наравно да се о Доментијану не зна ништа, а да је Теодосије братанац Св. Саве (најмлађи Вуканов син световног имена Радослав, као и стриц му Сава) то се крије, иако је сахрањен поред северног зида у Студеници, наспрам свог деде Стефана Немање). Теодосије је пратио свог стрица на његовим путовањима и најситнијим детаљима украсио биографију првог српског архиепископа. Постоје три различита Доментијанова текста, а у једном од њих може се прочитати да је Сава „боравио у Риму где га је „папа прогласио српским патријархом читавог Илирика“. Главна сврха фалсификата „Доментијан“ је да послужи као необорив домаћи „доказ“ за „римску круну Стефана Првовенчаног“ (који ће Ф. Рачки сместити у фусноту свог издања Сплитске хронике Томе Архиђакона, где је сам Рачки уметнуо „папски венац“, кога нема у најстаријем тексту Томине хронике, Барберинијев кодекс, Рим). Доментијана треба одбацити, и открити прекривену надгробну мермерну плочу Теодосија у Студеници. 2) Аутор пише да је хумски принц Растислав (Радослав по Подгоричком љетопису) „у јесен 1192. године дошао родитељима у посету у Рас на очевом двору…“. Престоницу Србије „Стефан Немања Велики кнез српски Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклитије и Раса“ (Теодосије, 1236) године 1166, преноси из Стона у Котор (Стефан Првовенчани, грчки аутори). Рас је најисточнија гранична покрајина тадашње Србије-Далмације (Скилица, Комнина, Хонија), којом је управљао Немања као жупан рашки (до 1166).