Robespjer pod lipama

Nebojša Popov

utorak, 17. 06. 2008. u 00:00

Робеспјер под липама
U Kapetan-Mišinom zdanju improvizuje se umetni?ki program. Studenti ovacijama pozdravljaju Stevu Žigona koji govori monolog iz "Dantonove smrti"

Nastojanja pojedinaca i grupa da stupe u kontakt s radnicima, kao i pokušaji da u fabrikama podele svoje biltene i saopštenja, po pravilu nailaze na snažan otpor fabričkih vlasti, i ne samo fabričkih.
Na zborove, pak, dolaze i radnici. Neki od njih govore, podržavaju studente i pokušavaju da objasne konformističko ponašanje radnika "u masi". Dolaze i grupe radnika koje se predstavljaju kao delegacije pojedinih fabrika (Komgrap, Šećerana, D. Tucović, Kombinat Sport, na primer).
Zbor Filozofskog i Filološkog fakulteta upućuje apel "Radnicima, građanima i omladini". U njemu tumače smisao započetih akcija. Kao bitno, ističu sledeće: "Mi nemamo nikakav poseban program, naš program je program najnaprednijih snaga našeg društva Program SKJ i Ustav. Mi zahtevamo njegovo dosledno sprovođenje."
U saopštenju umnoženom za javnost studenti Akademije likovnih umetnosti, prihvatajući Proglas, naročito osuđuju "stanje nepismenosti ogromnog broja ljudi" i traže da se "ona u potpunosti iskoreni u određenom razumnom roku". Oni ističu još i to da se "nastale teškoće i problemi u privredi ni u kom slučaju ne smeju rešavati otpuštanjem radnika".
Studenti Mašinskog fakulteta nameravaju da, preko Saveza sindikata Jugoslavije, obaveste radnike cele zemlje o studentskoj akciji. Njima je posebno stalo da stupe u kontakt i s predsednikom Republike. Veruju da će ih on razumeti i podržati. Pozivaju ga da "lično prisustvuje mitingu koji treba da se održi u Beogradu i da tom prilikom održi govor".
Na zborovima se javljaju i nove ocene prilika, ideje i inicijative, rasprave su kritičke i strasne, bez konferencijaške lenjosti. Traže se izlazi iz krize društva. Tako, na primer, studenti Filološkog fakulteta smatraju da "privrednu i društvenu reformu ne mogu ostvariti oni isti ljudi koji su svojom nesposobnošću doveli do kritičnog stanja, koje nas upravo nagoni na ovu društvenu akciju, sve polumere i odlaganja bez lične odgovornosti više se ne mogu podneti". Studenti Prirodno-matematičkog fakulteta traže "da listovi dnevne štampe, radio i televizija objave Pismo IK CK SKJ iz 1962. godine" i osuđuju one koji su ugušili inicijative koje je ono pokrenulo.
Već na zborovima prvoga dana štrajka bilo je pokušaja da se sačini program koji bi potpunije izrazio gledišta štrajkača. Na Pravnom fakultetu razmatran je predlog jednog takvog programa, koji je usvojen i upućen Univerzitetskom odboru radi daljeg razmatranja. Ponegde dolazi i do oštrih sporova. Verovatno bi ih bilo i više da nije bilo preterivanja u strahu od provokatora.
Ni trpeljivost prema različitim idejama i oblicima ponašanja nije na zavidnoj visini, možda zbog nerazvijene demokratske tradicije ili zbog grčevitog nastojanja da se, u nametnutoj izolaciji i ugroženosti, očuva jedinstvo?
U dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja je najdinamičnije. Na zborovima studenata i nastavnika Filozofskog fakulteta, kojima obično uspešno i nenametljivo predsedava Dragoljub Mićunović, asistent, oblikuju se stavovi koji imaju znatan uticaj i van okvira ovog fakulteta. Tu se održavaju i skupovi kojima ne prisustvuju samo studenti. Na zboru u utorak u podne jednoglasno je odlučeno da se od danas Beogradski univerzitet zove Crveni univerzitet "Karl Marks". Uz Internacionalu, sve češće se čuje Koračnica Crvenog univerziteta (posvećena Vladimiru Majakovskom, tekst Miroljuba Todorovića, a muzika Vuka Stambolovića):
K'o kiša plamna
na zemlji sušnoj
Što mlazom vode peva
Putem revolucije
koračajmo
Leva! Leva! Leva!
Nek' sunce padne
u srca naša
Nek' munja zemljom seva
Kljusinu istoriju
poterajmo
Leva! Leva! Leva!
Za hrabrost očeva
znamo iz knjiga
I njihov je san to,
što zagreva
Danas i dalje
naša je briga
Leva! Leva! Leva!
Pred očima nam sada
k'o nekada njima
Komuna - zvezda izgreva
Mladost je naša
privilegija
Leva! Leva! Leva!
Na istom mestu, i drugde, improvizuju se umetnički programi. Ponekad, spontano, vaskrsava ambijent antičkog pozorišta.
Tako nešto dogodilo se, na primer, onda kada je Stevo Žigon improvizovao govor Robespjera u Jakobinskom klubu, uoči smaknuća Dantona (iz Bihnerove drame Dantonova smrt). Posebno su zanimljiva mesta i način reagovanja "hora" (prema snimku M. Klarina, urednika Susreta, objavljenom u vanrednom broju ove revije 11. juna):
"Samo smo čekali na krik gnevnog negodovanja koji se razleže sa svih strana, pa da - progovorimo? (Ovacije.)
Naše su oči bile otvorene, videli smo kako se neprijatelj sprema i diže, ali nismo dali znak. Pustili smo narod da sam nad sobom bdi i stražari. Ali narod nije spavao. Narod je zazveketao oružjem! Ja sam već jednom rekao: na dva dela, kao dve vojske raspali su se unutrašnji neprijatelji republike. Jedne od tih frakcija više nema. (Ovacije.) Da je pobedio Eber, republika bi se pretvorila u haos, i despotizam bi bio zadovoljen! Mač zakona pogodio je te izdajnike! Ali, tuđincu za postizanje iste svrhe služe zločinci druge vrste. Mi ništa nismo postigli ako ne uništimo i drugu frakciju.
Oružje republike je - strah! Snaga republike: vrlina! Vrlina, jer bez nje je strah ubitačan. Strah, jer bez njega je vrlina nemoćna. Oni kažu da je strah oružje despotske vladavine i da stoga naša vladavina liči na despotizam. Svakako! Revolucionarna vladavina jeste despotizam slobode! Slobode - protiv tiranije! Svi znaci jedne lažne osećajnosti izgledaju mi kao uzdasi što poleću put Engleske i Austrije!
Ali, ne zadovoljavajući se time da razoruža mišicu naroda, oni pokušavaju još i najsvetije izvore njegove snage da otruju porokom. To je najprepredeniji, najopasniji i najgnusniji napad na slobodu! Porok je Kainov žig aristokratizma! U jednoj republici porok nije samo moralni nego i politički zločin! Poročan čovek je politički neprijatelj slobode! (Ovacije.)
Odmah ćete shvatiti moje reči ako mislite na ljude koji su nekad stanovali na potkrovlju, a danas se voze kočijama i bludniče sa bivšim markizama. (Aplauz.) Kada gledamo kako se zakonodavci narodni razmeću porocima i rasipništvom nekadašnjih dvorana, kako sipaju dosetke, oštre, i ističu svoj umetnički ukus, kako već polako usvajaju pravila otmenog ponašanja, kada gledamo kako se markizi i grofovi revolucije žene bogatim ženama i nose skupocena odela - kada njih gledamo, s pravom se možemo upitati: jesu li oni opljačkali narod! (Skandiranje: "Jesu, jesu...")
Mislim da je nepotrebno dodavati još neke crte portretima koje sam naslikao. Oni su već završeni. Nema sporazuma, nema primirja sa ljudima koji su mislili samo na to kako da opljačkaju narod, nadajući se da će to pljačkanje ostati nekažnjeno! (Ovacije.) Nema sporazuma, nema primirja sa ljudima za koje je republika predstavljala špekulaciju, a revolucija - zanat!" (Bučne ovacije i odobravanje.)
U smiraj dana, kad popusti napetost povezana s donošenjem odluka, nastupa vreme za razgovore, za intelektualnu distancu prema dnevnim događajima.
Konvent je nastao na Filozofskom fakultetu. Nažalost, dijalozi koji su tu vođeni nisu zabeleženi, mada su, svakako, imali veliki duhovni upliv na tadašnja zbivanja. Naravno, najveći udeo u radu Konventa imali su domaćini, profesori i studenti Filozofskog fakulteta, mahom sa katedri za sociologiju i filozofiju. Među njima, izuzetnom istrajnošću, prednjačio je profesor Vojin Milić. Diskusije traju od večernjih časova do duboko u noć, ponekad i do jutra. Raspravljaju, i spore se, studenti, profesori, pisci, glumci, građani, radnici. Razgovori se prekidaju samo onda ako neko insistira na nalaženju kakve čudotvorne formule za rešenje praktičnih problema.
Teme za razgovor formulišu pokretači dijaloga, pred sam početak zasedanja Konventa. Kad su uobličene teme, prisutni se opredeljuju za neku od njih, po slobodnom izboru.
Iz istih potreba, slični oblici dijaloga nastali su i na drugim fakultetima. Samo, onaj na Filozofskom fakultetu najduže je opstao, i posle okončanja štrajka, da bi kasnije, u sličnim situacijama, bio obnavljan.

DRŽ'TE GA!
ŠTAMPA i drugi činioci van Univerziteta koriste svaku pojedinost koja se može upotrebiti za razgorevanje sumnji u studente. U oskudici senzacija te vrste, oni retke detalje ponavljaju i variraju. Jedna od takvih je i navodni pokušaj rehabilitacije M. Đilasa od strane J. Barovića, beogradskog advokata, koga su studenti Pravnog fakulteta onemogućili da govori. A još gore je prošao u Studentskom gradu. Tamo su, prema pisanju štampe, za njim pokrenuli pravu poteru: "Drž'te ga, trčite za njim, udarite ga..."


Feljton je napravljen prema knjizi Nebojše Popova “Društveni sukobi izazov sociologiji - beogradski jun 1968”, koja je prvi put objavljena 1983, ali je odmah bila zabranjena. U ovoj knjizi, koja je rezultat desetogodišnjeg rada, autor daje genezu studentskog bunta u Titovoj Jugoslaviji, detaljno
opisujući zbivanja na Beogradskom univerzitetu. Koristeći veliki broj
dokumenata, Popov daje odgovore na pitanja kako je nastao studentski pokret, šta je u sebi nosio, za šta se zalagao i kako se završio.
Knjigu je ovih dana, štampao “Službeni glasnik” i može se naručiti na tel. 011/36 444 52 ili na e-mail: kontakt@slglasnik.com.(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije