CERAK U IZLOGU, ZAŠTITA U FIOCI: Ni posle dve godine otkako je proglašeno za kulturno dobro, čukaričkim naseljem se niko ne bavi

M. STANOJKOVIĆ

12. 04. 2021. u 10:53

DA naselje Cerak Vinogradi postoji negde na periferiji grada i da ga je država 2019. godine proglasila kulturnim dobrom, a potom zaboravila, oko 15.000 stanovnika na čelu sa projektantom naselja Milenijom Marušić već dve godine uporno podseća nadležne.

ЦЕРАК У ИЗЛОГУ, ЗАШТИТА У ФИОЦИ: Ни после две године откако је проглашено за културно добро, чукаричким насељем се нико не бави

Foto P. Milošević

Od stavljanja pod zaštitu na papiru, nikakve blagodeti od toga u praksi nisu osetili. Krovovi i dalje prokišnjavaju, fasade se krune, a 92 hektara zaštićene površine ostavljena su samo na brizi stanarima zgrada i nemilosti zuba vremena.

Pošto su mnogobrojni apeli da se, jednom od svega tri zaštićena naselja u Evropi neko pozabavi, ostali bez odgovora, možda će prezentacija - Vizuelni podsetnik u izlogu Kulturnog centra Beograda opomenuti gradske i republičke službe. Kako za "Novosti" objašnjava arhitekta Milenija Marušić, koja ni danas ne odustaje od namere da naselju vrati stari sjaj u skladu sa statusom, nisu se pomerili sa mesta gde su bili pre dve godine.

- Ovaj prikaz, koju sam u formi apela postavila, ima svrhu da ukaže ne na naselje samo na nacionalno već i internacionalno kulturno dobro, koje je deo stalne postavke Muzeja moderne umetnost MOMA u NJujorku - kaže arhitekta Marušić. - Već pre svega da podseti da pred prvim ekološkim naseljem u Srbiji, kako stoji u odluci o proglašenju, svi nadležni zatvaraju vrata. Kada je nastajalo, ekologija je bila "nova" reč, a sada je to najskuplja reč. Zaštitili su ga, a nisu po tom pitanju ništa uradili.

I kako u njoj vide "upravnika naselja", zovu je za pomoć. Često joj se i pojedini od 172 upravnika stambenih zajednica koliko ima Cerak obraćaju, umesto nadležnima.

- Volim da kažem da nama nisu bili potrebni upravitelji, već popravitelji - objašanjava naša sagovornica. - Osim što krovovi prokišnjavju, oluci i fasade propadaju, ni gradske službe kada izvode radove ne mare za zaštićeno dobro. Imam primedbe na rad "Beogradskih elektrana", koje su kad su menjale cevi, sa četiri različita materijala popločali staze. Negde ih čak i ostave raskopane.

Apel za očuvanje Ceraka, kao i dokument "Razvojna strategija revitalizacije i rekonstrukcije naselja i modela upravljanja" i dalje stoji u fiokama nadležnih.

- Poslednji je momenat da se preduzmu hitne mere da se uspostavi objedinjeno staranje i upravljanje svim aktivnostima i životom naselja - navodi se i u posebnom apelu koji bi trebalo da potpišu svi stanari. - Da bi se to ostvarilo, predlaže se da se formira samostalno operativno telo, preduzeće ili direkcija naselja Cerak Vinogradi. Kao što JP "Beogradska tvrđava" brine o tom delu grada i Kalemegdanu, tako bi neko telo trebalo da brine o ovom naselju.

Marušićeva, kako kaže, ostaje na "ceračkim barikadama" a poslednje u nizu je pismo Vladi Srbiji, koje je uputila pre nekoliko dana. Od njih je dobila odgovor da će se nadležnost spustiti na Ministarstvo kulture i nadležne gradske institucije.

USELJENO PRE 40 GODINA

STAMBENO naselje Cerak Vinogradi useljeno je pre 40 godina. Oko 35 godina nosilo je status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom, da bi se 2019. godine stekli uslovi da se proglasi kulturnim dobrom. Stanari zgrada u ovom kraju ipak su na kraju ovu zaštitu dočekali samo sa obavezama koje su stanari zgrada u ovom kraju dobili, jer za svaku intervenicju moraju da traže saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)