ZA MIRIŠLjAVU LjUBIČICU (Viola odorata), koja "boji" proleće, malo ko zna da ima lekovita svojstva. Sa neobičnim cvetovima, kao vesnik buđenja prirode, javlja se u martu i traje do kraja aprila, iako može ponovo da procveta u jesen. Grci su ovaj skromni cvetak smatrali simbolom plodnosti, stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu, a ostalo je zabeleženo da je bila omiljena Napoleonu.

U hrišćanstvu predstavlja simbol vladavine i autoriteta, pa se nalazi na svešteničkim i kraljevskim odorama. Plava ljubičica simbolizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju. Kod nje su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listovi se suše na prozračnom mestu, a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu.

Cvetovi sadrže specifično salicilno jedinjenje cijanin, belančevine, gumu, šećer, sluz, eterično ulje. U korenu se nalazi karakterističan violin, sastojak koji nadražuje želudac, ali i saponini za omekšavanje sluzi i lakše iskašljavanje. Zbog karakterističnog sastava koren se preporučuje za lečenje vena, reumatizma, slabe cirkulacije. Pogodan je i za tretiranje suve i osetljive kože, kao i protiv bora.

Poznati nemački narodni lekar Knajp tvrdi da su čaj i sirup od ljubičice delotvorni protiv kašlja, a posebno kad je posledica tuberkuloze. S druge strane, ima umirujuće dejstvo pa ublažava histeriju, hipohondriju, nervozu, lupanje srca praćenog osećajem straha i teškim disanjem. Preporučuje se i kod grčeva, ali i nesanice i glavobolje. Kod upaljene sluzokože usta savetuje se ispiranje čajem od ljubičice, a umivanje njime pomaže kod upale očiju i kapaka.

Čaj se priprema od suve mešavine listova, cvetova i korena biljke. Dve kašičice se prelije sa 2,5 dl hladne vode, stavi na ringlu da provri i kuva pet minuta. Procedi se i malo ohladi, doda se kašičica meda, po mogućstvu od lipe, žalfije ili vresa, promeša i pije kod upale grla ili bronhitisa, tri puta dnevno jedna šolja.

Za proširene vene se takođe preporučuje čaj od ljubičice, ali drugačije spremljen. Pola šolje svežih cvetova prelije se sa 2,5 dl kipuće vode, poklopi i ostavi da se zagreje. Zatim se procedi i pije dva puta dnevno posle jela. Suvi listovi biljke koriste se kao obloga, jer hlade i smanjuju otok. Prokuvani u sirćetu delotvorni su i kod gihta.

Sirće od ljubičice se koristi u narodnoj medicini za lečenje glavobolje. Sprema se tako što se šaka cvetova stavi u sirće, jednom prokuva i ostavi da odstoji sat do dva. Njime se trljaju slepoočnice ili se stavlja kao oblog, a glavobolja sa osećajem vrućine prestaje, tvrde dobri poznavaoci.

SIRUP ZA JAČANjE SRCA

Kilogram dobro izgnječenih cvetova ljubičice prelije se litrom kipuće vode i ostavi da odstoji 10 sati. Nakon toga se procedi, zagreje do ključanja, a zatim prelije na još kilogram sveže ubranih cvetova. Ponovo se ostavi deset sati, a isti postupak se ponavlja najmanje dva-tri puta. Što više, to bolje.

Na kraju se dobijeni sok dobro zagreje, ohladi i doda mu se med. Meša se tako da masa bude gusta, nalik sirupu. Uzima se kod nesanice, za rastvaranje sluzi u disajnim organima, kao i za jačanje srca. Ako je sirup mnogo jak, može da se razblaži ječmenom vodom, lekovito dejstvo se ne smanjuje.