I stranci vole srpske terme: Banjski turizam izlazi iz zapećka

NIJE Srbija na vreme shvatila da je budućnost domaćeg turizma u razvoju banja. O tome je počelo da se razmišlja tek pre nekoliko godina, kada su komšije već dostigle vrhunac razvoja u ovoj oblasti. Tako, dok su ljudi iz Srbije išli uveliko u mađarske ili slovenačke terme, banje u Srbiji uglavnom su bile rezervisane za oporavak. Situacija se u međuvremenu promenila i sada je malo drugačija. Banje su počele da se razvijaju, postaju luksuzni velnes centri, samim tim i prilično skupi, pa i nedostižni mnogim domaćim gostima.

Stručnjaci pozdravljaju ovakav razvoj banjskog turizma, ali i napominju da ne bi trebalo otići ni u drugu krajnost, pa da se srpske banje previše komercijalizuju i da oni, kojima je možda to i najpotrebnije, ne mogu da "dođu na red".

Prostora za razvoj ove grane turizma i te kako ima. Kako su nam u Ministarstvu trgovine rekli, Srbija sa mnogobrojnim banjskim i klimatskim mestima, sa više od 1.000 izvora hladne i tople mineralne vode, mineralnim gasovima, lekovitim blatom, ima veliki potencijal u zdravstvenom i velnes segmentu.

PROČITAJTE JOŠ: Zašto je za "Gardijan" Atomska banja među najboljima u Evropi

- Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine, spa i velnes u banjama, odnosno zdravstveni turizam, svrstani su u proizvod od posebnog značaja - ispričao nam je Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu turizma. - Tako su, među 18 prioritetnih turističkih destinacija i neke od banja, među kojima su Palić, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Vranjska Banja i Banja Koviljača. Velnes programi, koji su našli primenu u mnogim razvijenim banjama Evrope i čija se iskustva poslednjih nekoliko godina prenose i u Srbiju, uključuju sve više omladinu i poslovne ljude.

Vrnjačka Banja / Foto Tanjug/R.Prelić

Prema rečima Kneževića, u Strategiji razvoja turizma naglašava se da je za razvoj banjskih centara u našoj zemlji važna izgradnja savremenih spa i velnes programa, ali i poboljšanje saobraćajne i komunalne infrastrukture.

- Neophodno je da lokalne samouprave naprave svoje razvojne programe, odnosno strategije, kako bi se investicije što efikasnije usmerile na iskorišćenost lekovitih izvora - naglašava Knežević.

Državni sekretar napominje i da je od izuzetnog značaja saradnja javnog i privatnog sektora. Ulažući u banje, na dobrom smo putu da dostignemo standard ovih lekovitih kompleksa u regionu:

- Imamo pozitivan primer razvoja Vrnjačke Banje kao destinacije u kojoj su privatna ulaganja pratila investicije države i taj model se pokazao kao najuspešniji. U toku je i realizacija projekta akva-parka i velnes centra na Paliću, koji podrazumeva izgradnju bazena, tobogana i drugih atrakcija za decu. Verujemo da će to biti praćeno značajnim investicijama privatnog sektora.

VIŠE POSETILACA ALI I NOĆENjA

TOKOM prošle godine u banjskim mestima zabeležen je porast ukupnog broja dolazaka od 11,5 odsto, od čega je domaćih gostiju bilo za 11,6 odsto više, a stranih 11. Kako nam je ispričao Knežević, i broj noćenja je porastao za 8,5 odsto.

Domaći turisti su ostvarili 2.319.881 noćenje, što je za 8,3 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, dok su strani ostvarili 10 odsto više noćenja, zaključuje naš sagovornik.