SPOMENIK DESPOTU ĐURĐU: Smederevo se odužuje najtragičnijem i nepravedno najzapostavljenijem srpskom vladaru

J. ILIĆ

05. 01. 2019. u 13:28

СПОМЕНИК ДЕСПОТУ ЂУРЂУ: Смедерево се одужује најтрагичнијем и неправедно најзапостављенијем српском владару

NAJVEĆA Srednjovekovna tvrđava N. Živanović

Smederevo ispravlja viševekovnu nepravdu podizanjem obeležja srpskom vladaru i utemeljivaču grada. Branković je ostao tragičar i nakon smrti, jer mu se ni danas ne zna mesto počivanja

MNOGO je u srpskoj istoriji tragedija i tragičara. Jedan od njih, srpski despot Đurađ Branković Smederevac je, po mnogima, najtragičniji i nepravedno najzapostavljeniji srpski vladar. Tragičar je ostao i nakon smrti, jer mu se ni danas ne zna mesto počivanja. Kao usud, vekovima, prati ga nepravda, pa tako i danas, iako je podigao srpski prestoni grad i utemeljio Smederevo, Smederevci mu se nisu odužili čak ni spomenikom.

Početkom 15. veka, Srbija se nalazila između Turske i Ugarske, i tom sukobu svetova, mudri vladar poslednje srpske prestonice, nije imao mnogo šanse. Ipak, uradio je sve što je mogao za Srbiju i Smederevo.

Kao poslednju odbranu, sazidao je tvrđavu, koja će svojom monumentalnošću označiti sjaj i propast jedne blistave epohe, nemanjićke državnosti. Da to nije učinio, možda grad Smederevo danas ne bi postojao.

U nasleđe je Srbima ostavio najvrednije - pravoslavlje. Mnogi istoričari smatraju da su, zahvaljujući Đurđevom odolevanju Turcima i Ugrima, Srbi i danas pravoslavni.

Obrazovani despot ima i značajno umetničko zaveštanje.

- Na dvoru u Smederevu negovani su književnost, pismenost i muzika oko čega su bili okupljeni najpismeniji i najobrazovaniji ljudi tog doba. Upravo je za vreme despota Đurđa, Konstantin Filozof napisao "Žitije despota Stefana Lazarevića", dva nepoznata književnika opisali su prenos moštiju Svetog Luke, Stefan Domestik prepisao je i preveo Izbor slova Jovana Zlatoustog - pripoveda Snežana Cvetković, viši kustos Muzeja u Smederevu.

PROČITAJTE JOŠ - Trka za blagom despota Đurđa Brankovića

Despot Branković je imao bogatu biblioteku. Najznačajnije delo čuvano u despotovoj biblioteci bio je "Srpski psaltir" - remek-delo srpske istorije umetnosti, danas poznatiji pod nazivom "Minhenski psaltir" prema mestu u kome se danas čuva.

Despotovom zaslugom desio se i najznačajniji duhovni događaj u srednjovekovnoj istoriji Smedereva - prenos i doček moštiju apostola i jevanđeliste svetog Luke.

Srpski despot Đurađ Branković

- Đurađ Branković je mošti otkupio za 30.000 zlatnih dukata od turskog sultana Murata II, verujući da će njihova čudotvorna moć ojačati duh i veru stanovništva, i sačuvati grad i državu od stradanja - kaže Snežana Cvetković.

U slavu prenosa moštiju svetog Luke iz Rogosa u Smederevo, sazidan je velelepni mitropolitski hram, zadužbina Brankovića. Ni danas se ne zna tačno na kom mestu Smederevske tvrđave se zadužbina nalazila, kao ni gde počiva despot.

- Đurađ Branković bio je najdugovečniji i najtragičniji srpski vladar. Umro je 1456. u Smederevu, na Badnji dan, u devetoj deceniji života. Njegovo grobno mesto do danas nije otkriveno, mada decenijama predstavlja izazov kako za arheologe, tako i za avanturiste i "lovce" na skriveno despotovo blago. Najveća mogućnost je da on počiva u svom prestonom Smederevu - kaže Cvetkovićeva.

Sve ovo nije bilo dovoljno da mu se potomci oduže, makar podizanjem spomenika. Ne samo u njegovom Smederevu, već bilo gde u Srbiji.

Krajem aprila 2018. pokrenuta je građanska peticija za podizanje spomenika, a sredinom maja reagovali su nadležni. Gradonačelnica Jasna Avramović zvanično je pokrenula inicijativu za podizanje spomenika despotu i njegovoj porodici. Formirana je i komisija, koja ima zadatak da utvrdi kriterijume, objavi konkurs, i izvrši izbor najboljeg idejnog rešenja.

- Nepravda prema Đurađu Brankoviću kao zaslužnom građaninu biće konačno ispravljena - kaže direktorka Muzeja i član komisije Tatjana Gačpar.

foto N.Živanović

PRESTONI GRAD

PRESTONI grad Smederevo je jedna od najvećih srednjovekovnih tvrđava u Evropi. Sagrađena je u periodu od 1428. do 1430. Na jednoj od kula, nalazi se opekama uzidan natpis "Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom". Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938. (1430).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Radomir Istoricar

05.01.2019. 15:10

Cudne se stvari desavaju na Balkanu u zemlji Srpskoj? Keltski Srbi se uzeleli vladara iz vremena Tatarske Imperije, Despota Djurdja a mozda jos nekih. Taj despot je Kelte prodavao kao robove na belosvetskim pijacama. Dali su popovi pravoslavne crkve uspeli da ubede Srbe da je Tatarska Imperija srpska drzava? Ocigledno, to nije bio slucaj ali se ipak poceli javljati verovanja da ako jednu stvar ponavljas vise puta ona postaje stvarnost. Srbija nije postojala sve do 1878 godine.