U susret stogodišnjici Cerske bitke

ŠABAC - U susret obeležavanju stogodišnjice Cerske bitke (16-20. avgust 1914) i početka Prvog svetskog rata, TO Šapca osmislila je dve promotivne ture simboličnih naziva “Putevima cerskih junaka” i “Cer i cerski manastiri”. Značajan jubilej zavredeo je pažnju i državnih institucija i lokalne uprave a, bar po najavama u Šapcu bi uskoro trebalo da bude obelodanjen i kalendar dešavanja.

Srpska pobeda na Ceru nad brojno nadmoćnim neprijateljem bila je prva pobeda Saveznika nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Bitka je izbila u noći 15. avgusta, kada su delovi srpske Kombinovane divizije naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cera. Do 19. avgusta, hiljade vojnika se povuklo u Austrougarsku, mnogi su se podavili u Drini, bežeći u panici, a Srbi su, 24. avgusta, opet ušli u Šabac.

Uspeh na Ceru je srpskoj državi doneo veliku naklonost u neutralnim i savezničkim zemljama. Mnogi stranci pohrlili su u Srbiju 1914. nudeći finansijsku, političku, humanitarnu i vojnu pomoć. U inostranim medijima pojavili su se novinski članci u odbranu Srbije, a zemlja je postala toliko popularna da su, na primer, pojedine kulturne grupe u Italiji počele da podržavaju ulazak u rat na strani saveznika.

Naravno, i Srbi i Austrougari u Cerskoj bici pretrpeli su teške gubitke. Francuski novinar Anri Barbi je izvestio:

- Prostor između Cera i reke Jadar, gde se silna bitka dogodila, nije bio ništa drugo do masovna grobnica i raspadnuto meso... Broj leševa je bio tako veliki da je Druga (austrougarska) armija zbog nedostatka vremena bila primorana da prekine njihov pokop.

I to nije sve, pošto su strašni zločini počinjeni u gradovima i selima, koje je okupirala austrugarska vojska. Ubijeno je na stotine muškaraca, a mnoge žene i deca su silovani i likvidirani. Najstrašnija zverstva dogodila su se na području Mačvanskog Prnjavora. Zabeležio ih je švajcarski forenzičar i kriminolog dr Rudolf Arčibald Rajs, koji je došao na poziv srpske vlade.

“MARŠ NA DRINU”

POZNATA patriotska pesma “Marš na Drinu” nastala je ubrzo posle bitke. Napisao ju je kompozitor Stanislav Binički i posvetio omiljenom komandantu, pukovniku Milivoju Stojanoviću - Brki. Ostalo je zabeleženo i da su austrougarski vojnici bežeći i tražeći Drinu pitali: “Kazuj, strina, gde je Drina?”, pa su srpski vojnici spevali odgovor: “Dođi Švabo da vidiš gde je srpski Tekeriš. Kako ću ja gledati, kada moram bežati?”