Natašini medenjaci – unosan posao

NEODOLjIV miris tek pečenih medenjaka širi se zgradom u novosadskoj Ulici Janka Čmelika 23 i nepogrešivo nas vodi do stana Nataše Radić (36) i kuhinje-radionice u kojoj, u ambijentu opremljenom starinskim vitrinama ofarbanim u belo i policama, već dve i po godine pravi ovu medenu poslasticu. Istog, dobro poznatog ukusa, medenjaci različitih oblika mame sladokusce na festivalima i sajmovima meda, a mnogi su slasne zalogaje, upakovane u celofan i kutijice, ukrašene mašnicama, videli kao prikladan poklon i suvenir, koji putuje i van granica naše zemlje.

Ekonomista i frizer po struci, ostavši 2009. godine bez posla u Agenciji za privatizaciju, Nataša sebi nije smela da dozvoli da očajava i vreme troši u „kucanju“ na vrata poslodavaca. U to vreme se i razvela, a ćerkama Tijani (12) i dve godine mlađoj Teodori morala je da obezbedi osnovno za život. Sela je, razmislila i odlučila. Od tada joj, šali se Nataša, svakog dana „teče med“.

- Roditelji, otac Dragoljub i majka Lucija, još dok smo živeli u Hrvatskoj, odakle smo ratnih godina izbegli najpre u Bajinu Baštu, a zatim u Šimanovce, bavili su se pčelarstvom, tako da sam, kao mala, naučila sve o medu - priča Nataša prisećajući se detinjstva. - Počela sam da pravim medenjake da bih na festivalima meda na kojima su roditelji učestvovali ulepšala tezgu, a kada su ljudi pokazali interesovanje, moja odluka da nastavim samo se učvrstila. Od ovog posla mogu pristojno da živim.

Nataša je pre dve i po godine odlučila da nešto uradi i na marketingu. Zaljubljenik u stari nameštaj, o čemu svedoči i pokućstvo u njenom stanu, kupila je vremešni kredenac, ofarbala ga u belo, ukrasila firangama i heklanim miljeima, i na manifestacijama posvećenim medu iz njega prodaje medenjake koji mirisom i ukusom vraćaju u prošlo vreme, topao dom, detinjstvo...

- Postala sam prepoznatljiva po belom kredencu - iskreno će Nataša, dodajući da je imala bezbroj ponuda kupaca za njega. - Razočarani odgovorom, traže da se bar slikaju. Mislim da mi je on baš taličan i ne bih mogla lako da ga se odreknem. Kada pođem na neki sajam, kredenac stavim u auto. Probala sam da izlažem i bez njega, ali je interesovanje manje.

Ne prekidajući „medenu priču“, Nataša odlazi do kuhinje ispunjene aromatičnim mirisima, i iz rerne vadi tepsiju punu rumenih medenjaka u obliku cveta. Porudžbina nije velika, ali sve mora da bude po želji kupca. Na stolu dva fišeka upakovana u celofan sa mašnicama čekaju da budu isporučena.

- Svaki dan ih pravim, jer je za uobičajenu količinu od pet i po kilograma potrebno tri dana - kaže naša sagovornica, objašnjavajući da je po jedan dan potreban za pečenje, glaziranje i ukrašavanje i pakovanje. - Kada imam veću porudžbinu, kao nedavno, pet hiljada komada za jedan beogradski vrtić, u pomoć mi priskače drugarica, a zaduženja dobiju i ćerke, lepe etikete i mašnice, pakuju.

Recept za medenjake Nataša ne krije. Ističući da nema neku posebnu tajnu, kaže da ih pravi isključivo ručno, od jaja, meda, brašna, maslaca i začina presudnih za ukus, a odsustvo kvasca i drugih „dodataka“ garantuje zdrav zalogaj. A ukrasi i razni napisi na njima, e to već zavisi od želje kupaca i sladokusaca.