Rogozna puna bakra, srebra i zlata

ISTRAŽIVANJA beogradskog ”Geozavoda” i nekoliko stranih firmi pokazala su da je planina Rogozna, na tromeđi opština Novi Pazar, Zubin Potok i Kosovska Mitrovica, ”prepuna” obojenih metala, a najviše bakra, srebra i zlata.

Samo na dva manja lokaliteta, Medenovac i Karavansalija, beogradski ”Geozavod” utvrdio je, još pre desetak godina, da rezerve bakra iznose blizu 40 miliona tona, s procentom metala od 1,2 do 1,6 odsto. Iz jedne tone bakarnog koncentrata, saopšteno je tada, moglo bi da se dobije bar šest grama čistog zlata.

- Celu planinu potom su ”prekopavali” stručnjaci iz Bugarske, koje je angažovala jedna velika evropska multinacionalna kompanija. Oni su uzorke odmah slali na analize u Nemačku i Švedsku i, kako su nam rekli, oduševljeni su količinom bogatstva koje se krije u utrobi Rogozne. Nadali smo se početku eksploatacije, mislili smo da će oživeti ceo kraj, a od ”kopača” ni traga ni glasa - kaže Tihomir Balović, žitelj Rajetića na Rogozni. On tvrdi da su za ovdašnje plemenite metale zainteresovani velike kompanije u Evropi i Americi, ali da naša država ne haje mnogo ni za to veliko bogatstvo, ni za Rogoznu.

Umesto da priprema infrastrukturu za dolazak stranaca, država je zaustavila izgradnju puta koji preko Rogozne povezuje opštine Zubin Potok i Novi Pazar.

- Kažu da nema para za nastavak radova, a mi ”gazimo po bogatstvu” koje nema ko da pretvori u pare - ističe Kamenko Ilić, iz Rajetića.

Najviše zbog zapostavljenosti meštana, a posebno zbog bespuća, s Rogozne se odselilo čak 70 odsto stanovništva. Prelepa planina doživela je ekonomski genocid, ostali su još samo starci i tek pokoji mlađi čovek, koji se još nada izgradnji puta, početku eksploatacije rudnog bogatstva i oživljavanju zaboravljene planine.

- Hiljade naših s Rogozne životari u Kraljevu, Kragujevcu, Smederevu, Beogradu... Nisu se svi snašli, mnogi bi se vratili, ali ne u bespuće iz kojeg su otišli. Ovde se za pet decenija gotovo ništa nije promenilo - naglašava Ilić.