Turci opet dele Srbe

NOVI SAD - Da li će na brdu Vezircu, smeštenom između Sremskih Karlovaca i Petrovaradina, biti podignut spomenik u čast otomanskoj vojsci poginuloj u čuvenoj bici iz 1716. godine, u kojoj su učestvovale turska i austrijska vojska, još nije izvesno, ali je sigurno da su se strasti i pre otvaranja najavljene javne rasprave, dobrano rasplamsale.
Predlog Ambasade Turske podržali su Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, i deo stručne javnosti, dok na drugoj strani pojedini istoričari smatraju da je neprimereno i licemerno da se podiže spomenik vojsci koja je tokom dve godine činila stravične zločine nad lokalnim stanovništvom.
Savet za kulturu Skupštine grada, krajem prošle godine vratio je predlog projekta Gradskom veću na doradu, uz objašnjenje da nije potpun, jer nije predviđena javna rasprava, odnosno, nije bilo zvaničnih konsultacija sa stručnom javnošću. Tek posle javne rasprave će se predlog naći pred odbornicima Skupštine grada.
Čelnici Novog Sada do sada nisu razgovarali, bar zvanično, o tim primedbama. Tako ostaje nejasno da li je grad odustao od ideje Ambasade Turske, koja je najavila da će u celini finansirati izgradnju. Prema nezvaničnim informacijama, novac se već nalazi u Beogradu.
Pavličić je ranije objasnio da je Novi Sad multikulturalna i multikonfesionalna sredina, pa se inicijativa Ambasade Turske ne protivi Evropskom duhu našeg grada.
Petar Mudri, predsednik MZ Petrovaradin, smatra da nije ništa sporno u podizanju spomenika na Vezircu, kao i da se konačno treba osloboditi predrasuda i promeniti odnos prema prošlosti.
- Neki neodgovorni ljudi, među kojima su, nažalost, i neki istoričari, pokušavaju da u javnosti u negativnom svetlu prikažu nameru Republike Turske da izgradi spomenik izginulim ratnicima u bitci koju je turska vojska izgubila - kaže Mudri. - Važno je reći da slični spomenici već odavno postoje širom Evrope.
Mudri dodaje da se zaboravlja činjenica da su Engleska i Francuska vodile stogodišnje ratove, a da su danas to dve vodeće evropske države koje imaju izuzetno dobre i prijateljske odnose.
- Vreme je da se svi okrenemo budućnosti, da se ljudi, narodi, nacije i države okrenu miru i što boljoj saradnji. Istorija je tu da nas uči da ne ponavljamo greške i ne zaboravimo prošlost, ali prošlost ne sme da opterećuje našu budućnost - naglašava Mudri. - Postavljanje spomenika će predstavljati, na neki način, pomirenje među narodima.
Na drugoj strani, istoričar Žarko Dimić smatra da je u najmanju ruku neobično, ali čak i degutantno i licemerno podići spomenik turskoj vojsci, koja je palila i ubijala svuda po Sremu, a naročito u Karlovcima, mestu koje dugo nije moglo da se oporavi od te najezde.
- To je kao da postavljate spomenik nacistima u Srbiji, a nisam čuo da ima takvog primera u Evropi. Mi idemo korak dalje i hoćemo da postavimo obeležje vojsci koja je uništila Srbiju, nabijala na kolac, čerečila... - naglašava Dimić. - Mislim da javne rasprave neće ni biti, jer je sve dogovoreno, a iako se ta priča gura pomalo na silu, smatram da će spomenik sigurno biti izgrađen.

U ČAST EUGENU SAVOJSKOM
NA vrhu Vezirca je 1902. izrađen spomenik od belog krečnjaka, visine 650 santimetara, posvećen velikoj pobedi Eugena Savojskog. Ukoliko gradski čelnici donesu odluku da podignu spomenik otomanskoj vojsci, prema sadašnjem projektu, to obeležje će biti smešteno oko 50 metara iza postojećeg spomenika.

BITKA KOD PETROVARADINA
BITKA kod Petrovaradina vođena je 5. avgusta 1716. godine, između austrijske i turske vojske na brdu Vezirac. Turci su bili poraženi , a sam Damad Ali-paša smrtno je ranjen. Austrijska vojska, koju je predvodio Eugen Savojski, zaplenila je veliku količinu oružja i ratne opreme. Petrovaradinska bitka je značajna jer su posle nje Turci trajno potisnuti južno od Save i Dunava.