Labović nova zvezda

DRAGAN Labović ima razloga da bude zadovoljan. Na Veliki četvrtak, 20. aprila, puni 19 godina, a već je doživeo toliko toga lepog u košarci da bi mnogi mogli da mu pozavide. Prošle godine proglašen je za MVP juniorskog EP, na kojem je sa plavima osvojio zlatnu medalju, ove je najbolji igrač Naše Sinalko Lige, a zaigrao je, nedavno, i za tim sveta na "Najki Hup Samitu" u Memfisu!
Za plave je do sada odigrao više od 60 utakmica (pionirska, kadetska i juniorska reprezentacija Srbije i Crne Gore). Definitnvo, to su već Evropa i svet videli, dobili smo novu košarkašku zvezdu.
- Polako, ima vremena za zvezde - kaže ovaj više nego simpatični momak, rođen u Prokuplju. - Mnogo sam postigao, to je tačno, ali dobro znam šta se najviše vrednuje i najduže pamti. E, kad dođe vreme i zaigram za seniorsku reprezentaciju, moći ću da kažem da sam dodirnuo zvezde...
Prošlog leta bio je presrećan. Slavio je prvo evropsko zlato, ali i svoju titulu najboljeg pojedinca među vršnjacima u Evropi. Dugo je to pamtio, a onda je došlo proleće 2006. i poziv da zaigra i u "Timu sveta".
- Poziv je, naravno, predstavljao ogromno priznanje za mene, ali i satisfakciju za tim ljudi koji brine o meni, od trenera Stepandića, do menadžera Ristanovića - kaže Labović. - Zaista sam presrećan što sam imao priliku da na svetskoj smotri talenata prikažem našu košarku, zajedno sa Tepićem i Miloševićem. Pitaju me ovih dana kako se osećam po povratku. Najkraće, delovalo je nestvarno, ali je istinito!
Po povratku iz Memfisa Labović je prepun utisaka. Prvi put je bio u Americi...
- Milina je tamo živeti i igrati košarku - kaže. - Strašno bih voleo da jednoga dana i ja postaneo deo svega toga. Sve mi se svidelo... Nije me pokolebao ni Endrju Bogut sa kojim sam dosta vremena proveo i kome se ništa u Americi ne dopada.
Ipak, ima i nešto čime u Memfisu nije bio zadovoljan.
- Trener reprezentacije sveta, neki Australijanac, nije mi dao priliku da pokažem sve što znam - govori Labović. - Stalno me je menjao, jednom me čak uveo na parket na jednu sekundu i 6 stotinki... Ali, nema veze, bilo mi je lepo, nisu mi teško pali treninzi dva puta dnevno, sve ostale obaveze koje smo imali. Da je u našem timu bilo boljih igrača, razbili bismo Amerikance.
Nije Laboviću smetao dug put do i povratak iz Amerike. Jedino pamti poletanje iz Milana za Beograd...
- Bilo je "gusto" - seća se. - Avion rula po pistu, rula... Nikako da se odlepi. A onda kad se odlepio nikako da “uhvati” visinu. Činilo mi se da je to satima trajalo. Opustio sam se tek kad smo sleteli na naš Surčin.
A na Surčinu su ga dočekali Čačani, trener Stepandić i Zoran Biorac, svratili sa njim do “Interkontinetala” da uzme Trofej Naše Sinalko Lige i, zajedno produžili za Čačak... Jer, nadati se nečemu više bez Dragana Labovića je nemoguće.

IGOR JE PRAVI
NA dugom putu “preko bare” sprijateljio se sa saputnikom, a u Memfisu i cimerom Igorom Miloševićem, košarkašem Crvene zvezde.
- Igor je čista "desetka" - nastavlja Labović. - Sa njim ni jednog trenutka nije dosadno. Rođen je u Australiji, ali, na sreću nema ništa njihovo. Sto odsto Srbin...

ŠMEKER STEPI
LABOVIĆ je rođen u Prokuplju, odrastao u Leskovcu i Beogradu, a trenutno je stanovnik Čačka. Stalno je nasmejan, voli da se šali...
- Osećam se čak i kao “čivijaš“, jer mnogo vremena provodim sa trenerom Milovanom Stepandićem, čuvenim Šapčaninom. Veleki je trener, čovek, ali i šaljivdžija.

LIČNA KARTA
Ime i prezime: Dragan Labović
Datum rođenja: 20. april 1987.
Mesto rođenja: Prokuplje
Pozicija: krilni centar
Visina: 207 sm
Karijera: KK Zdravlje (1999-2002), FMP (2002-2005), Borac (2005 -)