Srbija kandidat za domaćina Mundijala 2030. godine!

SRBIJA, Rumunija, Bugarska i Grčka kandidovaće se zajednički za organizaciju svetskog prvenstva u fudbalu 2030. godine, potvrdio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovu informaciju saopštio je novinarima posle sastanka Kvadrilaterale u Varni i dodao da je to ideja grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, a da je dogovoreno na sastanku sa bugarskim i rumunskim premijerima Bojkom Birosovom i Vjorikom Danćilom.

Za Mundijal 2030. godine zasad su zvanične najave budućih kandidatura u FIFA već dostavili: Argentina, Paragvaj i Urugvaj (zajednički) i Maroko, uz podršku Tunisa i Alžira.

- Gde god da bude, na Balkanu ili u Argentini, Paragvaju, Urugvaju, to će biti dobro svetsko prvenstvo - rekao je predsednik Srbije.

Pročitajte još: Kokeza: Odlično, za kandidaturu Nacionalni i još nekoliko stadiona

Vučić je izneo i plan da se Srbija kandiduje za organizaciju evropskog prvenstva u fudbalu 2028. godine.

- To će, naravno, biti problem, ali i ogroman podsticaj da vidimo kako možemo da unapredimo naše stadione i našu sportsku infrastrukturu - zaključio je Vučić.

Treba reći da će se Euro 2028. godine igrati sa 24 reprezentacije, a da su za kandidaturu zaintersovani Italija i Engleska, a o tome razmišljaju skandinavske zemlje Danska, Švedska, Norveška i Finska, odnosno Španija i Portugalija.

FIFA je bila jasna da 24. mundijal, koji pada na stogodišnjicu od prvog 1930. u Urugvaju ne može da se igra na tlu Azije i Severne Amerike. Urugvajci su još krajem 2016. krenuli u kampanju "od Montevidea do Montevidea", priključili su se Argetina i Paragvaj, pa su uputili zvaničan dopis o nameri da se zvanično kandiduju još u septembru 2017. godine.

Maroko je 17. juna ove godine takođe poslao zvaničnu potvrdu o namerama, a to će posle sastanka u Varni izvesno u skorije vreme učiniti zajednički Srbija, Grčka, Rumunija i Bugarska.

Postoji još interesenata iz UEFA. Fudbalska asocijacija Engleske već je imala niz sastanaka sa Škotskom, Velsom i dve Irske oko slanja zajedničke kandidature za isti šampionat, ali odluka još nije doneta. Isto je i sa Španijom, koja pregovara sa Portugalijom. Ipak, do početka 2020. godine, kada će se i postaviti rok za zvanične kandidature ima još mnogo vremena.

Srbija će, inače, dobiti nacionalni fudbalski stadion sa 60.000 mesta, po najvišim standardima UEFA, ali će zbog složenosti lokacije i većih infrastrukturnih radova njegova izgradnja početi do 2020. godine. Glavni razlog je složena infrastruktura, koja mora da prati sam stadion. Sama lokacija u blizini Ostružničkog mosta, na 17 kilometara od centra Beograda, zahteva detaljan regulacioni plan za celo to područje, a to nije tako jednostavan posao.

Pročitajte još: Milošević, Terzić i Lalatović: Fenomenalna ideja...

Prethodni mundijal u Rusiji i velelepni stadioni najnovije "grin standarda" generacije su model kojima moraju svi da teže, pa i mi ako želimo mundijal na tlu Srbije. Sigurno da ne možemo da potrošimo kao Rusi za stadion "Krestovski" u Sankt Peterburgu 1,1 milijardu evra, ali možemo da napravimo možda četiri moderna stadiona kapaciteta za više od 30.000 gledalaca.

Renovirati postojeće stadione ili izgraditi sasvim nove, biće sigurno pitanje o kojem će se voditi polemike u nekom narednom periodu u Vladi Srbije i FS Srbije. Međutim, ako gledamo dugoročno, sama težnja Srbije da sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom uđe u ovako obiman projekat kao što je organizacija SP 2030. sa 48 selekcija, doneće siguran benefit srpskom fudbalu. Drastično će se popraviti ili izgraditi fudbalska infrastruktura, koja je građena od polovine prošlog veka, a samim tim će i Superliga Srbije dobiti na kvalitetu.

MAROKO SA ČETIRI NOVA ZDANjA

MAROKO je prilično investirao u fudbalsku infrastrukturu i samo u 21. veku izgradio četiri nova stadiona: "Komples Sportiv" u Fesu (2003, 45.000), "Ibn Batuta" u Tanžeru (2011, 45.000), "Grand stad" u Marakešu (2011, 41.356) i "Adrar" u Agadiru (2013, 45.480). Uz to imaju nacionalni stadion "Mohamed peti" (67.000) u Kazablanci i "Mulaj Abdelah" (52.000) u Rabatu.

AKTUELNI STADIONI U ČETIRI ZEMLjE

BUGARSKA

Plovdiv - Plovdiv 48.000 (1950)

Sofija - Vasil Levski 43.384 (1953)

Sofija - Georgi Asparuhov 29.200 (1963)

GRČKA

Atina - Nacionalni stadion 75.263 (1982)

Atina - Karaiskaki 33.334 (2004)

Solun - Tumba 28.701 (1959)

Krit - Pankritio 26.400 (2003)

Volos - Pantesaliko 22.700 (2004)

RUMUNIJA

Bukurešt - Nacionalna arena 55.600 (2011)

Temišvar - Dan Paltinisanu 32.972 (1960)

Krajova - Jon Oblemenko 30.929 (2017)

Kluž - Kluž Arena 30.335 (2011)

SRBIJA

Beograd - Rajko Mitić 55.538 (1963)

Beograd - Partizan 32.710 (1951)

Niš - Čair 18.151 (1963)

Novi Sad - Karađorđe 13.500 (1924)