MILORAD Čavić trenersku karijeru umesto u Srbiji, gradi u rodnoj Americi. Naš najbolji plivač svih vremena je od prošle godine prvi stručnjak King kanti akvatik kluba u Sijetlu. Ipak, poslednjih nedelja je svedok kako se Amerikanci veoma teško nose sa pandemijom virusa korona.

- Nema policijskog časa, možemo da se krećemo, ali je sve zatvoreno i nemamo gde da odemo. Zato smo skoro sve vreme u kući, borim se sa dosadom i razmišljam kako svakog dana da animiram sina Maksima - priča Milorad Čavić u telefonskom razgovoru za "Novosti".

PROČITAJTE JOŠ: Čavić: Olimpijske igre su postale cirkus u kom sportisti najviše pate, njihovo je samo da slušaju

BIO SAM SREĆAN U KRAGUJEVCU KADA je završio karijeru, Milorad je 2012. pokrenuo svoju Akademiju u Kragujevcu. Nije dugo izdržao...
- Bio sam mnogo srećan čovek u Kragujevcu. Meni je potrebno malo: bazen, bioskop, prijatelji, tu negde voda, jezera. U rodnoj Kaliforniji okean mi je bio na 20, ovde jezero na pet minuta. Voleo sam Kragujevac, Šumadiju, zbog šuma, zelenila. U Sijetlu radim ono što sam radio u Kragujecu, idem u šetnju, uživam u šumi, jezeru... Nisam od onih koji sanjaju letovanje na moru, meni je odmor na planini, negde gde mogu da se sklonim. Jedino mi nedostaje malo više sunca.

Koliko je teško stanje u bolnicama u Sijetlu uverio se i olimpijski vicešampion iz Pekinga 2008, kada se pre mesec dana razboleo od bronhitisa.

- Posle nekog takmičenja, na kojem sam vodio ekipu, počeo sam da kašljem, ali sam iz iskustva znao da je reč o bronhitisu. To se desilo nedelju dana pre pandemije. Kako bolnice nemaju najosnovnije stvari i veoma je opasno doći na pregled, doktor vas pozove i postavi 10 pitanja. Pošto sam u prošlosti imao isti problem, konstatovano je da imam bronhitis, dobio sam lekove i sada sam dobro - naglašava Čavić.

Ipak, naš as ne krije da se kod svakog Amerikanca uvukao crv sumnje:

- Znate kako je, zna se da i ljudi bez simptoma mogu da budu pozitivni. Hoću da kažem da smo ovde svi prilično nesigurni, zabrinuti. Najstrašnije je to što država Vašington (istoimeni glavni grad je distrikt i nalazi se na Istočnoj obali), nema sredstava, maski, nedovoljno je testova. Ko hoće da se testira, to ne može, jer država to ne može da priušti.

Čavić podvlači da su mnogi Amerikanci zabrinuti i šta će biti posle pandemije:

- Većina ljudi je izgubila posao ili su prestali da rade. Mi imamo podršku kluba do kraja meseca. Šta će biti posle, ne zna se. U SAD su neke države odlučile da stanodavci nemaju pravo da iseljavaju ljude iz stanova, ali naša nije jedna od njih. Razumljivo je što ljudi brinu za sutra. Mi još nismo u toj situaciji, ali mi je to na umu.

Čavić naglašava da se Amerikanci ne snalaze u ovoj situaciji:

- Nisu navikli da nema maski, toalet papira... Kada se čujem sa prijateljima iz Srbije, vidim da ni tamo nije dobro, ali su Srbi pregurali mnogo toga, od sankcija, inflacije, rata, bombardovanja i imam utisakda ovo lakše podnose od Amerikanaca... Niko nema pravo da se žali, ali su ovde mnogi u kreditima, ne znaju da li će moći da zarade platu, obezbede najosnovnije stvari u životu. Oni nisu navikli kao Srbi na "gimnastiku" s novcem, jer ovde ko želi da radi ima priliku i da zaradi. Ipak, stisnućemo se, izgurati ovo, država će učiniti sve da nas zaštiti makar od gladi.

Čavić ne krije da je srećan što radi u klubu bogate tradicije, koji je jedan od najslavnijih u Americi:

- Kao dete dolazio sam ovde nekoliko puta i takmičio se na juniorskim šampionatima. Bila mi je velika čast i prilika da se vratim tamo gde sam plivao svoja najbolja vremena. Kada sam došao klub je imao velike probleme, jer je nekadašnja plivačica 2018. optužila svog bivšeg trenera da ju je, kada je imala 16 godina, seksualno uznemiravao. Ona je sudu tužila i klub. To je, nažalost, samo još jedan primer pedofilije u sportu. Klub se umalo nije raspao zbog tog skandala. Došao je novi vlasnik, razgovarao sa nekadašnjim trenerom Partizana Markom Đorđevićem, koji živi u San Dijegu, i on me je predložio za glavnog trenera.

PROČITAJTE JOŠ: Petar Nenadić za "Novosti": Posle korone sport dobija novu dimenziju

Čavić je podvukao da takvu ponudu nikako nije mogao da dobije:

- Ovo je klub slavne tradicije, prilika je posebna, a i veliki je izazov da dignem klub iz pepela. Uz to, država Vašington i grad Sijetl su jedno od najpoželjnijih mesta za život u Americi. Jedini problem je to što kiša pada pola godine, ali je idealna za porodičan život, odrastanje mog deteta.

Milorad ističe da, osim trenerskog posla, radi i kao konsultant, da drži seminare, kampove, motivacione govore.

- Taj dodatni posao mi pričinjava veliko zadovoljstvo - naglašava Čavić.

Kada se pre tri godine vratio u Ameriku, bio je i redovan učesnik masters takmičenja...

- Nisam više toliko aktivan. Treniram samo jednom nedeljno, a prošlog jula sam praktično bez treninga 50 metara delfin otplivao 24,6 sekudni. To sam učinio zbog mojih plivača, a posle smo se šalili da bih s tim vremenom mogao i na SP. Mada mi kupaći ne stoji kao nekada, bio sam zadovoljan, a plivači su cenili moj gest - priča Čavić.

Nekadašnji svetski i evropski prvak priznaje da malo prati naše plivanje, da je preko društvenih mreže upućen u rad Stjepanovića i Silađija, da povremeno pogleda rezultate Anje Crevar.

- U Srbiji je oduvek teška priča. Nije ovo pljuvanje po PSS, ali plivači nemaju stručnost i resurse kao ovde. Najteže je to što nemaju konkurenciju kod kuće, s kim da treniraju, a samo tako može da se napreduje.

PROČITAJTE JOŠ: Stjepanović pokušava da ostane pozitivan tokom vanrednog stanja: Plivam kod kuće, na suvom!

Čavić ističe da se iz više razloga vratio u SAD, mada se zna da u Srbiji nije nailazio na razumevanje:

- Nisam čovek koji juri slavu, ne žudim za bogatstvom, želim da živim pristojno, da radim ono što volim, a ne da molim ljude da bih ponudio srpskom narodu ono što nema. To je glavni razlog mog povratka - podvlači Čavić.

OI SU BIZNIS
ČAVIĆ nije iznenađen što su Olimpijske igre u Tokiju pomerene za godinu dana:
- Imam osećaj da smo u 80-im godinama prošlog veka da bi se Igre otkazale. Moram da pomenem Guču, za koju mi prijatelji pričaju da nije ono što je nekad bila, da je druga priča zbog sponzora. Tako je i sa Igrama, koje su samo na mnogo većem nivou. Uložen je preveliki novac, ogroman je potencijal za promociju i zaradu da bi se nešto tako otkazalo. Možemo da vidimo i gde je čovečanstvo došlo posle 124 godine - podvlači Čavić.