Milorad Krivokapić: Svet kopira naše delfine

NA svakom turniru pokušamo da ostvarimo najbolji mogući plasman, a koji ćemo na kraju biti to sam bog zna, ipak uvek želimo da budemo pobednici. Nas je do 2000. isključivo zanimalo zlato, i onda smo to promenili i rekli da je cilj - medalja. Moramo da se vratimo na staro, da nam je najvažnije da budemo uvek najbolji, a daj bože i da osvojimo medalju.

Ovako za "Novosti" govori legendarni vaterpolo golman, olimpijski pobednik iz Los Anđelesa 1984. i aktuelni predsednik Vaterpolo saveza Srbije Milorad Krivokapić. Nekada najbolja jedinica sveta ponosan je što je u poslednje dve godine, od kada je na čelu trofejne organizacije, osvojeno 11 zlatnih medalja u svim kategorijama.

* Kako objašnjavate srpsku dominaciju u 21. veku?

- Reprezentacija i dan-danas bere plodove rada iz 90-ih godina prošlog veka. U vreme sankcija bili smo avangarda, nas nekoliko trenera predvođeni Orlićem i Stamenićem prvi smo počeli da koristimo male lopte, male golove, osmilili smo takmičenja desetogodišnjaka. Kada su nam ukinuli sankcije bili smo dominantni u svetu u mlađim selekcijama. Vredno smo radili, sećam se da je poslednja generacija koju sam selektirao bila 87. godište iz koje su Prlainović, Filipović... Sigurno su najbolji na svetu, žao mi je što nisu brojne srebrne i bronzane medalje pozlatili.

* Zar nije svaka medalja podvig?

- Neko je bio zadovoljan i bronzom, ali ja ne bih bio da sam tada vodio Savez. Od Sidneja 2000. do Londona 2012. imali smo najjače ekipe. Naročito je bio moćan tim, kada smo bili zajedno sa Crnom Gorom, na Igrama 2004. u Atini, gde smo bili srebrni. To su bile strašne reprezentacije, ali na Olimpijskim igrama nisu osvajale zlato. Zato nam je to najvažniji cilj u Riju. Mislim da imamo kvalitet za to, s pravom idemo na najviši plasman, ali u sportu niko ne može da garantuje da će tako i biti.

* Olimpijsko zlato, koje jurite od 1988, i ove je godine najvažniji cilj. Da li su igrači pod pritiskom?

- Od kada je samostalna Srbija, nije osvojila samo olimpijsko zlato. Ali, tu priču nikako ne forsiramo. Samo želimo mir našoj reprezentaciji, da igrači budu maksimalno spremni, zdravi, da odigraju najbolje što mogu. Naravno da nam je cilj prvo mesto, a ne da budemo peti ili osmi. Ali, i ostale zemlje imaju isti cilj. Olimpijski turnir nikad nije bio jači.

* Kada ste u proleće 2014. preuzeli kormilo Saveza, bilo je mnogo problema?

- Nasledili smo haos, organizacija nije imala ni predsednika, ni UO, bili smo sedmi na svetu, zaposleni mesecima nisu primali platu. Došao sam da pomognem, da Savez vratimo na stare staze, da uvedemo red, sponzore... Imali smo problem sa dugovanjima, do kraja godine reprezentativcima koji će igrati u Riju vratićemo poslednji cent, tako da ćemo minus od dva miliona evra prepoloviti. Ali, sve to ne bi bilo moguće da nismo imali rezultate. Osvojili smo 11 zlatnih medalja u nizu, bili neprikosnoveni na seniorskim, omladinskim i juniorskim prvenstvima.

* Stara je priča da je stalna borba za opstanak od vas napravila večite šampione?

- Da nismo u vrhu, ne bismo imali ni budžet. Pre nekoliko godina budžet Saveza je bio 2,2 miliona evra, a sada je sveden na trećinu te sume. Takva je situacija u društvu, da para jednostavno nema.

* Šta nas i dalje izdavaja u odnosu na druge zemlje?

- Radimo više od drugih, ali nas drugi kopiraju. Imamo i najbolje trenere, predoređeni smo za ovaj sport. Ipak, želim da se upoređujemo sa Mađarima, koji imaju nacionalne centre, brojne bazene, na vreme plaćaju igrače, tako da ne čudi što svako naše dete starije od 18 godina ide kod severnih komšija, da ne govorim da je pola naše reprezentacije kod njih. Na Mađare treba da se ugleda ceo naš sport, jer su na Igrama 2012. u Londonu osvojili 18 medalja, od toga 10 zlatnih.

* Bez obzira na brojne titule, situacija u vaterpolu nije nimalo ružičasta?

- U klupskom vaterpolu ne predstavljamo ništa. Ne u Evropi, nego ni u regionu. Naš klupski vaterpolo je pao na najniže grane. Danas nemamo, kao nekad, ni sportske radnike voljne da volontiraju u nekom klubu. Sve ih je manje i velika je oseka kvalitetnih ljudi koji mogu da vode klubove, da obezbede novac. Klubovi u Beogradu su maltene na izdisaju, ako nam nestane Partizan, koji je lokomotiva srpskog vaterpola, zaista ćemo se kajati. Bio bi to veliki udarac za naš vaterpolo.

* U ovoj deceniji Partizan i Crvena zvezda su bili prvaci Evrope, a Radnički pobednik Evrokupa. Da li su ih podvizi doveli u tešku situaciju?

- Klubovi su uradili sve što treba da ostvare najbolji sportski rezultat. Doveli su velika imena koja na kraju nisu mogli da plate. Ogromni su dugovi u Partizanu, Radničkom, ne znam koliki u Zvezdi. Oni koji su obećali taj novac, nisu ispoštovali taj dogovor i klubovi sada grcaju u dugovima.

* Da li vi kao organizacija pomažete klubovima?

- Koliko možemo. Plaćamo sudije, delegate, obilazimo lokalne samopurave, molimo za pomoć, želimo da stanu na noge. Ali, ne možemo da se mešamo u njihov rad. Dovođenjem novih ljudi vaterpolo sport može da izbegne katastrofu u klupskom vaterpolu.

* Retki su klubovi koji poslednjih decenija nisu imali problem sa bazenima?

- Sada je veći problem nego što smo imali 90-ih godina prošlog veka. Sportski centri su nam pretvoreni u šoping molove, gde nijedan klub ne može da plati ekonomsku cenu zakupa bazena. Srećom u Srbiji postoje lokalne samouoprave, koje mnogim klubovima daju besplatne termine. Mislim da će morati dosta toga da se menja, jer su sportski centri napravljeni za sport, a ne samo za rekreaciju.

* Da li je najteže roditeljima?

- Došli smo u situaciju da vaterpolo mogu da treniraju deca bogatih roditelja. A dobro se zna iz kojih su porodica dolazila najveća imena srpskog vaterpola. Deca, naročito u Beogradu, plaćaju visoke članarine, opremu, roditelji snose troškove prevoza i smeštaja kada idu na takmičenja. Ali, klubovi moraju tako da rade, jer nemaju drugi način da obezbede novac kako bi platili bazene.

* Malo ko hoće da se prihvati teškog posla u vaterpolu. Zašto?

- Smatram da puno može da pomogne država, da pošalje prave ljude da rukovode klubovima. Mi sportisti imamo slabosti. Znamo da radimo na terenu, da stvaramo igrače, timove, ali većina ne zna da raspolaže novcem ni kako da ga nabavi. Nekad se mislilo "sport sportistima". Ali, nije tako. Sportisti mogu da brinu o sportskom delu, ali ne i o finansijama.

* Ovog leta dobićete Nacionalni centar u Vrnjačkoj Banji?

- San smo ostvarili zahvaljujući premijeru Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije. Konačno smo dobili našu kuću, gde ćemo raditi sa svim našim selekcijama. Nama takav centar treba i u Beogradu. Ukoliko budemo imali moći, napravićemo taj napor da takve uslove stvorimo i u glavnom gradu.