LjUBAV između Partizana i Fuenlabrade je večna. Mi titulu košarkaškog šampiona Evrope iz 1992. godine osećamo i kao svoju - poručio je, u razgovoru za "Novosti", Hoze Kintana, tada gradonačelnik ovog gradića smeštenog 20 kilometara južno od Madrida, a danas predsednik istoimenog košarkaškog kluba.

Navijače Partizana uvek prodrmaju emocije kada se pomenu Istanbul i 16. april. Tada je u nezaboravnom finalu Evrolige Aleksandar Đorđević pogodio "trojku" za 71:70 u meču protiv Huventuda i doneo srpskoj košarci jedinu klupsku krunu. I to u teškim vremenima i za državu i za sport, jer su uveliko počeli haos i raspad Jugoslavije. Zbog sukoba, ekipa je prognana iz Beograda, a drugi dom i neverovatnu, neočekivanu ljubav ponudili su im ljudi iz grada udaljenog 2.031 kilometar vazdušnom linijom.

- Zbog početka sukoba i rata na prostorima bivše Jugoslavije, FIBA Evropa je odlučila da timovi iz Srbije i Hrvatske moraju da igraju izvan svojih zemalja. Istovremeno, mi smo otvorili novu dvoranu "Fernando Martin", i ekonomski uslovi koje su nam ponudili su odgovarali da prihvatimo jednu od ekipa. Prioritet je bio da učvrstimo sport u gradu, koji je u tom trenutku bio najmlađi u Evropi - objašnjava Kintana na početku razgovora.

Zbog čega ste izabrali crno-bele u trenucima koji su bili izuzetno komplikovani i za našu državu i za klub?

- Dali su nam mogućnost da izaberemo između Partizana, Cibone i Splita. Odlučili smo se za klub iz Beograda, jer smo znali da ima mladu i talentovanu ekipu s kojom bi se Fuenlabrada lakše identifikovala.

Kako na sve gledate danas, 25 godina od kada je Partizan pokorio Evropu?

NAJEŽIM SE ZBOG DOČEKA U BEOGRADUPAMTITE li nešto posebno? - Mnogo detalja iz te prelepe sezone. Izdvajam, ipak, jedan iz Beograda. Partizan je sve mečeve regularne faze igrao kod nas, a jedinu kod kuće protiv Knora iz Bolonje u četvrtfinalu. Zvali su nas u goste. Čitava hala je skandirala "Fuenlabrada, Fuenlabrada...". Znali su dobro kako smo ih bodrili kod nas, a spektakularan je bio način na koji su nam zahvalili na svemu. I sad se sav naježim kad pomislim na to, a prošlo je 25 godina.

- Jasno nam je da je sada Fuenlabrada grad košarke zahvaljujući i toj sezoni u kojoj smo podelili prelepe uspomene s Partizanom. Tada smo zasadili seme košarke u našem gradu. A i maksimalno smo uživali u igri koju nam je ekipa iz Srbije pružala. Ostavljali su izuzetan utisak na nas, to su uspomene zauvek.

Mnogi su bili u čudu jer je Partizan imao podršku čak i tokom mečeva protiv španskih ekipa, Huventuda i Estudijantesa, koji je pritom iz Madrida?

- Mislili smo da ćemo imati prosek od 1.000 gledalaca po meču. Međutim, dvorana je skoro uvek bila puna! Marketinški smo sve sjajno ispratili. Kad je Partizan počeo da igra, narod se zaljubio u njegovu košarku. Ljudi su među sobom počeli da pričaju o crno-belima kao o svojoj ekipi. Čitav grad se "navukao", Partizan je postao njegov tim. Nije bilo bitno s kim i gde se igra!

I navijači u Srbiji često pominju vaš grad, uloga domaćina u Fuenlabradi je tituli dala dodatnu, posebnu priču?

- Naravno da se priča o Partizanu i danas u Fuenlabradi. Kad pomenemo tu titulu, osećamo se kao da smo deo nje, kao da smo i mi bili šampioni Evrope 1992. godine. U klubu imamo repliku trofeja koju su nam poklonili ljudi iz beogradskog kluba kada smo zajedno u našem gradu obeležili 20 godina od trijumfa u Istanbulu. To nam je prelepa uspomena.

Koji igrač vam je bio omiljeni?

- Kod tog Partizana sviđalo mi se što su se igrači sjajno međusobno slagali, to se osećalo na terenu. Igrali su lako i veoma efikasno. Dvojica su se, ipak, isticala. Videlo se da će Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović biti zapažene figure evropske i svetske košarke. Ne smemo da zaboravimo ni sve ostale: Šilobada, Koprivicu, Stevanovića, Nakića, Dragutinovića, Šarića..., i dvojicu najmlađih, Rebraču i Lončara. Oni su iznenadili Evropu, a mi, građani Fuenlabrade, od početka smo sanjali sa njima.

Da li ste u kontaktu s nekim od njih?

- Imam odlične odnose sa Željkom Obradovićem. Kada igra u Madridu, kad nam obaveze dozvole, uvek se vidimo. Nekoliko puta smo ga zvali da nam pomogne u konsultacijama oko kupovine nekih igrača, i uvek je to učinio. Ubedljivo je najbolji trener u Evropi! A i sjajno je bilo kad je ekipa bila naš gost prilikom obeležavanja 20 godina u Fuenlabradi. Trenutno nam je najbliži Nikola Lončar, koji živi u Madridu i komentariše i naše utakmice u Endesa ligi.

Na kraju, šta biste poručili navijačima Partizana?

- Prvo, morate da shvatite da ćemo imati vaš klub uvek u svojim srcima. Mi smo ponosni na našu povezanost sa Partizanom. I danas svi u Fuenlabradi navijaju za crno-bele. Nadam se, ako bog da, da ćemo jednog dana igrati međusobno utakmicu u nekom od evropskih takmičenja. To bi bilo prelepo za nas...

SVI MEČEVI DO TRONA

1/16 FINALA

Solnok - Partizan 65:92 (drugi meč 72:89)

GRUPNA FAZA
Komodor - Partizan 75:81 (77:111)
Partizan - Mehelen 87:67 (72:86)

Partizan - Filips 86:70 (94:89)
Huventud - Partizan 79:76 (75:76)

Bajern 04 - Partizan 80:73 (69:93)
Partizan - Estudijantes 75:79 (72:75)

Aris - Partizan 75:83 (65:99)
* Partizan je zauzeo četvrto mesto u grupi, sa bilansom 9 pobeda i 5 poraza

ČETVRTFINALE
Partizan - Knor 78:65

Knor - Partizan 61:60
Knor - Partizan 65:69

F4 POLUFINALE
Partizan - Filips 82:75

FINALE
Partizan - Huventud 71:70 (40:34)

PARTIZAN - HUVENTUD 71:70 (40:34)
FINALE se igralo u istanbulskoj dvorani "Abdi Ipekči".

PARTIZAN: Đorđević 23, Danilović 25, Lončar 2, Stevanović 6, Šarić, Rebrača, Šilobad 4, Koprivica 4, Dragutinović 2, Nakić 5.
HUVENTUD: Ruf, R. Đofresa 8, T. Đofresa 18, Viljakampa 13, Pardo, Tompson 5, Prisli 20, Morales 6, Martines, Ljorens.