Pio sam dva meseca bez prestanka, lutao okolo bez čistog razuma i na kraju postao kapiten Rusije: Sudbina je jednog od boljih ruskih veznjaka

Novosti online

petak, 29. 05. 2020. u 10:19

Пио сам два месеца без престанка, лутао около без чистог разума и на крају постао капитен Русије: Судбина је једног од бољих руских везњака

Roman Širokov foto: EPA

Problemi su počeli kada me je CSKA iz Moskve pozajmio Torpedu. Usisao me je noćni život, kaže bivši direktor Dinama
Sudbina bivšeg kapitena ruske fudbalske reprezentacije, jednog od najboljih veznih igrača mnogih ruskih klubova, nekada i sportski direktor moskovskog Dinama Romana Širokova je priča za nepoverovati. Potpuno obrnuta od svih onih sportskih koje imaju srećan tok bez dobrog kraja. Istina je da je i ovom Rusu ljubav prema alkoholu bila životna vodilja, ali je uspeo da dokaže svoj talenat i za to bude nagrađen.

Roman Širokov je već u ranoj mladosti, na početku profesionalne karijere, razvio strast prema alkoholu.

"Kada je trebalo sa 21 godinom da budem na vrhuncu fizičke snage i u razvoju fudbalske karijere ja sam većinu vremena sedeo za šankom i pio. Došao je trenutak da više nisam video izlaz iz cele situacije i uleteo sam u problem. Sve je bilo, verovatno, kao u paklu. Vodka i viski razmenjivali su se u meniju omiljenih alkoholnih pića i umalo me nisu koštali života. Kada sam shvatio da ne želim da umrem mlad, potražio sam pomoć“, seća se danas u 38 godini Širokov.

Sve je počelo sa prvim većim razočarenjem.

„Problemi su počeli kada me je CSKA iz Moskve pozajmio Torpedu. Bio sam jako razočaran, a onda mi je u posetu došao prijatelj iz detinjstva, sa kojim sam proveo mnogo vremena napolju, u barovima, diskotekama ... Svidelo mi se taj noćni život. Usisao me je. Dva meseca bio sam pijan, bez prekida, kao magarac. Lutao sam okolo, ne sećam se više od pola stvari koje sam radio“, nije danas problem bivšem fudbaleru da priča o teškoj prošlosti.

Inače, Širokov nije imao ni lako detinjstvo. Ostao je bez oca kao tinejdžer od 14 godina, a majka nikada nije bila kod kuće jer je radila dva posla da bi hranila porodicu.

"Mojoj majci u početku nije bilo jasno šta se sa mnom događa. Posle dva meseca neprestanog pijanstva, CSKA me je poslao na vojnu službu, gde sam se u životu naučio disciplini i redu. Tamo sam slikao po zidovima i iskopavao jarke. Ali živeli smo u kasarni i ustajali svaki dan pre šest ujutro", smatra Širokov da je to bio njegov izlaz.

Po izlasku iz vojske usledio mu je period rehabilitacije i povratka u normalne, čiste, tokove. Upoznao je i devojku Katju, koja mu je mnogo pomogla na tom putu oporavka, a kasnije mu je postala i supruga. Nastavio je sa fudbalskom karijerom čist. Postao je kapiten nacionalnog tima i za Rusiju igrao poslednji put 2018. na Svetskom prvenstvu u svojoj domovini.

"Otkad sam sa Katjom, više ne pijem. Ona mi je najveća podrška na kojoj ću biti večno zahvalan", zaključio je Roman Širokov.