HEJ, ljudi, on je bio 30 godina kralj u Madridu, sve je znao, dobijao je informacije sa svih strana, sve je znao! Nikad niko to nije mogao. I to kao stranac, u Španiji, koja je fudbalska velesila. Čovek sa naših prostora uspeo je da nametne toliki autoritet u takvoj zemlji da duže od tri decenije bude bukvalno centar znanja i dešavanja. Imao je veliki uticaj na sve klubove, na kriterijum igre, uživao je takvu reputaciju. Ne, ne postoji niko kao Radomir Antić - u dahu je, za "Novosti", iz Čikaga, u kojem trenutno boravi, pričao Veljko Paunović.

Jedini je trener na svetu koji je vodio tri španska giganta - prvo Real, pa Atletiko Madrid sa kojim je 1996. osvojio duplu krunu i Barselonu.

- Mislim da je mnogo teško da se kaže, da se objasni rečima koliko je ovo veliki gubitak za ceo fudbal. Kod nas se slabo zna koliko je bio popularan. Ne samo kao ime, nego i kao autoritet. Tamo, u Španiji, i kad pobediš a ne igraš dobro - nije dobro! Takvi su zahtevi u najvećim klubovima. A njegove ekipe uvek su igrale dobro. I trenirao je najveće zato što je bio - najveći! E, tu gde je istančan ukus, probirljiv, Radomir je bio garancija kvaliteta. Ne mogu rečima da objasnim šta je značio u svetskom fudbalu - ističe Paunović. - Tri najveća kluba su i tri potpuno različite, specifične sredine. A sve su ga prihvatile. I u svakoj je bio uspešan.

PROČITAJTE JOŠ: Divan gest: Antiću ulica ili trg u rodnom Žitištu

NjEGOV "IZUM" - DA ČUVAM GVARDIOLUVELjKO je bio vrhunski napadač, a Antić ga je jednom iznenadio - na kup-meču sa Barsom odlučio je da Paunović čuva mozak tima, Pepa Gvardiolu.
- Taj detalj je jedna od Antarinih genijalnosti. Gvardiola nije mnogo radio u odbrani, zato je Mister odlučio da ga čuvam i od njega se odvajam u napad. Zgazili smo ih 3:0 na "Kalderonu". Jasnije su svi koristili taj izum kad su igrali s Barsom.

Na kući u ulici Fuente del Romero broj 4 u Madridu piše - Antić. Ali može da stoji još niz prezimena: Paunović, Pantić (Milinko), Jokanović (Slaviša), Tomić (Đorđe), Divac (Vlade), Đorđević (Aleksandar), Stanković (Jovan)... To je dom u kojem je čuveni trener uvek okupljao Srbe. Vrata su svima uvek bila otvorena, večito se gledao fudbal, uz čuvenu špansku šunku, Verinu kafu i neizbežnu klekovaču.

- Mnogo je voleo ljude, društvo, da deli znanje. Nedostajaće mi zauvek. Mogu da odem opet u tu kuću i ići ću, naravno, zbog Vere, Dušana i Ane, ali Radomira više neće biti. Sestra Aleksandra je pitala suprugu Hajdanu kako ću ja sad. Jer, čim dođem u Madrid, bilo je: "Odoh kod Antare da gledamo fudbal". Veliki je to gubitak. Raširenih ruku dočekivao je svakoga ko je iz ko zna kojih razloga dolazio u Madrid. Mnogi bi završavali kod Radomira, ostajali na punom pansionu i po dve nedelje. Voleo je da pomogne svima, bio je srdačan, figura kakvih danas nema. Živeo je za fudbal, familiju i ljude. Njegov dom bio je hram fudbala u kojem se u isto vreme gledalo nekoliko mečeva.

Nebrojeno utakmica odgledali su zajedno, bio mu je trener, učitelj, ali pre svega iskren prijatelj:

- Smatram se počastvovanim što sam imao prijatelja kao što je on. Mnogo je uticao na mene, na moju igračku karijeru, verovao u mene, pružio mi šansu da uspem. Svašta sam naučio od Mistera, pogotovo kao trener i ličnost. Bio je trener sa stilom, vizijom, sposoban da prepozna talenat, uklopi ga, pokrene široke mase. Imao je fenomenalnu komunikaciju sa publikom i medijiima, svi, pre svih njegovi timovi, veslali su uvek u istom pravcu.

PROČITAJTE JOŠ: Najveći Antićev intervju ikada: O porodici, popovima i partizanima, Hesusu Hilu, Vijeriju, Realu, precenjenim Argentincima...

I kao trener i kao ličnost, Antić je bio poseban.

- On je jedna od najjačih ličnosti koje sam upoznao, zračio je gde god se pojavio. Na kapacitet i moć koju je imao kao osoba dodao je trešnju na vrhu torte - osmeh, gromki i šarmantni osmeh.

Imao je priliku da ga gleda kao dečak, fudbalski početnik:

- Vodio je kadete tada, a zbog harizme, i njegove i ekipine, izgledali su mi kao prvotimci. Imao sam tada 7-8 godina, počinjao u Partizanu. To je bio Radomir, podizao je standarde gde god je radio. Sa decom u Partizanu ili sa reprezentacijom Srbijom, ili u najvećim španskim klubovima. Menjao je ljude i sredine u koje je dolazio. I sve ostavljao na boljem, višem nivou.

Tako je bilo i sa reprezentacijom Srbije. Neki mediji pokušali su raznim serviranim pričama da okrenu ljubitelje fudbala protiv Antića. Smenili su ga, imali jaku kampanju, ali one iskrene navijače nisu nikako mogli da prevare.

- Srbija je dobila nešto, a mogla je mnogo više. Podigao je fudbal na nivo koji niko pre njega nije dostigao.

Uvek je imao Antićevu podršku:

- Kad sam došao u Atletiko i Španiju 1995, prvih meseci sam bio na pozajmici u Marbelji. Igrali smo u Madridu protiv Raja, imao sam 17 godina. Došao je Antara da me gleda, specijalno sam bio motivisan. Sećam se da sam se u 84. minutu povredio, prvi put u karijeri. Trebalo je da se vratim sa ekipom u Marbelju. Nije dozvolio, odveo me je kod sebe kući. Zvao je mog oca Blagoja i rekao mu da ću na početku da se oporavljam u Atletiku. Živeo sam desetak dana kod njih u kući.

PROČITAJTE JOŠ: Grobari Užice oprostili se, dostojanstveno, od svoje voljene legende Radomira Antića

Pričali su o svemu i svačemu prethodnih godina, ne samo o fudbalu:

- Uvek je bio spreman da ponudi savet, kaže: "Ja mislim ovako, a ti odluči. I uvek budi spreman da živiš sa svojom odlukom."

I na kraju, Paunović je za neki od sledećih razgovora najavio i Antićeve poruke za srpski fudbal, iz njihovog poslednjeg razgovora...

UČIO NAS KAKO SE JEDU ŠKAMPI
- Sećam se prvih dana u Madridu 1995. Vodio nas je na ručak, Rešada Kunovca, Saleta Stanojevića i mene. Milinko Pantić još nije stigao. Bio je početak priprema. Mi kao pali s Marsa. U jedan od najčuvenijih restorana "Asador" stižu redom jela, među njima i škampi, nikad ih do tada video nisam. Ne pipam ih, ne znam šta ću s njima. Antara me pogleda, uzme jedan i kao hirurg ga sredi i pripremi. Ja u čudu. Mislim: ovo je proba, Antara nas proba. Krenem i ja. Izborim se, kaže mi: "Bravo, sine." Osećao sam se kao da mi je udario pečat da sam prošao neki test.