Roditelji Miloša Simića: Plakali smo od radosti

Roditelji ne kriju zadovoljstvo zbog toga. Kažu da je sa sedam godina počeo da trenira u Radničkom, a nastavio u Šumadiji 1903. Ni sanjali nisu, dodaju, da će se Milošev uspeh jednog dana pretvoriti u radost cele nacije. Sa ushićenjem su nam pokazali sobu u kojoj čuvaju njegove prve kopačke. I pehar, koji je prošle godine dobio od Grada, kao najbolji sportista.

- Rečima je teško opisati sve ono što nam se dešava - kaže, za "Novosti", otac Miroljub. - Posle tog gola i pobede nad Ukrajinom prijatelji su "okupirali" stan, ali i hodnik zgrade - do ulaza u prizemlju. Iskreno su želeli da podele radost sa nama. Svi smo plakali od radosti, a ja sam u jednom trenutku počeo i da se gušim! Kroz prozor čujemo navijače kako skandiraju mom sinu. Pomislio sam da će ta euforija da potraje samo nekoliko sati. Pogrešio sam. Skandiranje ne prestaje...

Majka Jagoda kaže da je, između ostlog, zadužena i da bife sa pićem bude pun. Svaki čas "trči" do marketa. Dodaje da joj je sin zaslužio da se svi počaste i provesele. Takav je običaj u Šumadiji.

- Znao sam da će to dete da uspe u životu - kaže komšija Goran Radovanović. - Za razliku od drugih klinaca, on je stalno trenirao, živeo zdravo. Znam i da je vernik, ali to ne pokazuje. Uvek nasmejan. Milina je sresti ga na ulici. Širi neku pozitivnu energiju. Ma, dete za primer.

I devojka Lidija živi u naselju. Bila je u "timu" najbližih navijača, koji su u "Areni" pratili utakmicu. Kaže da su se "matori" dobro držali, ali da je sa Miloševom sestrom Sanjom sve teško preživljavala.

Skoro svi članovi ove porodice kažu da nikada neće zaboraviti trenutak kada je Miloš, odmah posle utakmice, došao da ih pozdravi. Oca je pitao: "Je li to - to"? A, odmah zatim je dodao: "Ima Boga. Znao sam".

OSPORAVAN KAO DEČAK

DOK je trenirao u Radničkom i Šumadiji, lokalni treneri su osporavali njegov talenat. Zbog toga je Miloš, kako tvrdi njegov otac Miroljub, i napustio te klubove, ali se nije predao.

- Na fakultetu je išlo sve kako treba, pa se puno nismo opterećivali tim prognozama - kaže otac Miroljub. - Kada sam mu saopštio da je možda vreme da krene drugim putem, rekao mi je: "Sačekaj još malo. Videćemo". To je trenutak kada otac oseti da mu je sin postao istinski punoletan.