Samo Nemci vredan skalp fudbalera Srbije

OD IZVEŠTAČA IZ FRANCUSKE

SRBIJA - stoti put! Fudbalska reprezentacija naše zemlje koju predvodi Radovan Ćurčić sinoć je na prepunom "Novom stadionu" u Bordou odigrala svoju jubilarnu utakmicu otkako je naša zemlja ponovo postala nezavisna, pre devet godina.

Ovo je idealna prilika da se zavrti točak istorije, koja je sinoć ispisana na simboličan način. Sećanja samo naviru, ali nekako u moru od tih sto utakmica ostaje gorak ukus da se između svih njih smestio samo jedan trijumf protiv selekcije iz "velikih pet" ili deset reprezentacija koje decenijama vladaju svetskim fudbalom. Bilo je to u 2. kolu Svetskog prvenstva u Južnoj Africi 18. juna 2010. godine, kada je Radomir Antić vodio Srbiju ubedljivo kroz kvalifikacije. Pala je Nemačka golom Milana Jovanovića u 38. minutu. Spasavao nas je kasnije golman Vladimir Stojković koji je Podolskom odbranio penal...

Pre toga nam se u 1. kolu Mundijala desila Gana (0:1), a u 3. kolu Australija (1:2). Vratili smo se kući sa Rta dobre nade i od tada se srpski fudbal u seniorskoj konkurenciji nije oporavio i nije izlečio svoje komplekse. Niti se ponadao da može bolje.

Od kada se zovemo Srbija nismo mogli da pobedimo u kvalifikacijama ili prijateljskim mečevima Francusku, Portugaliju, Italiju, Španiju, Hrvatsku, Belgiju... A znali smo da gubimo od Estonije, Kazahstana, Makedonije, pa i za "zelenim stolom" od Albanije. Nema sumnje da su posrtanju kumovali domaći nesposobnjakovići i "izdajnici" i na terenu i van njega.

Nema Srbija ni snage ni sreće da konačno uhvati voz, pređe liniju od 50. mesta, pa naviše na FIFA rang-listi, postane učesnik Evropskog ili Svetskog prvenstva dva puta zaredom.

Sinoć u Bordou igrali su "orlovi" stoti put. U prethodnih 99 mečeva smestile su se 44 pobede, 23 remija i 32 poraza. Gol razlika je do sinoć bila 143:92 u korist "orlova". Suva statistika, ipak, ne može da sakrije istinu: Srbija je samo jednom (?!) u nekoj važnoj utakmici stigla do pobede. Nažalost, ni ta protiv Nemačke nije u konačnom zbiru na Mundijalu značila - ništa.

Kada se zavrti točak istorije, na njemu se vidi da su pred reprezentacijama sa nekim drugim imenom (Jugoslavija, SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora) znale da padnu i Italija, Francuska, Nemačka, Španija, Hrvatska (remi u Zagrebu 2:2 boli ih i danas više nego ikad)...

Pošto je povod za podsećanje sinoćni jubilej sa Francuskom, neka u priči o tome kako su nekada padali "veliki" posluži i detalj od 24. aprila 1968. godine. Tada su Francuzi doživeli najubedljiviji poraz u svojoj fudbalskoj istoriji. U Beogradu ih je do nogu potukla Jugoslavija sa 5:1. Ali, ti isti Francuzi su učestvovali na svih dosadašnjih 14 šampionata Evrope. I dva puta ga osvajali.

Srbija je još "mala" za "velike" fudbalske nacije. Pitanje je kada će postati velika i za male i za velike. U sledećim kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji nalazimo se u grupi sa Austrijom, Velsom, Moldavijom, Gruzijom i Republikom Irskom. Na papiru su "mali"... Samo da i oni ne budu i oni "preveliki" za Srbiju!

ZA 9 GODINA ČAK 8 SELEKTORA
MENjALA je Srbija za poslednjih devet godina selektore kao na traci. Čak osmoricu. "Nogu je povukao" Havijer Klemente, a za njim su se ređali Miroslav Đukić, Radomir Antić, Vladimir Petrović, Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, Dik Advokat i Radovan Ćurčić (2010. godine bio je kratko vreme i vršilac dužnosti).

LAZOVIĆEV PRVI OD 143 GOLA
SVOJ fudbalski put Srbija je počela 16. avgusta 2006. godine prijateljskim duelom u Uherskom Hradištu. Mnogo je simbolike od tada do danas. Prvi put na klupi Srbije sedeo je stranac Havijer Klemente. Prvi meč Srbije i prva pobeda. Slavili smo 3:1 u gostima golovima Lazovića, Pantelića i Trišović. Prvi je, dakle bio prijateljski, kao i ovaj sinoćni u Bordou. Zanimljivo je da su pre devet godina u Češkoj na terenu bili golman Vladimir Stojković i današnji kapiten Branislav Ivanović.
Srbija je do stotog duela sa Francuskom zabeležila 44 pobede, 23 remija i 32 poraza. Gol razlika je do sinoć bila 143:92 u korist "orlova".