Mirković: Imam štofa za trenersko odelo

LAV na terenu, miran, opušten, ljubazan van njega. Kakav će biti na trenerskoj klupi? Žestok temperament, karakter i poštenje krasili su Zorana Mirkovića (21.9.1971, Beograd) čitavog života. Posle sjajne igračke karijere, dva puta je Bata sedeo u direktorskim foteljama, oba puta je dao ostavku, sada ima A licencu, sprema se da dobije i profi, i to bi trebalo da bude novi list u sjajnoj fudbalskoj knjizi...

o Počeli ste kao funkcioner u FSS pa u Partizanu?

- Kada sam otišao u fudbalsku penziju, uzeo sam odmor koji mi je bio neophodan posle 20 godina šutiranja lopte, od toga 15 kao profesionalac. Prvo što je "naišlo" bile su funcionerske ponude i sada, sa ove vremenske distance, mogu da kažem da je to bilo kapitalno iskustvo.

o Direktor reprezentacije postali ste 24.4.2007, potpredsednik Partizana 18.8.2008, ali se nigde niste dugo zadržali?

- Igrao sam u karijeri i ozbiljan i neozbiljan fudbal, u kulturnim i onim drugim zemljama, preturio preko glave mnogo toga. I kada se nekada naljutiš na fudbal, on se vrati kao jo-jo. Tako se ja nisam pronašao u funkcionerskim ulogama, ali bez fudbala ne mogu. I neki logičan sled događaja je bio da se oprobam kao trener.

o Čitava vaša ekipa - Jokanović, Petrić, Tomić - bavi se trenerskim poslom, da li je i to dodatni razlog?

- Jeste to išlo nekako lančano. Jokanović je prvi krenuo, a onda smo se dogovarali da i mi pođemo njegovim putem. Kada smo krenuli u "osvajanje" A licence, Gordan Petrić je bio idejni vođa. I zaista je to generacija za primer, osim nas dvojice tu su bili i Dragan Ćirić, Mladen Krstajić, Nemanja Vidić, Darko Kovačević, Špiro Grujić, Miki Milijaš... Ma, svi mi smo zaraženi fudbalskim virusom, samo nam je trebala neka inicijalna kapisla.

o Sada ste tandem sa Petrićem na klupi Sinđelića?

- Nije u pitanju tandem, već oktet. Jer, Gordan je šef stručnog štaba, ja sam trener, ali su tu i Vasić, Pandurović junior, Mladenović, Guti Jovanović, Pecko Svetličić, Džoni trenira golmane, mi smo pravi orkestar. Cilj je da Sinđelić ostane u Prvoj ligi, uveren sam da će tako i biti. Zasad dobro ide, a biće još bolje ako dođu i rezultati...

o Imate A licencu, preostaje profi, što ne bi trebalo da bude problem, s obzirom na to da ste bili internacionalac, reprezentativac 59 puta?

- Kada smo krenuli za A licencu, uplašio sam se da će mi đačka klupa teško pasti. Međutim, sve je bilo super, zanimljivo, bilo je momenata koje sam kao igrač prošao, ali ih nisam "uvezao" na trenerski način. Tako da mi je i taj kurs pomogao da posložim neke stvari. Profi licenca predstavlja nadgradnju svega što sam do sada uradio, kao igrač pa evo sada i trener, i zaista ne vidim da može da bude nekih problema. Dobro je što je dosta bivših internacionalaca i reprezentativaca rešilo da dobije profi licencu. Uostalom, evropska praksa, ali i preporuka je da bivši asovi ostanu u fudbalu, a ne da se otuđuju.

o Trenerski kadar u Srbiji bi morao da se "provetri", šta vaša generacija može da ponudi?

- Sigurno neku vrstu osveženja. Možda će se neko i naljutiti, ali ja zaista mislim da je naš fudbal već duži niz godina u stalnom padu. A da je, pored finansijskih i infrastrukturnih problema, problem i struka. Nisam u karijeri imao previše trenera, ali sam od svakog pokušao nešto da upijem, selektiram. Mislim da bih to moje iksustvo mogao da prenesem na igrače. Ali, ostavimo da vreme sudi da li ću ja dobro raditi.

o Na terenu ste bili živa vatra, koliko to može da bude dobro, a koliko loše za trenerski poziv?

- Sigurno da taj karakter ima i dobre i loše strane. Ipak, daću vam dva primera. Simeone je kao igrač bio žestok, uvek na granici fer-pleja, ali je kao trener uveo mnogo novih i dobrih stvari. Doneo je odgovornost, borbenost, disciplinu. I Atletiko Madrid je postao šampion Španije, finalista Lige šampiona. Dalje, Sale Stanojević je bio "krvnik" na terenu i bukvalno je takav način razmišljanja preneo na sve svoje ekipe i postiže odlične rezultate. Trener je živ organizam, nekada ne može baš sve da drži pod kontrolom, ali je jasno da je on mnogo odgovorniji nego igrač i mora da oseća dodatnu obavez prema klubu, navijačima, igračima... Ali, iskustvo i rutina dolaze kroz utakmice.

o Koji je trener najviše uticao na vas tokom karijere?

- Ljubiša Tumbaković u svakom slučaju. Voleo bih, ipak, da pomenem i deda Mlađu Mitrovića, Grbu Radenovića, Dragana Gugletu, Tošu Manojlovića, pa Mondonika, Lipija, Anćelotija, Mustafu Denizlija, Vernera Loranta, Vermezovića, Rebera... Od selektora Slobodana Santrača, pa onaj trio koji je predvodio Vujadin Boškov, a činili ga i Ivan Ćurković i Dejo Savićević.

o Koji su treneri po vašem ukusu i da li imate uzora?

- Nemam, ali bih voleo da od Fergusona, Murinja i Gvardiole "napravim" jednog trenera!

o Koliko će vam vrhunska karijera pomoći da postanete vrhunski trener?

- Reći ću samo ovo: da nisam imao takvu karijeru, u trenerskom poslu bih se osećao kao riba na suvom ili ptica bez krila!

JUVENTUS JE ČUDO

KARIJERA od zlata: Rad (62-1), Partizan (u dva navrata 128-3), Atalanta (51), Juventus (27), Fenerbahče (71-3), plus reprezentacija Srbije i Crne Gore (59).

- Zaboravilli ste klub malog fudbala Zemun, tri godine sam igrao za njih i završio karijeru 2012. godine. Šta još da kažem? Juventus je sigurno najuređenija sredina, među pet u svetu, koja odiše energijom, jedinstvom, u svakoj sekundi, na svakom mestu i po bilo kom pitanju, osećaš moć! Možeš da je opipaš rukom. Voleo bih da moja fudbalska kuća danas-sutra bude ustrojena na taj način. Naravno, u ovim uslovima to izgleda kao utopija, a nije, moraš da težiš tome ako hoćeš napred.