Dr Nele Karajlić: Ja sam jedan od prvih lažnih doktora i na to sam ponosan

Predrag Vasiljević

15. 06. 2014. u 15:40

O autobiografskoj knjizi "Fajront u Sarajevu", novim herojima, cenzuri: Predvideo sam brkatu ženu i kraj EU. Mladi se ne bi prijatno iznenadili kada bi se vremeplovom vratili u SFRJ

POSLE hiljade koncerata sa "Zabranjenim pušenjem", filmskih rola, nadrealista i nadrealnih, mjuzikla, „složnih braća“, svetskih turneja i jednog srčanog udara, dr Nele Karajlić izlazi pred javnost sa knjigom "Fajront u Sarajevu".

Autobiografski roman izdaju "Večernje novosti" i "Laguna", a nostalgična i uzbudljiva Neletova priča smeštena je između linije šesnaesterca fudbalskog kluba Vratnik davnih sedamdesetih do Prvog koronarnog odeljenja Urgentnog centra u Beogradu, četrdeset godina kasnije.

Glavni lik i autor dr Karajlić otkriva nam motive za ovu iznenadnu životnu rekapitulaciju:

- Bio sam u jednom momentu na najboljem putu da napustim ovaj svet. No, sreća mi nije okrenula leđa. Onaj gore mi je pokazao žuti karton i ja sam ga ozbiljno shvatio. Najzad, izašavši iz bolnice, odlučio sam da zapišem sve ono što nosim u glavi i u srcu, da se ne dogodi slučajno da odem odavde a da to nikome ne kažem. Tako sam počeo pisati ovu knjigu, koja počinje tog, meni famoznog 22. maja 2011, a koja završava mojom odlučnom željom da do sledećeg susreta sa smrću slavim život.

* Osećate li nekakav dug prema rodnom gradu kada ste se odlučili da ispričate priču o njemu i o svojoj mladosti?

- Imao sam nameru pisati priču o vremenu u kome sam odrastao, želeo sam da opišem čudan i mističan svet kojim sam bio okružen, zanos jedne generacije koja je ušla u rok muziku bez zadnje namere, prihvativši je kao neku novu vrstu religije, ali je na kraju ispalo da je to u stvari priča o gradu u kojem sam rođen i o mom nesporazumu sa njim. Bio sam i protiv ideje da se Sarajevo spomene u naslovu, ali sam na kraju popustio shvativši šta sam napisao.

KNJIGA OD UTORKA Knjiga "Fajront u Sarajevu" u izdanju "Novosti" i "Lagune" naći će se od utorka pred čitaocima. To je autobiografski roman koji je dr Nele Karajlić počeo da piše posle srčanog udara koji je preživeo 2011. godine. Priča obrađuje najplodnije doba glavnog grada federativne republike BiH, kada je Željo punio Grbavicu, Nadrealisti zasmejavali celu Jugu, a "Zabranjeno pušenje" pržilo žestok pank rok. Glavni "likovi" su Sarajevo, raja sa Koševa, komunistički partijci, mnogi drugi i, naravno, autor.

* Da li vas to, "neka nostalgija, vuče" kao babu Atifa, pa se vraćate u mladost i u sarajevske ulice među raju, papke i devojčice s one strane ulice?

- Više me je privukla želja da demistifikujem jedan grad i jedno vreme, o kojima se sada pričaju bajke. Sećam se, mnogi moji prijatelji koji se bave istorijom, znali su mi govoriti kako se kroz pesme "Zabranjenog pušenja" može oslikati doba kraja komunizma bolje nego ulaženjem u zvanična istorijska dokumenta, pa mi je jedan od ciljeva pisanja ove knjige bilo da što jasnije i preciznije ispričam priču o komunizmu i njegovom kraju, gradu koji je bio jedna vrsta eksperimenta i mladosti koja se u tim vanrednim okolnostima otrgla s lanca. Ta metafora bi u stvari bila najpreciznija slika rok muzike u bivšoj Jugi. Pas koji se otrgao s lanca.

* U pesmi "Tri ratna havera" pevate: "Sanjao sam opet smo skupa Mufa, Kiki i ja"? Je li i knjiga vaš ispisani san i povratak na Koševo, među predratne drugove?

- Niti su drugovi na Koševu, niti je Koševo ono o kome sam pisao. Ono živi u mom sećanju i mislim da mu je tu najbolje mesto. Sa svojim drugovima iz detinjstva se ponekad nađem na raznim svetskim destinacijama i tada kroz suze i smeh pivom zalijemo zajedničko evociranje uspomena. Nažalost, nastavak pesme koju citirate tačno opisuje ta naša sastančenja i sećanja na koševske dane. "Samo to više nismo bili mi, u svojoj snazi i moći."

* Uviđamo li na ovim krhotinama tranzicije i demokratije da je taj prokazani i srušeni komunistički poredak ipak imao i neke vrednosti?

- U knjizi sam opisao Jugoslaviju i neiživljene narode koji su je činili i razbucali. Druga je stvar što se čovek sa setom i nostalgijom seća vremena kad je bio mlad, lud i zabavan. Kada bi se nekakvim vremeplovom moglo vratiti u ono vreme, ne garantujem da biste bili prijatno iznenađeni. Bila su to vremena previranja i nestabilnosti, velikih nestašica i laganog gubitka sigurnosti. Vlasti su padale, republike su postajale sve više i više nezavisne, a zajedničko predsedništvo imalo je ingerencije kao holandska kraljica. Iza tog sleda događaja ništa logičnije nije bilo od rata.

*Šta mislite, kakvu će reakciju knjiga da izazove u Sarajevu?

- Ne znam. Možda je neće ni pročitati. Ipak su to dva različita jezika, a dobrih prevodilaca je sve manje. Nije to ono Sarajevo o kojem ja u knjizi pričam. Možda ga neće ni prepoznati. Ono jeste na istoj geografskoj širini i dužini na kojoj je bilo i moje Sarajevo, ali je satkano od drugog materijala. Moje Sarajevo je, nažalost, puklo. Nije uspelo da preživi surove i podmukle zakone istorije, te sam i ja, kao i mnogi koji su se rodili, živeli i radili u tom gradu, stvarajući utopijsku sliku o njemu, a čije kosti leže hiljadama kilometara daleko od njega, otišao, pokupivši prnje, razočaran, koliko u svoj grad toliko i u sebe, jer nisam našao snage da te istorijske zakone promenim.

JA SAM PRVI LAŽNI DOKTOR * KAKO kao dr Karajlić gledate na ovu frku oko lažnih i pravih doktorata?
- Ja sam jedan od prvih lažnih doktora u istoriji naše zemlje, i na to sam ponosan. Lako je biti doktor, jebeno je biti lažni doktor. Kad smo se mi zajebavali sa Univerzitetom na Sokocu, na kojem sam doktorirao sa tezom o Edinu Bahtiću, niko nije mogao ni pretpostaviti da će se u tom malom romanijskom mestu, trideset godina kasnije, i napraviti univerzitet. Brzina kojom Srbi danas dobijaju doktorske titule daje mi za pravo da ćemo postati svetski prvaci u odbranjenim doktorskim radovima, te da će broj doktora među Srbima konačno preći broj pacijenata.

* Može li Srbija danas da igra onu Titovu taktiku - tvrdo na sredini terena - između Istoka i Zapada, između EU i Rusije?

- Teško. Tito je bio pobednik iz prethodnog rata, bezobrazan i osion igrač, sa ozbiljnom vojskom i velikim elanom iza sebe. Otuda i prostor da igra onu igru koju je igrao u doba Hladnog rata. Ali, ni ovo kako mi igramo na početku ove "ukrajinske utakmice" zasada nije loše. Pravimo se ludi, ne čujemo sudijski zvižduk, ne znamo tačno koji se sport igra. Valjda neko sranje može proći bez nas.

* Moraju li Srbi bar idejno da ostanu, kako "Pušenje" kaže, "na straži pored Prizrena", ili je "evropska budućnost" važnija od Kosova?

- Straža je naša sudbina! Da li je pored Prizrena ili Beča, pitanje je istorijskog trenutka. Mi smo kuću napravili nasred puta, najveća religija je našla da se cepa baš pored nje, velike sile su put na kome smo je sagradili uvek gledali sa velikom dozom interesovanja, te je stražarenje za nas postao vekovni zadatak. Nekad stražarimo za sebe, nekad za druge. Bojim se da ulaskom u EU i NATO ne preuzmemo ulogu stražara za nekoga čija je kuća hiljadama kilometara daleko od Prizrena.

* Kako gledate na talas evroskepticizma koji je preplavio Evropu? "Nadrealisti" su davno prorekli - fajront u EU?

- "Nadrealisti" su još 1991. snimili skeč o raspadu EU pre nego što se ona u ovom obliku i otelotvorila. Poslednjih meseci radim na projektu koji zovem "Nadrealna istorija" i u okviru njega kreiram seriju o Mladoj Bosni i njenom umetničkom, intelektualnom i političkom kapacitetu, koji je bio toliko superioran i očaravajući. To je bio jedini period u kome je ovaj narod u najmanju ruku bio ukorak sa svetom, ako ne i koji pedalj ispred. Jedan od junaka moje serije je i Dimitrije Mitrinović, inteligentni, nadareni Hercegovac, koji je u vreme Austrougarske maestralno prorekao stvaranje EU, praveći koncept po kome se ona danas ponaša, i to u vreme kada su se glavni evropski narodi držali za guše.

* Mnogi iz EU, sto godina posle, ne gledaju pozitivno na Principa i srpsku ulogu u Velikom ratu...

- Kontradiktorno, svesno menjajući istorijski kontekst, ta ista Evropa, danas, odriče se svoga duhovnog oca, stavljajući njegovu Mladu Bosnu u antievropski koncept, a Austrougarsku, dekadentnu tvorevinu, baziranu na feudalnom sistemu, koju je srušila ingenioznost Mlade Bosne, svrstava u evropsko demokratsko nasleđe. Nikad se dnevna politika nije tako bezobzirno umešala u istoriju kao u slučaju Mlade Bosne, što taj pokret čini još življim. Principovi stihovi, "naše će sjene hodati po Beču", tek danas dobijaju na svojoj snazi i istinitosti. Da ne hodaju, ne bi ga se sada ni setili.

* Kao jedan od predvodnika sarajevskog talasa "novi primitivizam" osećate li se odgovornim za današnji još noviji primitivizam?

- Ako mislite na ovu odurnu, beznadežnu muziku koja nas okružuje od Vardara pa do Triglava, nemoguće je boriti se. Ona je produkt kapitalističkog načina mišljenja i predstavlja ukus većine. U knjizi sam rekao da nikad nijedna muzika nije tako lepo i studiozno opisala moralni posrtaj i beznadežnost jednog naroda kako je to turbofolk učinio sa Srbima. Dubina naše propasti neće se meriti izjavama političara, greškama generala, memorandumima akademika, već pretvornom i lažnom muzikom, koja ne ostavlja nadu.

ČAROBNJAK * KAKO će proći fudbalski reprezentativci BiH na Mundijalu?
- Pa, za Bosnu navijam isključivo zbog Papeta. On je bio i ostao jedan od temeljnih likova na kome smo gradili našu filozofiju. Čarobnjak na terenu, aristokrata pored njega. Drago mi je i da su najbolji igrači Bosne uglavnom iz Želje. Ako im se posreći, mogu da i u julu budu u Brazilu. Još da im igra Ibrahimović!

* Kako vam u vreme buke i polemike na temu ima li cenzure ili ne, izgleda vaš naivni uzvik iz ’85. "crko maršal", kada su vas komunisti gurnuli "pod led"?

- Još se sećam našeg prvog ozbiljnog susreta sa cenzurom. Radili smo "Nadrealiste" na radiju i u jednom momentu našeg skeča neko je od nas rekao "Vidiš kakva je danas kriza!" Istog dana sakupio se konzilij urednika i doneo jednoglasnu odluku da se reč "kriza" izbaci iz teksta. Obrazloženje je bilo da nismo mi bili ti koji su pozvani da kažu da je kriza. To je posao nekih drugih ljudi. Moj usklik "crko maršal" je na neki način vrlo slična stvar. Ja sam bio prvi koji je narodima i narodnostima rekao istinu kojoj su svi izbegavali pogledati u oči. Tito je umro. Napad na mene bio je u stvari napad na dvorsku ludu koja je rekla nešto što su svi znali, ali o tome nisu smeli raspravljati. Oba sistema i komunistički, a i kapitalistički, tvrde da cenzura ne postoji. I u jednom i u drugom sistemu, vrh pere ruke od toga tvrdeći da on nije odgovoran za devijacije, te oštro osuđuje one koji na to ukazuju. U suštini i jedan i drugi sistem se trudi da razvije udvorničko-licemerni mehanizam na relaciji vlast - partija - urednici - vlasnici medija - novinari - sitna boranija, do te mere da se svaka od ovih stepenica politički, ekonomski, pa i emotivno korumpira, da sama bude prepreka svakoj informaciji koja ugrožava vrh ove piramide.

* Sve ste u "Nadrealistima" predvideli, osim bradate žene. I to smo videli na Evroviziji...

- U skeču iz 1984. godine imamo i bradatu ženu na izboru za mis. Danas bi ona ubedljivo pobedila ostavivši iza sebe i Monalizu i Veneru, Anu Karenjinu, Nastasju Filipovnu.

* Kažete u knjizi: "Ako je historija učiteljica života, fudbal je njegovo ogledalo." Radujete li se Mundijalu? Za koga navijate?

- Moram da priznam da je ovo prvi Mundijal u mom životu za koji nisam znao kad počinje. Da li je popustio kvalitet te magične igre ili sam se ja umorio od golova, ne znam. Čini mi se da je surovi biznis u potpunosti potisnuo viteštvo u drugi plan. Međutim, što se kvaliteta fudbala tiče, prvi dani me u potpunosti demantuju.

* Za kraj, prognozirajte za "Novosti" - ko osvaja titulu?

- Iran!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (29)

Branko

15.06.2014. 16:24

Živio sam par godina u poslijeratnom Sarajevu i slažem se da to nije grad o kome sam čitao u Kaporovoj - Sarajevskoj trilogiji i gledao u Neletovoj TLN tv seriji ili Kusturicinom filmu. Mnogo se radilo na kulturnoj i vjerskoj promjeni grada ali na žalost tako da su vraćeni 100 godina unazad. Kao što most koji je srušen u rijeku i ponovo izgrađen gubi dušu tako i grad poslije rušenja i egzodusa stanovništva sa svakim od njih izgubi i dio duše.

Stevan Drugovencani

16.06.2014. 18:03

@Branko - Alo,bre,Branko-a ko ti normalan moze potvrditi ,da to, sto si citao (gledao)od Kapora i inih,odgovara istini.Bio sam u Sarjevu,odusevio se i ljudima i gradom.A sada, sto se neko obracunava sam sa sobom i svojim drugim ja - a ne znajuci da to upravo radi, pokazuje na kome nivou je njegova inteligencija . Nazalost jos uvek se najbolje na ovim nasim prostorima zaradjuje na nacionalizmu.Nele zapali jednu pa kud puklo,da puklo.

Branko

16.06.2014. 19:05

@Branko - @ Stevan Drug...Valjda o Sarajevu više znaju oni koji su u njemu rođeni i odrasli od nas dvojice. Da bi poznavao prijeratno SA moraš nešto pročitati a bez toga ne možeš ni upoznati današnje. Nindže u crnom, bradati u pantalonama do ispod kolena i teroristi koji pucaju po ambasadama nisu kultura kojom bi se neko trebao ponositi. Osim ako ti oni odgovaraju onda ti je i mesto sa njima. Čega se pametan stidi, budala se ponosi.

Jovo Jović

16.06.2014. 22:39

@Branko - Nele je jedan od najzanimljivijih ljudi koje sam gledao na televiziji. Kome se ne sviđa, neka gleda Jelenu Karleušu i Emira Hadžihafizbegovića, vjerujem da je neko od njih dvoje taman po ukusu onih koji ga ne vole ;)

barakuda

18.06.2014. 08:53

@Branko - To psiholog. Eto, ako možeš nas sto hiljada i kusur bivših Sarajlija /svih nacija i vjera/, primiti na kolektivnu psihoterapiju. De, sreće ti.

Bojan

16.01.2016. 10:57

@Branko - Nele Karajlić,je tipični sarajevski Srbin,kao i NAS 160 000 koji smo izasli iz grada 92 -ge i 95- te,kao žrtve fatalističke ideje ,sljedbenika Alijine politike,koja se i danas sprovodi.ČEJENI (ARAPI) Dolaze,je jedna od pjesama Zabranjenog pušenja, -Snijeg se topi i ništa neće zaustaviti dolazak Novog proljeća- pjesma KANJON DRINE....,prosto,Sarajevo je izgubilo svoj evropski multietnički šmek.-HADZIJE SU SEBI PODJELILI REJONE...-.ZIVIO NELE!

bolid bubuleja

15.06.2014. 18:30

Svaka ti je od zlata. Lijepo je citati intervju s pametnim covjekom koji ne laze. Tako rijetko se to desava.

Стефан Зоран

15.06.2014. 20:40

Тачно је, младима се не би свидела "времена превирања и нестабилности, великих несташица и лаганог губитка сигурности", али могао је Неле нешто да каже и о времену пре овог лудила. Јесу сета и носталгија још у људима и зато што су то била "времена кад су они били млади, луди и забавни", али и зато што је било и много других ствари којих данас нема, ни код младих! Нелету желим све најбоље!

Cenimo ono sto imamo

15.06.2014. 22:16

Nele je umetnik I filozof, osoba koja je oduvek umela koncizno i nepogresivo da definise stvari. Posto mu je kontekst urbani i ovovremenski (kao Momo Kapor) tek ce neke sledece generacije otkriti Neletov neprolazni smek i doprinos kulturi ( tek posle njegovog dobijanja crvenog kartona...).

Dule

16.06.2014. 13:22

@M - Postovani, i dan danas u Sarajevu zivi veliki broj srba.kako vi to rekoste ispada da uopste nema niti jednog srbina.Gresite ....

barakuda

18.06.2014. 08:46

@M - Ajd' oladi. Ne ispada ništa. Poneki Srbin je i ostao, kao npr. moj pokojni otac.

baunti

16.06.2014. 03:21

Nije dr. nego car Nele Karajlic. Ovaj covjek je daleko ispred svog vremena, a mi koji smo iz Sarajeva znamo zasto je svaki veliki covjek taj grad morao da napusti. To je grad u kom, kako rece Brega "nikad niko nije mogao biti veliki." Grad u kom su se dripci podmijavali Mesi Selimovicu, Ivi Andricu, i ostalim velikanima Jugoslovenske i Srpske umjetnosti, i nije zasluzilo bolju sudbinu od apsolutnog zaborava.

marinko

16.06.2014. 03:30

Nele, car si bio i ostao! Po intelektualnom i moralnom razmisljanju si daleko ispred mnogih laznih i pravih doktora nauka.

dule

16.06.2014. 13:17

Jako se cudim da ovaj Nele zauzima toliko prostora u ovim novinama.Pa zar od ovolike Srbije niste nasli nekog pametnijeg da nesto kaze?Ovaj Nele,( inace vrlo tup covjek) nezasluzuje ni da mu se spominje ime,jer on nema sta da kaze,Nikada nije nista radio sve je lppstigao zahvaljujuci raji iz Sarajeva.Manite se njega,dajte strucnjake,inzinjere,obrazovane ljude a ovog "glumca-istoricara"sto dalje.

Miki

16.06.2014. 15:49

@dule - Dule, zbog svih tih "stručnjaka" smo ovde, gde se trenutno nalazimo - u analnom otvoru sveta! Bravo za Neleta Karajlića.

Dare

16.06.2014. 16:43

@dule - Dule, ne znam šta bi ti "pohvatao" od stručnjaka i inžinjera kad ne možeš da shvatiš ove jednostavne a toliko očigledne stvari koje Nele govori! Nego udri ti još malo po opštoj literarturi pa ti se možda za nekoliko godina i posreći da shvatiš nešto!

Slucajna prolaznica

25.06.2014. 20:59

@dule - Dule, žao mi je zbog činjenice da niste u stanju da vidite kvalitet ovog čoveka i veličinu njegove filozofije, ali to je samo Vaš gubitak....Nenad Janković (Dr Nele Karajlić) i Emir Kusturica su neki od najvećih Srba našeg vremena i gubitak je na strani samo onih koji to ne umeju da vide.... (ne radi se tu o muzici Zabranjenog pušenja, nikad nisam nešto posebno ni slušala tu muziku ali itekako razumem poruku...nego o mnogo više toga)...Ko razume, shvatio je!

Spiridon S.

16.06.2014. 19:17

@dule.Jesili to ti Vujosevicu..? Po nacinu razmisljanja vidi se odma da si "strucnjak".

Damjan

18.06.2014. 00:20

Doktor! Odrastao sam uz njegovu muziku i nadrealiste. Ne vole ga samo oni koji mu zavide i ne žeele da prihvate istinu.

Pirke

19.06.2014. 22:39

Uzecu knjigu bez sumnje ,odrasto sam uz te odlicne pesme Zabranjenog pusenja na celu s Neletom. Pozdrav za sve ljubitelje onog starog Zabranjenog pusenja.

Neso

27.03.2019. 21:59

E sada mi je stvarno dosta svih nakaradnih likova koji sada pisu o nekakvom komunizmu koji je bio i koji je ziveo u Jugi.Stvarno nisam zive 50ih godina kada kazu da je tada bio pravi kominizam ali sam ziveo 70ih i 80ih i mogu vam reci sve samo ne komunizam.Ama bas sve u nasoi drzavi je bilo poludemokratija,polukapitalizam,polumonarhizam i ko zna sta jos a nikako komunizam ili ja jednostavno nisam citao,obrdajivao iste komunisticke knjige kao i nazovi drugovi.Zato sam i sklonjen iz SKJ.