Pojačanje u “Bulevaru B 92”

OD ponedeljka uveče „Bulevar B 92“ (23.00, B 92) dobija pojačanje. Novi voditelj je Ivan Tomić, glumac Beogradskog dramskog pozorišta, koji će se tri puta nedeljno pojavljivati u ovoj emisiji. Tomić je, osim u pozorištu, ostvario veliki broj uloga i na radiju, filmu i televiziji. Hobi mu je čitanje, autor je nekoliko kratkih igranih filmova, bavi se jogom i ronjenjem, a navodi da zna i da žonglira. Svestran umetnik, nema šta. Autori emisije navode da bi Ivan trebalo da unese dozu ozbiljnosti u emisiju. Pitamo ga kako će se to manifestovati:

- Da, od mene očekuju ozbiljnost. Smešno mi je dok pišem o tome. Mislim da su moji dragi producenti mislili na ono kad duhovite komentare dajete ozbiljnog lica, iz ugla najstarijeg u ekipi, iz ugla četrdesetogodišnjaka sa ženom, decom i kreditom. To je ujedno i kvalitet koji nameravam da donesem. Ipak, to je naša početna ideja. U voditeljstvu, kao i u glumi, bitna je hemija, a ona može da se menja, kontroliše i uspostavlja na način koji nam odgovara, a to je da nama bude dobro i zabavno u studiju, a onda će se ta dobra hemija već osetiti.

* Da li vam je ovo prvi voditeljski angažman? Imate li tremu, bez obzira na bogato dosadašnje iskustvo?

- Nemam tremu, imam iščekivanje. Upoznajem nove ljude i potpuno novi način rada. Radiću stvari koje nisam radio, na prvom mestu to je improvizacija, a zatim tu je i formalna stvar sa radom u studiju. I to je novo za mene. Očekujem da ću se brzo uklopiti.

* Zapisali ste 20 stvari koje biste želeli da ostvarite u životu, kao i da ih polako ostvarujete. Zašto baš 20, koja je na vrhu prioriteta? Ide li ostvarivanje planiranim tempom?

- Zapisao sam dvadeset stvari jer sam kroz razne radionice radio na svojim ciljevima. Na jednoj od njih zadatak je bio da zapišemo dvadeset sedam stvari, ali sam se zadovoljio sa dvadeset. Znači li to da nisam ambiciozan kao Amerikanac pošto je radionica bila američka, ne znam. U svakom slučaju, dobro je imati takvu listu i povremeno baciti pogled na nju. Svašta čovek o sebi nauči, vidi da je neke stvari već uradio, da su neki ciljevi budalasti i da mogu da se zamene i istrajava u stvarima koje su mu bitne.