Reditelj Đorđe Stanimirović o seriji koja je oduševila Srbiju: Preživeti Beograd je ANTIDEPRESIV domaće kinematografije

Novosti Online

četvrtak, 25. 06. 2020. u 15:45

Редитељ Ђорђе Станимировић о серији која је одушевила Србију: Преживети Београд је АНТИДЕПРЕСИВ домаће кинематографије

YouTube

Lagano uplovljavajući u živote četiri glavne junakinje i njihovih kompanjerosa, prisetili smo se vremena kada smo bili u njihovim godinama
Još otkako smo pogledali prvu epizodu serije “Preživeti Beograd” produkcijske kuće Contrast Studios čvrstog smo uverenja da se domaćem serijskom programu nije dogodilo ništa bolje od ove lagane, pitke, a ipak, na svoj način ozbiljne i poučne priče o umetnosti preživljavanja života.

Lagano uplovljavajući u živote četiri glavne junakinje – Ružice, Nevene, Marine i Ljudmile (Nina Nešković, Tamara Šustić, Lenka Petrović – Ana Vučić, Bojana Stojković) i njihovih kompanjerosa, prateći kako im sudbina iz epizode u epizodu zapliće i raspliće niti, prisetili smo se vremena kada smo bili u njihovim godinama. Pripadamo onim generacijama koje su odrastale uz “Beverli Hils“, “Melrouz plejs“, “Zvono kao spas“, “Nestašne godine” i mnoge druge tinejdž serije koje su nas polako pripremale za predstojeće životne izazove.

Upravo tu energiju – toplu, pozitivnu, konstruktivnu, punu nade i optimizma, uprkos kontroverznim temama kojima su se i te serije bavile, prepoznali smo u pričama koje nam je do sada donela “Preživeti Beograd“. Na dve epizode od velikog finala koje nas čeka sledeće subote 27. juna od 21.00 na TV Pink, u razgovoru sa Đorđem Stanimirovićem, rediteljem serije koja je za kratko vreme očarala publiku u Srbiji, zapitali smo se u kom trenutku je domaći TV program zapao u tu depresivnu fazu, i da li je beznađe zaista postalo naša realnost.

- Upravo nam “Preživeti Beograd” dokazuje da nije. Da nisam počeo da radim na ovoj seriji, u nekom trenutku zaista sam mogao da poverujem da je razlog za toliko serija i filmova koji našu stvarnost tretiraju bez optimizma i ambicija, u stvari u publici. Zaista bih pristao na tu teoriju da se publika promenila i da su gledaoci željni takvih tema i slika. Međutim, “Preživeti Beograd” tu istu stvarnost posmatra mnogo svetlije i toplije. Za probleme naših junaka nudimo rešenje, ne dozvoljavamo da sve teškoće života prevladaju mogućnost da se sa istima bori i pobedi. U tome i jeste filozofija “Preživeti Beograd” – sada je teško, ali hajde da opet bude lako i dobro – zaključuje Stanimirović na početku razgovora za portal “Film i TV” prenevši nam dašak te životne snage kojom na svakom koraku odišu junaci njegove serije. I zaista – nije teško verovati da može biti bolje.

* Čime ste se vodili u kreiranju stvarnosti serije “Preživeti Beograd”?

- Pre svega, veliki uticaj je imala sama priča koju je u prvih 20 epizoda osmislio naš proslavljeni scenarista Đorđe Milosavljević, a koju su kasnije nastavile njegove mlađe koleginice. Vodili smo se idejom da nemamo prava da život gledaoca još više zatrpavamo teškim temama, jer je realnost već dovoljno teška i tamna. Upravo suprotno tome, zadatak “Preživeti Beograd” je u tome da ponudi olakšanje. Doneli smo priču o jednoj grupi mladih ljudi koja je na početku života. Sudbine im se spajaju u velikom gradu i nepoznatoj sredini, a zadatak im je da je prežive. Da bismo opisali tu njihovu borbu služili smo se ličnim iskustvima i doživljajima nama bliskih ljudi, koji su kroz sve situacije koje vidimo u seriji i sami prošli. Takođe, nismo bežali od tema kao što su alkohol, droga, ljubav, pa čak ni seks, ali smo svakom od tih problema pristupili sa nekom pozitivnom energijom. Bez želje da gledaoce gurnemo u depresiju, već da im sugerišemo da rešenje uvek postoji. U tome i jeste razlika naše i mnogih drugih serija koje tretiraju probleme mladih. Čak i nakon što je Đorđe scenario prepustio koleginicama koje su priču dovele do kraja, nikada nisam dozvolio da skrenemo sa tog pravca. Trudio sam se uvek da ih “umekšam” i da ne dozvolim da serija izgubi tu svetlost kojom je privukla gledaoce.

* Koji su bili najveći izazovi rada na ovoj seriji?

- U vreme kada se razvijala ideja o “Preživeti Beograd” u Contrast Studiosu bio sam angažovan na nekim drugim projektima. Kada su me pitali da li sam raspoložen da režiram seriju po scenariju Đorđa Milosavljevića koji važi za jednog od naših najboljih scenarista, ni trenutka se nisam dvoumio. Iako sam već radio na raznim drugim projektima kao reditelj i pomoćnik reditelja, ovo je zaista bio moj prvi samostalni projekat i sa ove tačke drago mi je da sam počeo sa serijom kao što je “Preživeti Beograd”. Bilo je to neverovatno iskustvo od početka do kraja. Jedna potpuno drugačija priča koja je i nama iza kamere, baš kao i glumcima, u vreme kada sve serije i uloge izgledaju dosta slično, kao da se samo sledi neki kalup, ponudila jedan potpuno nov svet. Otkako smo počeli da radimo na “Preživeti Beograd” ja sam živeo ovu seriju. Na kastingu za glavne uloge bilo je 3.000 mladih glumaca. Odabrati osam glavnih nije bilo nimalo lako. Bilo je tu sjajnih mladih glumaca, i većini onih koji su mi se učinili kvalitetnim, a koji se, nažalost, nisu uklopili u ekipu koju smo odabrali, obećao sam bar neku rolu. Tako se bar 20 njih pojavilo u “Preživeti Beograd“, a pamtim još mnoga lica kojima ću sigurno dati šansu u nekom od narednih projekata. Imamo sjajne mlade talente iz Crne Gore, odličnu školu u Banjaluci, a u Makedoniji kao da se svi rađaju sa genom za umetnost. Predivna iskustva nosim iz ove serije.

* Mladim glumcima u seriji leđa su čuvale neke ozbiljne starije glumačke veličine…

- Moj uslov kada sam formirao glumačku postavu serije “Preživeti Beograd” bio je da ravnotežu ovim mladim glumcima, u bočnim ulogama čine stariji poznati glumci. Tako sam imao priliku da radim sa velikom Mirom Banjac, sjajnim Igorom Đorđevićem, Nelom Mihailović, Darom Džokić, Milenom Pavlović, Borisom Pingovićem, Nebojšom Milovanovićem i mnogim drugima koji su uprkos tome što nisu imali vodeće uloge svi delili isti stav – da im je serija “Preživeti Beograd” posle dugo vremena ponudila neko novo drugačije glumačko iskustvo. Imali su priliku da se oprobaju u rolama koje nisu bile tipske. Stvarajući likove vodili smo se time da obuhvatimo sve tipove ljudi, karaktere, mentalitete i stereotipe koji se mogu sresti u životu i da im onda podarimo neku njihovu posebnu priču. To je u suštini tajna ove serije. U životnim pričama naših junaka lako je prepoznati se. Inače, jedna od specifičnosti ove serije je u tome što smo u svemu držali do verodostojnosti. Vodili smo računa o svakom detalju. Snimali smo u studentskom domu da bi sve delovalo prirodno. Mnogi od studenata bili su statisti u seriji, ali sa mnogima sam, takođe, razgovarao o scenariju, o tome koliko je neka situacija realna, šta bi trebalo uraditi drugačije. Bili su moji najbolji konsultanti.

* Posle 38 epizoda bližimo se kraju druženja sa Ružicom, Nevenom, Marinom, Ljudmilom, Žankom, Stevanom, Jablanom, Kokijem, Džonijem i drugim junacima “Preživeti Beograd”. Hoće li vam nedostajati? Da li je moguće da im nećete podariti nastavak?

– Kada je reč o ovoj seriji to je jedna zaokružena priča. Nastavka u smislu nove sezone sigurno neće biti. Međutim, želja mi je da za neko vreme, pošto za time postoji i interesovanje publike, ali i samih glumaca koji mi svakodnevno pišu da bi voleli da nastave ovu priču, možda, uradimo neku novu verziju. Da vidimo kuda će nekog od junaka život odvesti dalje. Baš kao što je Džoi iz serije “Prijatelji” život nastavio zasebno u novoj seriji. Da to bude neki spinof “Preživeti Beograd“, ali kao potpuno zasebna priča. Da na taj način “Preživeti Beograd” postanu srpski “Prijatelji“. Ali to je plan za nekih godinu ili dve. Trenutno radim na tri nova projekta. Od toga, dve serije već su napisane, i uskoro počinju njihova snimanja. Jedna je sitkom od 40 epizoda, i nju počinjemo da radimo već na jesen, a drugu koja je ozbiljna epoha i donosi nam priču o nastanku, razvoju i propasti jedne građanske porodice u period od 19. do kraja 20 veka, uporedo sa formiranjem i nestajanjem jednog vremena čiji smo svi bili deo, počećemo da snimamo na zimu i ona bi trebalo da se emituje na Javnom servisu. Zanimljivo je da su oba dela zasnovana na romanima. Treći projekat još je ideja, ali trebalo bi da bude zaista poseban jer će na njemu biti angažovana glumačka ekipa koja se do sada nije skupila na jednom mestu.

* Kako gledate na trenutnu produkciju domaćih serija i filmova. Može li kvantitet izroditi kvalitet?

- Snima se mnogo i to je dobro. Konačno ljudi iz naše branše imaju priliku da žive normalno. Međutim, ako bismo govorili o nekom kreativnom napretku koji nam je donela ta masovna proizvodnja, on je u domaćoj kinematografiji izostao. Umetnici su zapali u kliše i svi teže ka tome da isprate neki trend koji nam dolazi sa zapada, iz američke produkcije, koji je potpuno neprirodan u našoj sredini. Da li je moguće da nam je potrebno deset krimi serija i teških životnih drama? U tom smislu srpska produkcija nije mnogo napredovala. Ne moraju sve serije da budu krimi priče. Dobro je što je izrodio mnoga mlada nova lica među glumcima, scenaristima, režiserima i producentima, ali mora da postoji neka selekcija kvaliteta. Takođe, kada je reč o budžetu, s obzirom na to da sredstva uložena u neki projekat posmatram kao vreme potrebno za snimanje, čini se da neke serije za jednu epizodu na raspolaganju imaju i do sedam snimajućih dana, dok smo mi, recimo, za epizodu “Preživeti Beograd” imali jedva pola od toga. Zahvaljujući tome što Contrast Studios ima svoju opremu uštedeli smo mnogo, ali smo postigli i ogroman uspeh nesrazmeran ulaganjima. Da smo imali budžet kao neki hitovi emitovani poslednjih godina, ne znam gde bi nam bio kraj. Kada bi se proizvodilo male manje projekata, ali sa većim i racionalnije raspoređenim sredstvima, imali bismo više serija vrhunske produkcije na naš i ponos gledalac.

Izvor: filmitv.rs

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije