Marko Vasiljević: Inspektor Goran je čovek bez greške

MLADI Marko Vasiljević osvojio je srca gledalaca pre dve godine tumačeći lik Stevana Jakovljevića u filmu "Zaspanka za vojnike" Predraga Gage Antonijevića. Na malim ekranima gledali smo ga u seriji "Ubice mog oca", u ulozi inspektora Gorana Dragojevića. Po završetku glume na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu otvorio je sa koleginicom Sunčicom Milanović školu glume za decu u rodnom Vrbasu. Proteklih sedmica boravio je tamo i posvetio se porodičnim zasadima oraha.

- Najpre su otac i stričevi posadili čendler orah, pa smo brat i ja proširili zasad. Ta vrsta oraha se više koristi za izradu ulja - objašnjava za "TV novosti" Marko Vasiljević.

- Iskoristio sam prethodni period da okopavam i zalivam. Odmor za dušu. Odmalena sam naučen da radim oko kuće i na njivi. Sada se trudim da ono što od glume zaradim, ulažem u kupovinu zemlje da ne moram od glume da zavisim. Plan je da za desetak godina mogu potpuno bezbrižno da biram šta ću da igram.

*Kako ste razvijali lik Gorana u "Ubicama mog oca"?

- Scenarista Nataša Drakulić napisala je mnogo više za mog junaka u četvrtoj sezoni. Uvek dozvoljava da glumci razvijaju likove, što najbolje radimo kada smo sa partnerima. Odnos koji je Goran razvio sa forenzičarkom Jelenom nadogradili smo Nina Janković i ja. Spontano smo na setu pričali, probali, i iz toga se nešto novo stvorilo. Tako je bilo i sa Markom Janketićem i naše dve scene ispitivanja. U jednoj je on bio dobar policajac, dok sam ja bio opasniji, a potom smo se zamenili. Sve je to bila njegova ideja.

*Čini se da Goranu više leži uloga dobrog policajca, pošto ima poseban osećaj za pravdu?

- Inspektor Goran je čovek bez greške u obavljanju posla. Nije korumpiran, pošten je, hrabar i vredan, što je danas, nažalost, retko. Na snimanju sam imao priliku da upoznam dobrog i poštenog vozača ekipe Milana. Kroz priču sa njim saznao sam da je pre odlaska u penziju bio inspektor, a pre toga je bio pripadnik Interventne jedinice. Milan dokazuje da ljudi poput mog lika, inspektora Gorana, postoje. Kada sam dobio ulogu, bio sam uveren da će se kad-tad ispostaviti da je Goran nečiji čovek i da za nekog radi. Ipak, zasad toga nema ni u naznakama. Mislim da će Goran ostati retko pošten inspektor koji posvećeno radi sve do kraja. Možda je Goranov najveći dar što ga nepravda boli.

*Sa 25 ste dobili glavnu ulogu u filmu "Zaspanka za vojnike". Kako sada gledate na to iskustvo?

- "Zaspankom" se najviše ponosim. Neafirmisan glumac retko dobija glavnu ulogu. Šansu koja se desi jednom u milion slučajeva dao mi je Predrag Gaga Antonijević. Igrao sam sa Natašom Ninković, Ljubomirom Bandovićem, kao i s mojim idolom Nebojšom Glogovcem. Stekao sam prijatelje za ceo život, poput Ivana Đorđevića, Marka Pavlovskog, Nenada Okanovića i Marka Gvera. Tokom tri meseca svaki dan smo bili zajedno na snimanju.

*Tada ste imali priliku da naučite da jašete?

- Produkcija nije bila sigurna kako da nagovori glumce da nauče da jašu, ali ja sam to odmah prihvatio i zavoleo. Nastavio sam da odlazim na jahanje u Lipovačku šumu i posle "Zaspanke". Nedavno sam igrao malu ulogu u stranoj seriji "Predstraža", a dobio sam je samo zato što sam znao da jašem.

*Kako posmatrate deo naše istorije o kojem je pisao i vaš junak iz "Zaspanke" Stevan Jakovljević?

- Gaga Antonijević je rekao da je "Zaspanka" patriotska čitanka. Kada sa distance pogledam taj film, vidim da zaista jeste. Trebalo bi da budemo ponosni na taj deo srpske istorije u kojem su naši vojnici pokazali neverovatnu hrabrost. Možda bi se mnogi od njih iznenadili kada bi videli do čega smo danas došli. Za sto godina pomešali smo patriotizam sa nacionalizmom i zaboravili šta su čojstvo i junaštvo.

*Kako ste došli na ideju da otvorite školu glume u rodnom Vrbasu?

- Sunčica i ja smo želeli da deca u Vrbasu, pored sportskih, razviju i druge afinitete. Dali smo im šansu da osete šta znači baviti se glumom. Nije poenta da ta deca postanu glumci, već da budu otvoreniji ljudi. Najveći uspeh je kada deca koja su bila stidljiva i povučena, posle nekog vremena postanu neposrednija. Koliko mi njih učimo, toliko oni uče nas. Kada bismo zauvek zadržali dečju maštu, svašta bismo mogli.

*Nedavno ste snimili deonicu za pesmu "Ljubav uvek vraća" i sa više od dvadeset javnih ličnosti zahvalili se volonterima za humana dela tokom pandemije.

- Moj prijatelj Nenad Okanović volontirao je tokom vanrednog stanja. Pozvao me je da mu pomognem, a nisam znao šta namerava. Pritom sam sa pevanjem "na vi". Nekako sam se snašao i bilo je to divno iskustvo. Uvek podržavam sve što je humanitarne prirode i sve čemu kao umetnici možemo da doprinesemo.

*Šta vam budi emocije?

- Privatno sam veoma emotivno otvoren. Za to su pre svega zaslužni roditelji, ali i profesorka Jasna Đuričić sa Akademije. Ona je četiri godine rušila sve odbrambene mehanizme i sada osećam mnogo više empatije prema ljudima. Odmah reagujem i nekad ne mogu ni da sakrijem emocije, što isto može predstavljati problem u životu.

IGRAM SINA SLOBODE MIĆALOVIĆ

* GLUMITE u seriji "Tajna vinove loze" junaka koji je od vas mlađi deceniju?

- Igrao sam ove godine u seriji "Tajna vinove loze", u kojoj je reč o vinogradarima sa severa i juga naše zemlje. Snimanje je počelo malo pre proglašenja vanrednog stanja i zbog toga je odmah stalo, ali nadamo se da će se nastaviti uskoro. Trebalo bi da serija, koja nastaje u produkciji Dejana Karaklajića, bude emitovana na kanalu Superstar. Zbog uloge sam smršao, obrijan sam i izgledam kao da imam osamnaest godina. Kuriozitet je da majku mog lika Marka igra Sloboda Mićalović. Videćemo, međutim, kako će to izgledati jer je Boba još mlada - otkriva nam Marko Vasiljević.