Kornelije Kovač: Mogli smo u Brajtonu da pevamo i Trla baba lan, ali sam hteo da pokažem neki drugi nivo

KOMPOZITOR, pijanista, aranžer i vođa nekada čuvene "Korni grupe" Kornelije Kovač nikad ne izlazi "iz mode": čak i naziv njegove prve pesme "Pusti trotoari", koju je napisao sa samo 14 godina (1956), sticajem okolnosti, danas je aktuelniji nego ikada... Ipak, upravo kad je o nazivu reč, mladi Bata Kovač ga je, nesvesno, "plagirao" - kompoziciju s istim imenom već je imao Žilber Beko, ali je sve drugo bilo prvi, pravi autorski projekat. U međuvremenu, napisao je mnogo novih kompozicija, neke su odavno postale evergrin melodije u izvođenju najboljih pevača bivše jugoslovenske scene. Stvarao je Kovač i muziku za pozorište, film i televiziju, a poslednjih godina iz njegovog pera nastale su i tri knjige, roman "Crne dirke", zbirka "Falko i druge priče" i nesvakidašnja autobiografija "Fusnota"...

- Ne idem u šetnje, koristim ceo dan da nešto radim. Pišem instrumentalnu muziku i doterujem neke starije tekstove. Delimično su i komponovani, sada ih samo privodim kraju - kaže na početku razgovora Kornelije Kovač, o vremenu koje provodi u izolaciji. - Sa glumcem Ivanom Bosiljčićem sarađivao sam u mjuziklu "Glorija" Pozorišta na Terazijama, sada radim neke tekstove i muziku za pesme koje bi trebalo da izvode on i njegova supruga Jelena Tomašević.

* Iza vašeg imena je impresivan broj izvođača izuzetnih glasovnih mogućnosti, a jedna od antologijskih pesama je "Zlatni dan" Bisere Veletanlić.

- Uradio sam je odavno i uopšte nisam mislio da će tako da odjekne. Ne samo da je "odjeknula" već se i održala, a ostaće među nama i još ko zna koliko... Reči za ovu baladu napisala je moja pokojna supruga Spomenka. Radila je i druge sjajne tekstove.

* Veliki pevači izvodili su vaše kompozicije. Ipak, vi posebno izdvajate Dadu Topića i jednu pesmu Zdravka Čolića?

- U vreme kad je bilo mnogo muzičkih grupa na našoj sceni, Dado je bio izuzetan. Doduše, i Zlatko Pejaković je odličan... Kada je o pesmi reč, uvek sam imao problem da odgovorim na pitanje koja je posebna. Ali, nema šta, "Ti si mi u krvi". Ona je moja najjača pesma. Eto, opet balada. Dopala mi se čim sam je napisao, iako na početku nisam slutio da će biti tako dugovečna.

* Ukusi se menjaju, dolaze nove generacije. Šta je presudno za trajanje?

- Ima Boga, pa je i on tu "pomogao": da odaberem prave pevače, ali i da oni koji su se odlučivali za moje pesme budu - pravi. Zdravko i Bisera, na prvom mestu. Olivera Katarina je imala posebnu boju glasa, specifičan zvuk. Jednom mi je, kad sam joj doneo pesme uoči odlaska na veliki festival u Japan, rekla: "Kornelije, ti mora da si Ciganin. Samo Cigani znaju ovakve pesme!" Tako su, valjda, zvučale. Između ostalog, i ona "Sedim u jednom pariskom lokalu".

* Kada ste 1974. otišli sa "Korni grupom" na "Evroviziju", izveli ste netipičnu kompoziciju "Moja generacija iz 1942". Kako vam to sada izgleda?

- Iz inostranstva sam posle "Evrovizije" dobio dosta pisama. Bilo je mnogo onih u kojima su hvalili tu pesmu. Čini mi se da je iz Izraela, nekoliko godina kasnije, stiglo jedno u kojem mi čovek kaže da je zavoleo "Moju generaciju" baš zato što se razlikovala od drugih. Rodio sam se 1942. i ta kompozicija je za mene bila posebna. "Korni grupa" ju je izvodila godinama, pa i na poslednjem koncertu sa Topićem.

* Šta je bio motiv da u vreme žestokog roka, napišete patriotske stihove "mene majka moja rodi da sanjam o slobodi"?

- Nema tu nekog posebnog objašnjenja. Kad sam napisao ono "Iznenada kobne noći te", sve je krenulo samo... Nisam se ni dvoumio da baš s njom idem na "Evroviziju" mada je sigurno deo naše publike mislio "što nije otišao neki hitić u stilu 'Trla baba lan'". Mogao sam da odem i sa tom pesmom, ali sam hteo da pokažem neki drugi nivo. Verovatno je i deo publike u Brajtonu mislio kako sam se "usudio" da napravim pesmu s jasnom asocijacijom na godine Drugog svetskog rata.

* Videli smo "Rolingstonse" na okupu, ima li šanse i za "Korni grupu"? I to sa četiri asa: Daliborom, Zdravkom, Dadom i Zlatkom?

- Možda bi i moglo, uz pomoć nekog jakog menadžera. Ne samo zbog novca. Bio bi nam potreban neko ko ume da razgovara i ubeđuje. Jer, Topić i Pejaković nisu u najboljim odnosima... Pokušavali smo pre četiri godine, nije nam pošlo za rukom. Za takvo okupljanje nije presudan kompozitor nego vešt menadžer, da okupi sve ove sjajne pevače iza čijih imena je veliko pokriće.

* Koji je pevač, van grupe, bio najsličniji vašem senzibilitetu?

- Bez ikakvog razmišljanja, Zdravko Čolić.

"Korni grupa" u Parizu, gde je nastao hit "Trla baba lan"

* Kakvi su kriterijumi u vaše vreme odlučivali o uspehu na muzičkoj sceni?

- U svim bivšim jugoslovenskim republikama bilo je presudno ono što se dopada publici. Ona je tražila i osoben tekst, i muziku, i aranžman. Sve. Nema objašnjenja zašto se nešto bolje a nešto lošije prodavalo, što su voleli jedno više, a drugo manje. Eto, "Trla baba lan" bila je jednostavna, priprosta pesma, koja je stekla popularnost. Nastala je u trenutku kada nam je bio potreban "hitić". Napravili smo ga Bojan Hreljac i ja. Sećam se da smo otputovali u Pariz sa kreatorom Aleksandrom Joksimovićem, povodom prikazivanja njegove kolekcije "Prokleta Jerina". Išli smo gradom, padala je kišica, a ja Bojanu kažem "Daj, treba mi nešto kratko, što već postoji u narodu". Počnemo da se prisećamo šta bismo mogli da iskoristimo, a ja na "četvrtu" kažem - "Trla baba lan"! Tako je stvorena pesma koju i dan-danas mnogi pevuše...

JESENjIN

* A DOSTA ste radili muziku za filmove, predstave, televiziju...

- Trenutno ništa na tom polju ne radim. Godinama sam nosio u glavi želju, još od 1972. kad samo otišao u Englesku, da komponujem muziku na tekstove Sergeja Jesenjina. Kad sam se vratio u Jugoslaviju, nešto od toga otpevao je Zdravko Čolić. Ali, ostalo je još mnogo mojih kompozicija na stihove ovog ruskog pesnika.

INAT ILI INTUICIJA

KAKO je i zašto nastala pesma "Ti si mi u krvi" nikada nisam umeo sebi da objasnim. Da li se samo radilo o dopuni maksimalnog broja mojih pesama na jednom Čolićevom LP-ju, da li je proradio inat iz samuverenosti da imam džokera u rukavu ali sam neshvaćen od onoga za koga radim, da li nisam hteo da pristanem da nešto toplo i iskreno moje ostane u nekom ćošku ormana ispod sloja prašine, ili je proradila neka intuicija da se tu krije bomba koja će uzdrmati sve, i staro i mlado - zapisao je Kornelije Kovač u svojoj knjizi "Fusnota".