Tijana Bogićević: Mnogi još nisu svesni sa čime se moramo izboriti

* Na koji način se postavljate prema situaciji u kojoj smo trenutno svi, bez izuzetka, šta vam najteže pada, a šta pomaže da ne izgubite optimizam?

Ponašam se odgovorno, ali potrebno je vreme da se naviknem na nove okolnosti. Najviše mi nedostaje da se slobodno viđam sa prijateljima i porodicom.

* Kako provodite vreme, šta vas okupira, čemu se posvećujete?

Dane provodim tako što mnogo više telefoniram, gledam sve filmove i serije koje ranije nisam stizala, kuća mi nikad nije bila čistija, garderoba opeglana, usavršila sam kulinarske sposobnosti. Šalu na stranu, posle nekoliko dana provedenih u kući ponestane vam ideja šta biste mogli da radite, pogotovo ako ste kao ja, kod kuće sami, ali hvala Bogu na internetu i modernim načinima komunikacije.

* Na koji način se borite protiv straha, panike, loših misli i neizvesnosti?

Ne plašim se, niti imam loše misli. Ne želim da se izlažem takvom opterećenju, a u mojoj moći je da razmišljam pozitivno. Niko meni blizak nije oboleo i nadam se da će tako i ostati, pa umesto straha više osećam brigu za roditelje i baku.

* Koliko muzika u ovakvim okolnostima može da pomogne?

Može i te kako, mnogo više slušam muziku i mnogo više pevam. Nama, umetnicima, ovakav period na neki čudan način i prija, s obzirom na to da se iz dokolice uglavnom rađaju velika dela. Nadam se hitovima kad sve ovo prođe.

* Mnogi kažu da je važno negovati humor? Uspevate li u tome?

Ja sam inače neko ko je vedrog duha i svi koji me poznaju znaju da kod mene humor igra vrlo važnu ulogu celog života. Vidim da se naš narod u ovom teškom periodu pokazao kao vrlo duhovit. Toliko ima videa i “mimova” da se često slatko nasmejem. Ne smemo izgubiti smisao za humor, jer ćemo onda kolektivno pasti u depresiju iz koje ćemo se teško izvući.

* Mnoge poznate ličnosti svakodnevno daju podršku medicinskim radnicima i ljudima iz drugih profesija koji su u prvim redovima ove borbe, ali i čitavom stanovništvu. Kakva je vaša poruka i apel?

Ubrajam se u one koji osećaju ogromnu zahvalnost prema medicinskim radnicima i ljudima koji u ovim teškim vremenima neumorno rade da bismo svi mi mogli da budemo kod kuće i da nam ništa ne fali. Poruka je jasna - ljudi ostanite kod kuće i budite disciplinovani! To je jedini način da se što pre izborimo sa ovim virusom.

* Svedoci smo da su se mnogi u ovoj situaciji poneli veoma neodgovorno, nepoštujući savete koje svakodnevno slušamo. Kakav je vaš stav prema tome?

Verujem da mnogi još uvek nisu svesni sa čime se stvarno moramo izboriti. Ljudi mahom poštuju policijski čas, ali im je izuzetno teško da ne izađu iz kuće celog dana. Ne želim da ospem paljbu po njima, jer je i meni teško, ali moramo shvatiti da su naredne nedelje kritične i da, ukoliko budemo disciplinovani, mnogo ranije ćemo se svega ovoga sećati samo kao ružne prošlosti.

* Kakva iskustva, savete i priče razmenjujete sa kolegama i prijateljima?

Ovih dana sam na vezi sa svima više nego ikad. Volela bih da sam u karantinu sa Dušanom Alagićem i Sarom Milutinović, pa da sviramo i pevamo kad god nam se prohte. Ne volim previše da pričam o koroni, te teme me iscrpe, jer su konstantno u medijima. Pričamo o nekim stvarima koje ćemo raditi kad sve ovo prođe, o novim idejama i planovima.

* Kako izgleda Novi Sad ovih dana?

Kao i drugi gradovi, pusto i prilično tužno. Nisam ni u najluđim snovima mislila da ćemo ikad ovako nešto doživeti. Jedva čekam da opet čujem graju na ulici, zvuk automobila, pa čak i tinejdžere koji vikendom noću galame. Obećavam da se ni na šta neću žaliti!

* Vaš suprug je u Americi. Kakve vesti i informacije dobijate?

Tamo još uvek nema policijskog časa, ali verujem da će i to uvesti. Ljudi su mahom u samoizolaciji, ali moram da kažem da nismo mi najgori kad je disciplina u pitanju. I tamo ima mnogo onih koji ništa od ovoga ne shvataju ozbiljno.

* Da li je ovo jedna velika opomena za celo čovečanstvo i hoćemo li, po vašem mišljenju, izvući neku pouku iz svega?

Opomena je velika, to je sigurno. Iz svega se može izvući nešto dobro, samo je bitno da bude što manje žrtava. Mnogo smo brzo živeli i premalo pažnje davali najbitnijim stvarima. Nismo bili prisutni mentalno, čak i kad fizički jesmo. Zagrljaj prijatelja, obična šetnja ili putovanje će nam posle ovoga izgledati kao najveća nagrada, što zapravo i jeste. Cenićemo, nadam se, više sve što imamo, jer nam je ovaj virus oduzeo toliko vremena i slobode.

* Koje emocije ne smemo da izgubimo u ovim danima, kako bismo posle svega nastavili svoje živote i, možda, postali bolji u svakom smislu?

Nadu i smisao za humor, a pre svega ljubav prema sebi i drugima, kako bismo što pre pobedili ovu pošast! Ostanite kod kuće!