Magistar džeza dobio nagradu za životno delo: Milošu Miši Krstiću priznanje Nišvil festivala

PROSLAVLjENI džez pijanista, kompozitor, aranžer, pedagog, promoter, istoričar i esejista Miloš Miša Krstić (72), dobitnik je nagrade za životno delo koju "Nišvil" džez festival tradicionalno dodeljuje najistaknutijim srpskim muzičarima. Miši Krstiću će nagrada biti uručena 12. avgusta, a publika će ga pozdraviti prvog dana glavnog programa festivala "Nišvil", 13. avgusta.

U obrazloženju se navodi da je Miloš Krstić jedan od najistaknutijih srpskih džezera i prvi muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez 1995. godine u kolevci te muzike (Univerzitet Sautern Ilinois u Edvardsvilu), gde je jedno vreme i radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.

Miša se rano zainteresovao za muziku, sa devet godina je sporadično uzimao časove klavira, a sa 11 godina preokupacija mu je postao džez, koji sam usavršava sakupljajući i slušajući ploče džez velikana. Prve džez svirke imao je sa 16 godina, sa duplo starijim muzičarima, u čuvenom beogradskom klubu "Euridika". Diplomirao je agronomiju, a prvu plaćenu svirku imao je u jednom klubu u Severnoj Karolini.

Pročitajte i: Miroslav Ilić i Mirjana uskoro na sudu: Evo kada će se pevač sresti sa bivšom ljubavnicom

Odbio je ponude da se priključi estradnim orkestrima, pa je "obeležen" kao - sobni pijanista. Upisao je i diplomirao klasičnu kompoziciju na FMU u Beogradu.

Osim za sving i posebno bi-bap, Krstić je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro-kuban stil u džezu. Često je pod svojim imenom vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džezerima. Bio je član Big Benda RTB i seksteta "Marković - Gut", kao i Zagrebačkog džez kvinteta. Snimao je i nastupao sa velikanima - Tonijem Skotom, Duškom Gojkovićem, Alvinom Kvinom, Klarkom Terijem, Piterom Erskinom, Bilom Hardmanom... Napisao je knjigu "Vek džeza - od Sent Luisa do Beograda" koja je postala zvanični udžbenik istorije džeza, na džez odseku muzičke škole "Stanković". Mnogi džezeri ističu i značaj Krstićevog "Džez praktikuma" (1986), koji je mladim muzičarima praktično bio prva prilika da dođu do partitura džez standarada i steknu uvid u korsine i znalački interpretirane teoretske postavke džeza.