Živim dobro, jer sam zadržala optimizam i ljubav prema životu. Čovek i u osamdesetim može da bude vedrog duha ako sačuva dostojanstvo i ako nije pravio bolne kompromise, jer sitne svi pravimo. Bolan kompromis znači da ne budete član partije da biste dobili nacionalnu penziju, da ne budete sa nekim "trbušastim" biznismenom koji bi vas sponzorisao. Teško sam išla kroz život, borila sam se sama. Ali mislim da je to bilo ispravno. Mladima preporučujem da ne prodaju dušu đavolu, jer će im u starosti biti lepše.

Ovo za "Novosti" kaže slavna pevačica Radmila Karaklajić, koja nas je, u društvu dugogodišnje prijateljice Olge iz Moskve i psa Alekse, sa osmehom na licu, dočekala u svom domu u Beogradu. Muzička zvezda za kojom su ludeli Jugosloveni, a još više u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, naglašava da je najznačajnija u njenoj karijeri bila upravo ljubav publike prema njoj.

Pevačica koja se šezdesetih proslavila hitom "Anđelina zumba zumba", danas retko peva, uglavnom kao gost na važnim događajima, a u razgovoru za naš list priseća se blistavih trenutaka u karijeri i otkriva kako danas živi, daleko od svetla pozornice.

* Kako gledate na vreme velike popularnosti?

- Kada makar na trenutak učinite ljudima život lepšim, onda znate da ništa nije bilo uzalud. Bez lažne skromnosti, i danas dobijam pisma iz malih mesta u Sibiru, ali i iz velikih gradova. Važno je da vas ljudi vole, a mnogi su po meni u Sovjetskom Savezu davali ćerkama ime Radmila! Učinila sam mnogo za Srbiju i kroz mene su gledali moju zemlju. Ali, tako ne misle mnogi ministri kulture, jer nisam dobila nacionalnu penziju. To je katastrofa, ne zbog tih 45.000 dinara, već zato što sam mnogo učinila za Srbiju. I pred 15.000 i pred 150 ljudi pevala sam sa istim entuzijazmom. Svuda su me dobro primili i razumeli od početka. Za solistički koncert dobijala sam 150 rubalja. Posle dvomesečne turneje, koja je bila veoma naporna, donela sam kući između 4.000 i 5.000 dolara. Takva su bila vremena. Toliko održanih koncerata, sama sam bila režiser, pevačica, glumica, garderober i sve što je trebalo. Pa kažu to je estrada. Nije isto kada danas pevate po klubovima i posle jednog hita postanete nekakva megazvezda i kada ste neko ko je 40 godina uvažen i voljen u pola sveta.

* Bili ste prva pevačica koja je na scenu uvela pokret, ali pokazala i ženstvenost?

- Prvo sam počela da pevam rok i džez na engleskom jeziku, ali kada sam videla da sa tim ne možete daleko da dogurate, počela sam da pevam na srpskom. Pevala sam svetske i domaće hitove, ciganske pesme... Pravila sam šou kakav se danas viđa na koncertima, a ja sam to radila pre 30 godina. Bilo mi je prirodno da izađem na scenu i da igram, nije to bilo usiljeno. Zbog toga što sam uvela nešto novo na muzičku scenu, osvojila sam prvu nagradu na Splitskom festivalu 1966. za "Bokeljsku noć", jednu od najlepših i najtežih pesama za izvođenje. Istina je da sam manje bila prisutna u svojoj zemlji, ali nije se moglo i jedno i drugo.

* Kako vam izgleda današnja muzička scena?

- Ako je najvažnije da budete "napućeni" i spreda i otpozadi, to je kratkog daha. Nikad to nije bilo najvažnije, može da bude plus, ali moraju da postoje znanje, osećanje, duša, širina i talenat. Fino je ako je to upakovano u oblandu. Nikome ništa ne zameram, neka svako radi šta hoće, ali mi je žao što se postavljaju lažne vrednosti. Zar može neko da bude zvezda sa dva hita i dve operacije? Mora da postoji nešto što se zove etika, talenat, inteligencija... Pa neka bude i zabave. I ja sam pravila svakakve zabavne cake, ništa ljudsko nije mi strano. Ali suština mora da bude nešto drugo.

Pročitajte još - Radmila Karaklajić uvek ispred vremena


* Šou-biznis danas podrazumeva i glas i stas, odnosno kompletan "paket" na sceni.

- Iskreno rečeno, i ja sam bila neki "paketić", ali je možda još nešto bilo u njemu. Bilo je nenormalno teško i trebalo je da budete mnogo disciplinovani, veliki radnik i jaka ličnost. Sada svako ima stilistu i menadžera. Ja nisam imala nikog, podrazumevalo se da radite i danju i noću, da vežbate sa orkestrom. Za turneju smo se pripremali nekoliko meseci, svaki korak je bio predviđen i uvežban. Nikad se nisam obukla baš onako kako sam želela. Morala sam da pomažem mami, tati i bratu. Prvo što sam uradila, kupila sam roditeljima stan da imaju parno grejanje. Srećna sam što sam to učinila, a danas me srećom ispunjavaju moj unuk, divna snaja i sin. Lepo je rekao Duško Radović: "Bolje je biti nečija baba, nego samo baba".

* Živeli ste neko vreme na Kipru, gde ste bili uspešni i u biznisu?

- Radila sam tamo četiri godine kao jedan od direktora velike internacionalne firme, a fakultetsko obrazovanje mi je omogućilo da budem i simultani prevodilac sa ruskog na engleski. Otišla sam početkom devedesetih, a vratila se čim su ukinute sankcije. Mogla sam tamo da imam karijeru u biznisu. Interesuju me mnoge stvari, od politike pa nadalje. Žao mi je što neću imati mnogo vremena da vidim šta će biti u svetu. Kako će da se završi odnos Istoka i Zapada? Šta će da prevagne? Volela bih da prevagne ono što je dobro, šta god to bilo. I da mi Srbi budemo još bolji, dobri smo, odlični, ali uvek može bolje. Veliki sam patriota i ja za svoj narod mogu da kažem da treba da postane bolji, ali ne daj bože da to kaže neko drugi.

ČOLA, ŽELjKO, MARIJA...

RADMILA kaže da i danas imamo izuzetne pevače:

- Vidite šta naš Zdravko radi, a imamo i Željka Joksimovića. Marija Šerifović je genijalka, slušam je sa velikim zadovoljstvom, a velika pevačica je i Jelena Tomašević.

Sa Olgom, prijateljicom iz Rusije

NERASKIDIVA VEZA SA RUSIJOM

VEZA između slavne pevačice i Rusije ostala je neraskidiva do danas. Pre tri godine je na njihovom tržištu objavljen disk sa 74 odabrane pesme Radmile Karaklajić na više jezika.

- Te godine je rusko ministarstvo kulture Đorđu Marjanoviću i meni dodelilo orden za zasluge u Ruskom domu u Beogradu - kaže Radmila. - Pre dve godine sam gostovala na ruskoj nacionalnoj televiziji u emisiji "Pesma godine" sa najvećim ruskim zvezdama. Bilo je veličanstveno. Takođe sam u martu u Istanbulu dobila nagradu Međunarodnog fonda za mir i održivi razvoj, koji je sačinjen od 100 najistaknutijih ličnosti istočne i južne Evrope. Dobitnik sam i nagrade za životno delo. Ali najvažnije od svih priznanja je to što sam u junu na "Danima kulture" u Nišu dočekana ovacijama.