Petar Ristovski: Želeo sam kralja od krvi i mesa

SNIMANjE filma i serije "Kralj Petar Prvi u slavu Srbije", u koprodukciji RTS-a i "Zilion filma", započeto je u martu na Staroj planini, a biće završeno 7. avgusta u kasarni na Topčideru. U ostvarenju nastalom prema romanu Milovana Vitezovića, "Čarape kralja Petra", o Petru Prvom Karađorđeviću, naslovnu ulogu tumači Lazar Ristovski, dok se zahtevnog rediteljskog posla latio njegov sin Petar (32). Zanimalo nas je kako je došlo do toga da baš on režira ovaj film:

- U trenutku kada je postalno izvesno da ćemo raditi ovaj projekat zajedno sa RTS-om, prvi put se pojavila ideja da ja režiram film i seriju. Potpisivanje ugovora sa Medijskim javnim servisom značilo je da ovo neće biti samo film, već i serija od 10 epizoda. Lazar je tada odlučio da režiju prepusti meni jer je verovao da će tako biti bolje za projekat. Mislio je da ću ja to bolje uraditi od njega, a da će on moći posvećenije da radi na stvaranju lika kralja Petra - kaže Petar.

* O čemu ste razmišljali kada ste pročitali poslednju stranicu romana "Čarape kralja Petra"?

- Pomislio sam kako je vešto kroz sudbinu jedne majke i sina ispričana priča o stradanju celog srpskog naroda. Način na koji se motiv majčinske ljubavi i brige za sina izjednačava sa ljubavlju kralja prema srpskom narodu ostavio me je u razmišljanju. Dopalo mi se kako je Vitezović opteretio lik kralja zadatkom da pronađe Makreninog sina jedinca i preda mu čarape u trenutku kada sam gubi nadu da može bilo šta smisleno da učini u stradanju svoga naroda. Na kraju sam pomislio kako su ti trenuci naše istorije u stvari biblijskih proporcija. Ne sećam se da sam ikada, osim u Bibliji, pročitao da je jedan kralj lično predvodio ceo narod u povlačenju iz sopstvene zemlje da bi se, dve godine kasnije, nakon oslobodilačkog rata vratio u zemlju zajedno sa svojom vojskom.

* Koja vam je bila prva asocijacija na kralja Petra? A ideja pri pomisli na rad na filmu o njemu?

- Usamljeni ratnik. Samohrani otac, živeo u izgnanstvu 45 godina, želeo je da od Srbije napravi modernu evropsku državu u čemu su ga česti ratovi zaustavljali. Druga asocijacija mi je bila da je njegova pozicija zapravo vrlo slična poziciji reditelja. U ovoj profesiji koliko god da si okružen ljudima koji su okupljeni oko iste ideje, sva odgovornost pada na reditelja. On mora da ima najveći motiv i da vuče kada svi posustanu. Često, čovek oseti da je sam u tome.

* Da li ste odmah znali kako ćete pristupiti temi?

- Kada sam počeo da istražujem i razmišljam o temi i o liku kralja, nisam znao gde će me to odvesti. Na kraju me nije odvelo mnogo dalje od prvih ideja. Znao sam da svi likovi moraju biti ostrašćeni ljudi visoke inteligencije, hteo sam da kralj Petar bude opipljiv lik, a ne ikona. Želeo sam da pokažem da su njegovi problemi slični problemima bilo kog čoveka. Moji scenaristi i ja shvatili smo da ako želimo da prikažemo mitološke proporcije naše istorije, ne treba da pričamo priču o junacima, već o malim ljudima unutar velikog istorijskog događaja. Shvatili smo da ćemo uspeti da uzdignemo naše likove na nivo mitoloških junaka jedino ako realno pokažemo koliko je rat pokvaren, mračan i nepravedan i onda naše likove ubacimo u takve okolnosti. Rešili smo da pokažemo da u ratu ne ginu oni koji to zaslužuju već oni kojima kuršum sleduje, i da iz rata čovek izlazi promenjen jer rat ubija dušu u svim ljudima, čak i u onima koji naoko prežive. Chvatili smo da zapravo želimo da napravimo antiratni film.

* Vaš rad će ostati zabeležen kao svojevrsno istorijsko nasleđe generacijama. Osećate li teret odgovornosti što prvi režirate film o Petru Prvom Karađorđeviću?

- Imam veliku odgovornost, strepnju i strah, ali mislim da su me ta osećanja i naterala da sa velikim entuzijazmom i strašću ulazim u svaki dan ovog kreativnog procesa. Sve što smo imali da damo, dali smo za ovu priču. Kada sam bio u trenucima krize, pomislio bih na te ljude zbog kojih danas hodamo slobodno našom zemljom. Siguran sam da gledaoci neće ostati ravnodušni. Ovakav film i serija su zaista potrebni Srbiji, ne jednom u 100 godina već jednom godišnje. Trebalo bi više da negujemo našu kulturu sećanja. Jedan film ne može da ispriča sve priče o Srbiji u Velikom ratu.

Sa ocem Lazarom Ristovskim

* Šta će najviše iznenaditi gledaoce?

- Mislim da će za svakoga biti ponešto iznenađujuće. Da ja prvi put gledam ovaj film, iznenadio bih se odličnim glumcima koje do sada nisam imao prilike da vidim. Realističnosti koja je postignuta u ratnim scenama. Žanrovskom oblikovanju priče.

* U čemu će se razlikovati film i serija?

- Najveća razlika između filma i serije je vremenski period koji priča obuhvata. Serija počinje 1903. godine, kada se kralj Petar vraća u zemlju posle skoro 50 godina izgnanstva, a završava se dolaskom naše vojske na Krf. Dok je film ratna drama koja započinje upadom austrijske vojske u srpska sela na Drini, a završava se opet dolaskom naše vojske na Krf. Serija takođe ima elemente političkog trilera, porodične drame, dok je film klasična ratna drama.

* Za kada planirate premijeru oba projekta?

- Premijera filma je zakazana za 11. novembar, na dan potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu, a emitovanje serije se očekuje u februaru 2019. godine.

* Na kom biste još polju voleli da se ostvarite?

- Voleo bih da jednog dana napišem scenario i izrežiram kompjutersku igru po uzoru na događaje oko Kosovskog boja, a inspirisan narodnim epskim pesmama. Mislim da bi to bilo mnogo uzbudljivije od svega što trenutno zauzima pažnju gejmera u Srbiji.

"FURIJA" I PLANOVI

* Čime ste se bavili ranije i kakvi su vam planovi?

- Pre ovoga sam radio kratak film "Furija", koji čeka u postprodukciji da završim ovaj projekat. Posle ovog filma i serije planiram da se vratim nekim scenarijima koje sam pripremao pre priče o kralju Petru.