Bojana Marković: Rado idem u kafanu

OSMEH joj je zaštitni znak, a krase je i lepota i pamet. Bojana Marković (30) sa kolegom Milanom Popovićem priprema i vodi emisiju "60 najlepših narodnih pesama", a u RTS-u je sedam godina. Zaposlila se po završetku Fakulteta političkih nauka, a počela je kao novinar saradnik u emisiji "Uviđaj". Radila je i u "Dnevniku", poslednje tri godine u emisiji "Šta radite, bre?", a odnedavno i u emisiji "Da, možda, ne". Udata je i majka četvrogodišnje Minje. Ovako bismo, ukratko, mogli da predstavimo Markovićevu. Pitali smo je koliko je poznavala našu staru narodnu muziku pre nego što je počela da radi u emisiji "60 najlepših narodnih pesama":

- Dovoljno dobro da bih mogla da se upustim u sve ovo. Mada sam mlađa od većine pesama koje slušate svake nedelje kod nas u studiju, uglavnom ih sve poznajem - ako ih nisam slušala privatno, čula sam ih već negde i zapamtila. Ali, kako dobar stari narodnjak krije hiljadu uspomena i bezbroj neispričanih priča, na nama je, voditeljima, da baš te priče ispričamo, nađemo goste koji znaju detalje u vezi sa nastankom pesme, izvođačem, da u arhivu RTS-a pronađemo nastup od pre 50 godina... Svake nedelje saznam nešto novo, kroz pripremu za emisiju ili razgovor sa gostima.

* Koja je vaša omiljena pesma?

- Biću lokalpatriota pa reći "Stani, stani Ibar vodo". Kraljevčanka sam tako da me ta pesma posebno vezuje za kraj u kome sam rođena i odrasla.

* Koji vam je najkorisniji savet dao kolega Milan Popović?

- S obzirom na to da je ova vrsta emisija nešto sasvim novo za mene, ovo je moje prvo angažovanje što se tiče voditeljskog posla... Iskustvo u informativnom programu mi mnogo znači za pripremu emisije i gostiju, jer znam šta gledaoci očekuju da dobiju kao odgovore. Najkorisniji savet kolege Popovića - da ne glumim, već da budem ono što zaista jesam, kako kaže, "neposredna, nesmejana, duhovita, opuštena".

* Idete li na koncerte?

- Ne tako često, više volim odlazak u kafanu, restoran, uz tamburaše i dobro društvo.

* Koje su bile "himne" vaše generacije?

- Moja generacija nije imala veliki izbor, ipak smo odrastali devedesetih godina. Tako da možete da pretpostavite koja se muzika slušala, a nije bila narodna. Ipak, u kući, porodici, uvek se mogla čuti prava narodna pesma. Deda ima kolekciju ploča i kaseta Tome Zdravkovića i Silvane Armenulić, bio je njihov veliki obožavalac i poznavalac, pa sam i ja od malih nogu saznala mnogo o tom periodu u narodnoj muzici.

* Možete li za sebe da kažete da ste tradicionalista?

- Da. Kako odmiče vreme, iz emisije u emisiju sve više saznajem o tradiciji, bogatstvu naše pesme, i veoma sam ponosna i emotivna zbog toga.