Odolevamo jeftinoj zabavi

KADA je prošle godine pokrenula kulturni magazin na RTS, zamisao Danijele Purešević bila je da na temeljima programskog nasleđa Televizije Beograd kreira novi format, koji se ne odriče prošlosti i gleda u budućnost. Osmišljen kao saborno mesto različitih generacija - rođenih pre pojave TV ekrana i mobilnih telefona pa do savremenika uverenih da je virtuelni svet stvarniji od stvarnog, "Kulturni centar" sazidan je kao strateški važna medijska građevina. Njegov cilj je oplemenjivanje kulturnog prostora Srbije, pa zato nije lako proizvesti svake nedelje 55 minuta programa, tvrdi urednica. Ona dodaje da je to, ipak, zadovoljstvo i privilegija.

- Mislim da smo u prvoj godini delovanja ostvarili veliki pomak. Uspeli smo da prevaziđemo "dečje bolesti", da formiramo svojevrsnu mikrozajednicu koja stvara ovu emisiju, kao i da pomalo neobičnim formatom uspostavimo komunikaciju sa širom publikom. Uloženi napor urodio je plodom - zadovoljna je Pureševićeva, diplomirani istoričar umetnosti i dugogodišnji urednik u Redakciji za kulturu i umetnost RTS.

Ona tvrdi da srpski narod beleži značajan napredak kada je o kulturnim potrebama reč.

- O tome svedoči podatak da je nedavno, tokom sedam dana 24-časovnog otvaranja, rekonstuisani Muzej savremene umetnosti na Ušću posetilo gotovo 40.000 ljudi. Pored prepune sale Sava centra, predstavu Jana Fabra "Olimp" na ovogodišnjem Bitefu u direktnom prenosu na RTS 3 pratilo je čak 220.000 gledalaca! To je dokaz da kultura ima ozbiljnu vojsku, koja će izvojevati pobedu.

Vaša emisija je definisana kao mesto gde možemo da se uputimo u sve ono što se u pretraživaču pojavljuje kad unesemo reč - kultura.

* Šta najviše interesuje gledaoce?

- Širok je opseg tema kojima se bavimo. Neke su pitke i naizgled jednostavne, pa težimo da ih produbimo, a one kompleksne želimo da učinimo prijemčivim. Pre svega, kroz njih tragamo za duhom vremena i njegovim otiscima u savremenoj kulturi i umetnosti. Tako je naša prva emisija bila posvećena odnosu i prožimanju kulture i medija. U sledećem izdanju pričali smo o tome da li je kultura dosadna. Bavili smo se ulogom kritike, granicama kulture, brendiranjem, populizmom i elitizmom, odnosom estrade i umetnosti, pitanjem laži i plagijata... Našu kulturnu stvarnost težimo da sagledamo, istražimo i protumačimo ne samo konstatovanjem i beleženjem događaja, već razgledanjem i sondiranjem sfere kulture kroz različitu optiku: mikroskop, durbin, lupu, ultrazvuk, skener.

* Koliko se prilikom izbora tema rukovodite ličnim afinitetima?

- U malim dozama ugrađujem svoje želje na način kako su to radili slikari religioznih kompozicija. Oni su se pridržavali kanona, ali u nekom jedva vidljivom uglu oslikavali su nešto "svoje". Izbor tema jeste plod dogovora i saradnje Kreativnog tima RTS-a na čelu sa Borisom Miljkovićem, glavnog i odgovornog urednika Kulturno-umetničkog programa Nebojše Bradića i uredničkog tima "Kulturnog centra", koji čine Jasmina Vrbavac, Marija Nenezić i Ana Tasić, kao naš stalni gost urednik.

* Ima li u Srbiji dovoljno onih koji žele da istražuju prostrano polje umetnosti?

- U našoj zemlji ima mnogo aktivne i radoznale publike. Dakle, one koja želi da zna, da otkrije, da promisli, da zauzme stav i podeli mišljenje sa drugima. Televizijski gledaoci za mene donekle predstavljaju apstraktan i amorfan skup ljudi. Ali na osnovu brojne i vitalne publike koju srećem u prepunim salama bioskopa, u pozorištima, na koncertima, izložbama i književnim večerima, stekla sam utisak da se poslednjih godina ona kod nas obnovila i postala brojnija.

* Koliko su mediji zaslužni za to?

- Oni predstavljaju važan činilac složenog i razgranatog sistema obrazovanja i kulture. Kao i druge moćne sile, kao što su vatra, voda, struja, nuklearna energija, i mediji za čoveka mogu da budu izuzetno korisni, ali i veoma opasni ako se njima pogrešno rukuje ili ako se neprimereno upotrebljavaju. Oni savremenom čoveku pružaju ključna saznanja o svetu, ali budući da su veoma moćno oruđe za manipulaciju širokim masama, različite interesne grupacije tu moć zloupotrebljavaju. Posledice toga uočljive su u samim slikama koje emituju, ali i u psihološkim profilima njihovih konzumenata.

* Da li na domaćoj televiziji ima prostora za emisije o kulturi? Mogu li one da opstanu na duže staze?

- Jeftina zabava postojala je u svim vremenima u različitim vidovima. U savemenom svetu doživela je ekstazu zahvaljujući medijima. Radio-televizija Srbije, posmatrana kao sistem koji obuhvata orkestre, galerijsku i izdavačku delatnost, opstaje već šest decenija kao tvrđava kulture i često trpi napade varvara. Ali uspešno im odoleva.

* Koliko su mladi zainteresovani da se bave ovom oblašću kroz novinarski rad?

- Upravo je učešće velikog broja mladih novinara, kritičara, reditelja i gostiju dalo kreativni zamah i pečat "Kulturnom centru". Njegova snaga je u tome što je oslonjen na znanje i iskustvo nekolicine dugogodišnjih urednika, koji ulažu napor da mlade ljude uvedu u rad na ovoj emisiji. Tako je vrata magazina otvorio reditelj Vladimir Tagić, a rad smo nastavili sa Nebojšom Nenadićem, Ivanom Bukvićem i Goranom Nikolićem. Javni servis ne stremi borbi protiv nekulture, već teži da svoj široki auditorijum uči kulturi.