Ivan Milinković: Pronašao sam sklad

SLUČAJAN susret sa Ivanom Milinkovićem, pevačem grupe “Legende”, dokazao nam je još jednom kako je lako i lepo razgovarati sa zadovoljnim i ostvarenim ljudima. On je upravo tako delovao pijuckajući espreso kafu u jednom beogradskom restoranu, dok su napolju tutnjali vetar i kiša. Rado je pristao da proćaskamo za “Novosti”, a pitanja gotovo da nije ni bilo, jer zna šta hoće.

Pročitajte još: Grupa “Legende”: Stare Pesme uz tamburaše

- Radili smo, lepa je jesen bila, svirali smo solističke koncerte na trgovima, festivalima, manifestacijama, bilo je mnogo publike, baš lepo - zadovoljno Ivan započinje priču o aktivnostima svoga sastava. - Nedavno su svrstali “Legende” u odabir 500 najznačajnijih melodija, numere za sva vremena, pa smo “Ne veruj”, “Zbog tebe” i “Ne pitaj” snimili za trajnu arhivu Radio Beograda.

Ivan je za tu arhivu, ali i za RTS, nedavno otpevao i Cunetov repertoar nazvan “Ti bi htela pesmom da ti kažem” sa orkestrom Ljubiše Pavkovića, ali ono što preokupira njegovu pažnju upravo ovih dana je nova pesma sa kojom ulaze u studio.

Pročitajte još: Željko Joksimović: Spot sniman u kamionu

- Imamo jako lepu pesmu, treba da napravimo pilot snimak, da odaberemo tonalitet i nadam se da ćemo je do Nove godine objaviti - otkriva nam pevač. - Jedan reditelj je želeo da sa nama sarađuje u novoj seriji koju radi, a kada je čuo ovu pesmu, koja ima univerzalnu temu, bukvalno je video Mandu i zaplakao. Svi saradnici, prijatelji, drugari, ljubavi, bukvalno svi se mogu naći u njoj, široka joj je primena. Biće dobra melodija i nadam se da će lepo da zaživi.

Oko Nove godine “Legende” ne očekuje samo promocija nove pesme, već i zakazani nastupi na trgovima u Srbiji, a za Srpsku novu godinu po treći put odlaze u Cirih.

- To je sala od 500, 600 mesta i dolaze naši ljudi, ali imamo i nekoliko Švajcaraca među fanovima - priča nam Milinković. - Imamo jednog Nemca, zove se Maks, voli naše pesme i tako uči srpski jezik. Kuriozitet je da na naše koncerte, a do sada smo samo u Sava centru imali 97 punih sala, lepa brojka, dolazi mnogo ljudi i parova iz inostranstva. Oni na proputovanju kroz Srbiju i Beograd planiraju naš koncert, ili samo zbog nas i dođu, a ne govore srpski jezik.

Da je muzika univerzalni jezik i da stranci razumeju emociju kojom odišu pesme “Legendi”, Ivan nam potvrđuje pričom o Šveđankama, koje su nakon februarskog koncerta u Sava centru oduševljene došle u njihovu garderobu da ih upoznaju. Prisetio se on i kada su pre osam godina u sali Beogradske filharmonije na donatorskoj večeri organizovanoj za pomoć obnove Hilandara posle požara, doživeli stajaće ovacije od publike koju je činilo 70 odsto Amerikanaca.

- Trudim se nekada u inostranstvu da u pauzama između pesama makar deo teksta prevedem, ali - prevod je jedno, a pesma drugo - tvrdi Ivan. - Muzika nosi emociju koju pevač izražava kroz tekstove. Mislim da je svaki naš nastup emotivno odrastanje publike. Uvek se sa publikom zajedno popnemo na neki viši nivo. Zaista, to mi je do sada uvek uspevalo.

I van scene, Ivan ima dovoljno energije, zdravlja i volje da se nosi sa svakodnevicom, pa ga pitamo odakle crpi snagu.

- Mislim da je zadovoljstvo presudno - mudro će pevač. - Balans koji sam pronašao kod sebe. Nisam asketa, popijem čašicu rakije, volim domaću rakijicu, ali se nikada ne opijam. Gušt mi je da uz kaficu upalim cigaricu. Poslednjih godina sam na Kosmaju, imam kuću tamo i mnogo posla oko nje. Ograđujemo terasu, zasadio sam voće, imamo i bašticu. Sve me to dovodi u balans. Mislim da sam našao sklad. Kao neka javna ličnost, svestan sam da se moja reč više čuje. Mi moramo da merimo šta pričamo i kako radimo, ali naš emotivni balans se najbolje ogleda u javnim radovima. Kada nastupam, to je zadovoljstvo, ispunjenost i punjenje baterija u interakciji sa publikom i toj razmeni emocija. To je neka formula za uspeh. Imamo sam ja ponude i da odem negde preko, ali u ovoj zemlji, kada se trudiš, može jako lepo da se živi.

ZAVIRITE U NOVE STIHOVE

U RAZGOVORU o novoj pesmi sastava “Legende”, pitamo Ivana Milinkovića da li bi nam otkrio o čemu to njihov vođa Zoran Dašić Daša piše, a on se nasmeja, pa izvadi savijeni papirić iz novčanika, i kaže nam da ne bi voleo baš kompletan tekst da otkrijemo, ali - evo dela:

Ti nisi tu, a jesen je u žutom snu, sve zamire.

Kada gubimo, noć postaje mera za bol i dubinu.

A tako mi nedostaješ u ova teška vremena.

Sa tugom jedno postaješ i živiš od uspomena...