Jelena Bajić Jočić: Radoš i ja razmišljamo isto

POSLE rediteljskog debija, nagrađivanog filma "Led" (2012), Jelena Bajić Jočić (37) uskoro će ponovo sesti u režisersku stolicu. U utorak, 25. aprila, pašće prva klapa nove serije produkcijske kuće "Kontrast studios" - "Psi laju, vetar nosi", za koju je scenario napisao naš filmski umetnik Radoš Bajić. Sa mladom rediteljkom, koja je s velikim uspehom producirala projekte svog slavnog oca, porazgovarali smo nekoliko dana uoči početka snimanja, kako se u njenoj produkciji nadaju, još jedne velike serije. Zanimalo nas je kako je došlo do toga da joj otac prepusti režisersku "palicu".

- Radoš voli da pruži šansu mladim ljudima. Ne smatram se više toliko mladom, ali pre pet godina pružio mi je veliku podršku kad mi je ponudio da režiram "Led". Složili smo se da bi ovaj tekst u mojoj režiji dobio zanimljiv oblik, kao i da je dobar trenutak da ponovo preuzmem rediteljsku odgovornost. Kao kritičar i analitičar dela još u procesu pisanja, zajedno s njim detaljno prolazim kroz dramaturgiju, scene i likove. Slažemo se po pitanju mnogih stvari, nekad i ne, ali o svemu prodiskutujemo. To nam pruža dobru polaznu tačku, u kojoj on stiče poverenje u mene kao reditelja da na pravi način čitam tekst, a meni dobar deo predznanja o tome koja je inicijalna zamisao pisca, šta su čvrste tačke u scenariju, a gde su mesta kojima mogu da se poigram i unapredim ih. U toj postavci saradnje, imam odrešene ruke da donosim odluke, korigujem tekst i prilagođavam dijaloge glumcima, lokacijama i okolnostima realizacije - kaže Jelena, dodajući da joj kao majci dvoje male dece mnogo znači podrška porodice. - Poslednjih 11 godina, od osnivanja naše produkcije, Radoš, brat Nedeljko, muž Peđa i ja radimo zajedno kao nosioci svakog projekta. Trudimo se da učimo jedni od drugih, da kombinujemo i ukrštamo Radoševo iskustvo, talenat i referencu sa našom energijom i entuzijazmom. Došli smo u fazu da slično razmišljamo i osećamo.

* Vaša produkcija kroz projekte neguje odnose sa proverenom glumačkom ekipom. Hoćete li ostati verni timu koji dobija?

- Volimo da sarađujemo sa dragim ljudima i sa timom koji se pokazao kao pobednički. To se odnosi na glumački, ali i na tehnički i autorski deo ekipe. Sad smo odlučili da u što manjoj meri ponavljamo kasting. Najveći deo uloga igraće glumci koji nisu imali velike role u prethodnim projektima. Glavne likove tumače Tihomir Stanić, Anita Mančić, Mira Banjac, Rale Milenković, Milenko Pavlov, Boris Milivojević, Ana Sakić, Marko Živić, Ivan Jevtović, Nedeljko Bajić i drugi.

* Jeste li ocu dodelili neku od glavnih uloga?

- Moj otac nema glavnu, ali igra važnu i ne tako malu ulogu. To će biti jedan novi Radoš Bajić. Verujem da će i gledaocima biti zabavno da ga vide u drugačijoj roli.

* Čime se bavi serija "Psi laju, vetar nosi"?

- To je komedija karaktera o ljudima s periferije Beograda. Naši junaci su tipični predstavnici velike populacije koja živi marginalizovano, bez ikakve socijalne, društvene, zdravstvene i ekonomske sigurnosti, od danas do sutra u svom mikrosvetu obuzeti jedinim pitanjem - kako pregurati dan. O tim ljudima niko ne govori, njima se niko ne bavi, njihove šanse u društvu su nepostojeće. Oni su administrativno zavedeni na biračkim listama i nigde više. Reč je o stotinama hiljada ljudi bez ikakve budućnosti. Porodicama koje su kolateralna šteta svih turbulencija, ratova i etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije. Ovo je priča o ljudima koji su migrirali sa raznih strana naseljavajući obode Beograda. Njihova privremena staništa postala su naselja bez kanalizacije i regulisanog urbanističkog plana. Naš cilj je da skrenemo pažnju na taj segment društva.

* Bajić nam je serijom "Selo gori, a baba se češlja" poručivao da srpsko selo izumire, ali malo šta se promenilo u tom pogledu. Može li sedma umetnost uticati na današnju svest ljudi?

- Malo šta se može učiniti bez uticaja velikog novca i politike. Ali to nije razlog da prestanemo da upozoravamo, skrećemo pažnju i iznosimo mišljenje. Naprotiv, smatram da je dužnost svih nas da u skladu s mogućnostima kroz profesiju ukazujemo na probleme koji nas okružuju. Ako bismo prestali, to bi značilo da smo se predali - zauvek. A to znači ne biti živ. U našim projektima plasiramo nepretenciozne, ali značajne poruke i upozorenja u formi naizgled humorističkog programa. Mnogi to prepoznaju.

*Zašto u Srbiji ima malo rediteljki? Da li zbog toga što ženi nije lak zadatak da se izbori za autoritet u pretežno muškoj ekipi?

- Mada su danas u celom svetu žene preuzele važne pozicije u biznisu, politici, ekonomiji i umetnosti, nismo se u potpunosti izjednačile sa muškarcima. Žene uvek imaju za nijansu nižu platu, iako obavljaju isti posao kao muškarci. Naš uspeh pripisuje se kolektivu, dok se uspeh muškarca tretira kao lični. Za uspešnu poslovnu ženu obično kažu da je dotle došla "preko kreveta", ili je tatina ćerka. Društvo je surovo prema ambicioznim damama. Uprkos svemu, smatram da rediteljkama ne predstavlja problem da se izbore za autoritet u ekipi. Naprotiv, one koje se opredele za ovaj poziv uglavnom su odvažne, hrabre i autoritativne. Problem je u tome što se u Srbiji teško pruža prilika debitantima, mlađim i manje iskusnim rediteljima. U tom smislu, podjednako je teško i ženama i muškarcima.

* U kojoj stolici više uživate - režiserskoj ili producentskoj?

- Uživam u kreativnom radu stvaranja filma ili serije, od ideje i belog papira do radova u postprodukciji. Svaki segment tog procesa je nešto što me ispunjava i čini srećnom. Kad se uključe reflektori, uvek osetim leptiriće u stomaku. To nam daje elana da nastavimo iz projekta u projekat, uprkos često lošim uslovima rada. U obe stolice uživam, mada bih pre odabrala rediteljsku.