ČETIRI GODINE NA TERENU KOLUBARSKE BITKE: Lajkovčanin istraživao najslavniju pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu (FOTO)

Branko Puzović

16. 05. 2021. u 18:00

VRAČE brdo, u selu Ćelije, nedaleko od Lajkovca, pored Ibarske magistrale, mesto najžešćih borbi srpske i austrougarske vojske u slavnoj Kolubarskoj bici, u Prvom svetskom ratu, temeljno je istražio Dušan Milovanović iz Lajkovca.

ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НА ТЕРЕНУ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ: Лајковчанин истраживао најславнију победу српске војске у Првом светском рату (ФОТО)

Foto Vikipedija

U protekle četiri godine pretražio je svaki pedalj 16 kvadratnih kilometara prostora, pronašao mnoštvo predmeta - čaura, delova oružja, vojničke opreme i uniformi, ordenja, te prilično precizno odredio položaje srpskih i austrougarskih jedinica.

GVOZDENI PUK

- U ratnim dnevnicima pominje se srpski Drugi pešadijski Gvozdeni puk, koji je bio na isturenom položaju do reka LJig i Kolubara, i tu sam pronašao čaure i delove pušaka tipa "mauzer koka" kojima su srpski vojnici bili naoružani - kaže Milovanović.

- U knjigama stoji da je puk posle nekoliko dana premešten na zapadni plato Vrače brda, ka selu Ćelije, ali pretražujući teren nisam pronašao tragove gde se elitni puk tačno nalazio.

Dušan Milovanović, glavni poslovođa za elektroniku i automatiku Površinskog kopa "Polje D" Rudarskog basena "Kolubara", u pretraživanju Vrače brda, na kom je poginuo i Dimitrije Tucović, koristio je priručni detektor za metal, koji otkriva predmete do 20 centimetara dubine. Izvor informacija bili su mu ratni dnevnici srpske, ponekad i austrougarske vojske.

ARSENAL Dušan Milovanović sa predmetima iz Kolubarske bitke, Foto B. Puzović

ISTRAŽIVANJA je sam finansirao, a namera mu je, kaže, bila da otkrije kretanja jedinica u periodu posle prelaska srpske vojske preko Kolubare i zauzimanja prostora na desnoj obali reke, u oblasti Vrače brda i Čovke, do napuštanja položaja sredinom novembra 1914. godine.

- Počeo sam istraživanja iz radoznalosti, jer sam u detinjstvu slušao mnoge priče o borbama na Vrače brdu tokom Kolubarske bitke, s obzirom na to da sam poreklom iz sela Ćelija - kaže Dušan Milovanović.

- Prvo sam pokušao da otkrijem gde su bili rovovi vojski, ali se veoma teško uočavaju, jer su u međuvremenu mnogi zatrpani. Prema podacima, na Vrače brdu je bila Moravska divizija, naoružana domaćim puškama tipa "mauzer koka", a susedna Timočka prvog poziva, stacionirana prema Lazarevcu, imala je ruske "mozin nagan".

Pronalazeći čaure u zemlji, tačno sam locirao gde su ove divizije bile. I Drinska divizija drugog poziva, locirana prema selu Županjac imala je "mozin nagan" puške. U ratnim dnevnicima pronašao sam i podatak da su Moravskoj kao pojačanje upućivani pukovi Timočke divizije, pa sam nastojao da ustanovim i njihovo kretanje na položajima.

NIKO DA SE ZAINTERESUJE...

- Sve nađene predmete čuvam, ali u dodiru s vazduhom s vremenom sve više propadaju, pa bi bilo dobro da budu smešteni u odgovarajući prostor - kaže Milovanović.

- Sve što ima istorijsku vrednost, spreman sam da poklonim nekoj instituciji, zavičajnom ili vojnom muzeju, ali za sada, nažalost, nema interesovanja. Igumanu manastira Ćelije predlagao sam da se od čaura koje sam našao napravi manja replika lustera koji postoji u crkvi Ružici u Beogradu, načinjenog od istog materijala.

MILOVANOVIĆ je sve podatke do kojih je došao detaljno ubeležio na mapu. Tačno se, kaže, na karti vide pokreti jedinica - na kom mestu su Austrougari probili naše redove, a gde je srpska vojska prelazila u kontranapad...

- Dosadašnja istraživanja obuhvatala su samo kretanja divizija, zato nema detaljnog prikaza kako se Kolubarska bitka odigrala - kaže Dušan.

- Svetski trend u istoriji kao nauci sada je takozvana arheologija bojišta, da se na osnovu nađenih predmeta lociraju položaji vojski. Tako su, na primer, u Americi do najsitnijih detalja istražili bitku kod Litl Big Horna. Koliko znam, ovakva istraživanja, sem mene, kod nas još niko nije praktikovao.

PRONAŠAO je nekoliko projektila i ručnih takozvanih Vasićevih bombi, koje su stručnjaci MUP Srbije preuzeli. U zemlji su bila dva ordena - Petrova krsta, spomenice iz 1913. godine za učešće u Drugom balkanskom ratu, novčići, dugmad sa uniformi srpske i austrougarske vojske, među njima par pozlaćenih i posrebrenih, koji su pripadali nekom visokom neprijateljskom oficiru.

- Kao što čaure pronađene u jednoj liniji u zemlji pokazuju tačan položaj određenih jedinica, lični predmeti govore o sudbinama vojnika koji su u borbama učestvovali - kaže Milovanović.

- Tako sam našao i prsten napravljen od turskog novčića, po čemu se može pretpostaviti da je vojnik kome je pripadao verovatno bio sa juga Srbije. Bilo je i šnala sa opasača, delova fišeklija za municiju... Svi ti predmeti potresno su svedočanstvo zbivanja na ovom prostoru u tih desetak dana krvavih borbi tokom Kolubarske bitke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)