MILOŠEVA DRŽAVA I KARAĐORĐEVA SLOBODA : Konak na Topčideru otvoriće danas vrata nove stalne postavke

M. KRALJ

10. 06. 2021. u 09:10

POD drevnim platanom, spomenikom prirode starim gotovo dva veka, čuveni Konak u Topčideru, koji je podigao knez Miloš 1831, otvoriće danas ponovo vrata posetiocima sa novom stalnom postavkom.

МИЛОШЕВА ДРЖАВА И КАРАЂОРЂЕВА СЛОБОДА : Конак на Топчидеру отвориће данас врата нове сталне поставке

Foto Z. Jovanović

- U decembru 2017. Istorijski muzej Srbije zatvorio je Konak kneza Miloša, radi rekonstrukcije i uvođenja centralnog grejanja - kaže za "Novosti" direktorka Dušica Bojić, dodajući da su medicinski razlozi diktirali da se tek sada otvara, kada to dopuštaju delimično relaksirane epidemiološke mere.

- Konak je u potpunosti rekonstruisan: sređeni su prozori i vrata, zidovi okrečeni, podovi ohoblovani. Završeni su veliki konzervatorski radovi vezani za tavanice, zidno slikarstvo i sve ostalo što je bilo značajno za konzervaciju. Urađena je fasada, dimnjaci, koji imaju skoro 200 metara kvadratnih.

Boris Marković, Foto Z. Jovanović

Napravljen je i zidić, priča sagovornica, koji štiti od ulične prašine, ali i od saobraćaja (bilo je slučajeva da su na tom mestu automobili sletali sa puta i udarali u zgradu).

- Stalna postavka posvećena je Prvom i Drugom srpskom ustanku, odnosto istoriji dinastija Obrenović i Karađorđević, do početka 20. veka - kaže direktorka IMS.

Kao autori muzejske priče o stvaranju savremene srpske države, od početka bune protiv dahija, do 1903. godine, potpisani su Vladimir Merenik, Katarina Mitrović i Dragana Vidović. Saradnici su im bili Boris Marković, Lidija Bogdanović, Vesna Dragović Pop-Lazić i Slađana Bojković, dok je izložbu dizajnirala Izabela Martinov Tomović.

RETKI I VREDNI PREDMETI

MEĐU vrednim predmetima koji su dosada retko ili nikako izlagani je i povelja viteštva, kojom je car Leopold Drugi dodelio plemstvo Radiču Petroviću.

Foto Z. Jovanović

Prema rečima Vladimira Merenika, značajna je i puška Alekse Nenadovića. Prvi put na postavci je i kaseta Milenka Stojkovića, sa zanimljivim heraldičkim motivima. Izložen je i jatagan Stanoja iz Zeoka, posečenog kneza, kojeg je osvetio bratanac Nikola, ubivši prvi Turčina i pre zbora u Orašcu.

Foto Z. Jovanović

U ulaznom holu Konaka, posvećenom počecima srpske revolucije i događajima koji su joj prethodili, izložene su kubure, puške sablje, ali i najstariji jatagan, koji poseduje IMS, otkriva nam Boris Marković, kustos Konaka.

- Proces stvaranja savremene srpske države bio je dugotrajan, gotovo sa neprestanim borbama - dodaje Vladimir Merenik, muzejski savetnik.

ISTORIJA Prostorija u kojoj je Miloš provodio najviše vremena, Foto Z. Jovanović

- U tim borbama velika je zasluga bila Karađorđa, pa se često kaže da je on sloboda, a knez Miloš država. Svi koji su učestvovali u stvaranju postavke, veliki su protivnici tih potpuno apsurdnih dinastičkih podela, prisutnih i u 21. veku. Obe dinastije imaju svoje zasluge i obe su pravile greške.

Pre svega naučno utemeljenu izložbu čine i brojna vredna umetnička dela Uroša Kneževića, Pavela Đurkovića, Afanasija Šeloumova, Jozefa Grandauera, Paje Jovanovića, Đure Jakšića, Veljka Stanojevića, Petra Ranosovića, Božidara Prodanovića, Olje Ivanjicki...

Kneževa divanhana

U Konaku može da se vidi i kneževa divanhana, a u holu je njegova svečana odora, ista koju ima i na izloženom portretu Jozefa Grandauera. Na spratu je "šarena", ili Miloševa soba, u kojoj je i umro. NJena tavanica i zidovi zadržali su autentičnu dekoraciju, u stilu turskog baroka. U njoj su izložena posmrtna maska, bista, kućna kapa, lula, odelo... - otkriva Boris Marković.

Na slikama su predstave paljenja hanova, zbora u Orašcu, bojeva na Ivankovcu i Mišaru, ulaska Karađorđa u Beograd, bitaka na Deligradu i Varvarinu, Takovskog ustanka, ali i mnogobrojni portreti ličnosti koje su stvarale Srbiju i mačem i perom. Tu su i akvareli i grbovi oca i sina Pavla i Čede Vasića, kao i akvareli Bobana Veljkovića, zaposlenog u IMS.

Sobna kapa, Foto Z. Jovanović

- Na samom početku postavke je Milošev portret iz mlađih dana, na kome je prikazan kao seoski trgovac. Nikada se nije stideo seoskog porekla, iako je postao jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu - dodaje Boris Marković.

A tu su i neprocenjivi eksponati poput Karađorđeve kabanice, njegovog ličnog naoružanja i zastave pristigle iz Rusije, na kojoj su srpska i ruska obeležja. Ali i sablje Cincar Janka Popovića, medalje za hrabrost, koju je ruski car dao Luki Lazareviću, tojage i barjak Karađorđevog zeta Antonija Ristića Pljakića, retko izlagane dolame Milosava Zdravkovića Resavca, zeta Stevana Sinđelića. Doboš Melentija Pavlovića, deo je postavke na spratu, koja počinje Drugim srpskim ustankom.

Pištolj iz kog je ubijen knez Mihailo, Foto Z. Jovanović

- U Konaku je posebno interesantan divanhanan, u kom je Miloš provodio mnogo vremena - nastavlja Marković.

- Na oslikanoj tavanici su najverovatnje, prema pisanju Katarine Mitrović, prikazi iz Miloševog života, ali i nebesa kako su ih zamišljali islamski filozofi: sa suncem u središtu i floralnim motivima.

Pored prizora života na Miloševom dvoru, predstavljene su i političke borbe iz njegovog vremena, ali i ustavobranitelji, potom i vladavina Karađorđevog sina, kneza Aleksandara i kneginje Perside (koristili su Konak kao letnjikovac). U postavci je pištolj iz koga je ubijen knez Mihailo Obrenović, njegov generalski mundir, haljina kneginje Julije... Pred posetiocem promiče i vreme kada je Milan Obrenović bio knez, pa potom i prvi savremeni srpski kralj, a potom i vladavina poslednjeg Obrenovića, kralja Aleksandra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)