ZAGREB SE BUNI SVAKI ČAS: Od Hrvata tri note za tri meseca, hoće da ojačaju podršku svojih birača

D. R. Đorđević

16. 03. 2021. u 09:00

OD početka godine Hrvatska je Srbiji uputila dve note zabrinutosti i jednu protestnu. Iako neslaganja po nekim pitanjima mogu da se izraze i na druge načine, Zagreb se opredelio da javno negoduje, što će, nesumnjivo, ionako krhke odnose dveju zemalja učiniti još labavijim.

ЗАГРЕБ СЕ БУНИ СВАКИ ЧАС: Од Хрвата три ноте за три месеца, хоће да ојачају подршку својих бирача

Zagreb / Arhiva

Zašto su se u Hrvatskoj mašili baš za note, a ne za neke druge vidove diplomatske komunikacije koji mogu da se obave i mimo očiju javnosti? Prema mišljenju naših sagovornika, težnja je bila osvajanje poena na unutrašnjem planu.

Iskusni diplomata, nekadašnji ambasador u Berlinu, Beču i pri OEBS-u Milovan Božinović kaže, za "Novosti", da je nota Zagreba koja se tiče bunjevačkog jezika teško kome prihvatljiva, a da bi u sličnim situacijama druge države pre izabrale neki drugi način da izraze svoj stav.

- Kod zemalja kod kojih postoji dublji nivo međusobnog poverenja dovoljno je da diplomata ode u ministarstvo države domaćina i da skrene pažnju na to da postoji neko nezadovoljstvo. Ovo nije bilo prvi put da Hrvatska negira da Bunjevci imaju pravo na bunjevački jezik i logičnije je da su svoj stav obrazložili putem non-pejpera. U njemu su mogli da navedu poziciju prema tom pitanju i to bi bilo dovoljno. Nota je bila preteran gest, tim pre što je prvo najavljena u javnosti, pa poslata, ali je to, očigledno, bilo potrebno zbog njihovih unutrašnjih problema i kako bi se hrvatskoj javnosti pokazalo da vlada pazi na Hrvate u susedstvu - navodi naš sagovornik.

Ovako sračunat gest Zagreba, smatra Božinović, ostaviće novi ožiljak u odnosima Srbije i Hrvatske jer će ta nota ostati činjenica koja ne može da se izgubi iz vida u narednim mesecima.

Slikovito govoreći, Božinović ovu situaciju poredi sa fudbalskom utakmicom u kojoj neko namerno padne da bi se protivniku svirao faul.

Iako je ranijih godina razmena protestnih nota između Zagreba i Beograda bila učestala praksa, u 2020. godini iz Hrvatske nije stigla nijedna, tokom 2019. su bile dve, a recimo, 2016. u samo dve nedelje razmenjeno je deset protesta.

ZAMERKE IZ HRVATSKE

* 11. mart 2021. - zbog pretnji pripadnicima hrvatske nacionalne manjine, traženje hitne istrage

* 2. mart 2021. - zbog predloga da se uvede bunjevački jezik kao službeni i zahteva da se preispita ta odluka

* 28. januar 2021. - zbog incidenta na Kninskoj tvrđavi

* 8. novembar 2019. - povodom podizanja spomen-ploče majoru Mladenu Bratiću

* 9. septembar 2019. - zbog "pokušaja nezakonitog ulaska pripadnika Vojske Srbije u Hrvatsku". Naša ambasadorka odbila da primi notu

Istoričar iz Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže, za "Novosti", da su hrvatske vlasti zlopupotrebile status bunjevačke zajednice za ostvarivanje dnevnopolitičkih interesa i zarad zadržavanja pozicija kod hrvatskog biračkog tela.

- Otuda preterani gest u vidu note koji nije proistekao ni iz kakvih realnih okvira i koji ni na šta ne obavezuje Srbiju. Motivi su čisto politikantski jer je antisrpska fobija pogodno sredstvo za mobilisanje političkih masa. Bunjevačka zajednica je stara, ima svoj jezik i ukoliko želi da ga standardizuje, na to ima apsolutno pravo, a što je i u skladu sa svim zakonima Srbije i njenim Ustavom. Bunjevci i Srbi žive već vekovima jedni sa drugima, s tim što su toj zajednici 1945. komunističke vlasti oduzele sva prava, ali im je Srbija pre nekoliko godina vratila status koji su imali do 1945. - navodi Karanović.

Na drugoj strani, kako ukazuje, hrvatska zajednica uživa svako pravo u Srbiji, dok bi Beograd, s pravom, mogao svakog dana da piše protestne note Zagrebu vezane za položaj Srba u Hrvatskoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

dr Milan Lekić

16.03.2021. 10:17

Када је Хрватска у питању, не треба очекивати другачије понашање. То је млада држава, без вековне државно-правне традиције какву баштини српски народ. Темељ те државе има само две папирнате тачке ослонца, које је у форми чувених синтагми "хрватско државно и историјско право" и "трoјединица" измислио Фрањо Рачки (1860), а на које је Угарска пристала, јер је тиме обезбедила "легимитет" својих историјских "права" на Далмацију ( до 1860. под "угарским приморјем" и "аустријским приморјем" подразумеван је простор од Ријеке до Сења). Како су те исте 1860. први пут у угарском хрватско-славонском сабору увели свој "хорвацко-кајкавски" језик (до тада немачки, угарски), први кораци присвајања српске Далмације били су прихватање српског језика и књижевности, и преузимање штокавско-икавског буњевачког изговора у Војводини и српско-штокавске дубровачке књижевности. Континуирана претеривања сваке врсте која данас стижу из Загреба имају за циљ да Срби забораве Далмацију (одакле потичу Буњевци, Неретва) и оближњи Дубровник. Једини делотворан дипломатски одговор српске стране на овакве и сличне ноте јесте свакоднево јавно упућивање Загребу четири захтева: 1 - враћање најстаријег иловичког текста Законоправила Светог Саве који хрватским језикословцима већ 150 година служи за кроатизацију најстаријег слоја старосрпске народне лексике, 2 - враћање најстаријих ћириличних текстова Дубровачког, Которског, Стонског и Пољичког статута, 3 - враћање најстаријих дубровачких српских повеља и писма (XI-XII век) и најстаријег фонда Дубровачког архива за исти период, 4 – враћање оригиналног текста Његошевог „Горског вијенца“. Прва грмљавина ових српских захтева над Европом тренутно би утишала храватску завист и "јал" на вишевјековну српску државно-правну и културну традицију и трајно позитивно ресетовала хрватску дипломатију.

buki

16.03.2021. 11:09

Dobro je da su se konačno Hrvati umesto za noževe mašili za note i ne verujem da će ikada preći na neke normalnije vidove diplomatske komunikacije. Nismo iznenađeni, jer se već 30 godina radi uspeha na svakim izborima takmiče u pljuvanju po Srbima. Bez obzira što znamo da ove note služe da pridobiju svoje glasačko telo, treba im na svaku uredno odgovoriti istinitim činjenicama, kako bi i na papiru ostalo zabeleženo realno stanje stvari, u kojem smo po svim tačkama daleko ispred njih i gde oni treba još dugo da rade da bi nam se približili u poštovanju ljudskih prava nacionalnih manjina.

Miki Zg

16.03.2021. 17:15

Hrvatska se u odnosu na Srbiju ponaša kao Kalimero .Što snažnija Srbija ovi tzv. EU državnici šalju više protesnih nota ,notica jer su od komuniste od 45. god. Josipa Broza naučili : Što slabija Srbija ,jača Yugoslavija ( ovi čitaju Hrvatska ) !

Buco

16.03.2021. 20:04

Pa dokle vise ti Hrvati.. Sta hoće??? Ceo zivot nas ubijaju sad hoće i da komanduju sa unutrasnjim pitanjima.. Nek daju retkim Srbima pola prava koja imaju Ustase u Srbiji i biće dobro dokle vise????