MERKELOVA I MAKRON UBRZAVAJU DIJALOG? U najavi samit čiji bi domaćini bili lideri Francuske i Nemačke

D. R. Đ.

22. 12. 2020. u 10:00

МЕРКЕЛОВА И МАКРОН УБРЗАВАЈУ ДИЈАЛОГ? У најави самит чији би домаћини били лидери Француске и Немачке

Makron i Merkelova / Foto AP

PREGOVORI Beograda i Prištine koji već mesecima tapkaju u mestu mogli bi da dobiju novi impuls posle samita čiji bi domaćini bili predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Da postoje namere da se takav sastanak upriliči u skorije vreme najavio je Makron tokom razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u subotu, navodeći da je cilj da se "stvori konstruktivna atmosfera za pregovore".

Na poslednjem (onlajn) samitu u ovom formatu, u julu u Parizu, Makron i Merkelova su poručili da "ohrabruju Vučića i Avdulaha Hotija da u sledećim mesecima postignu suštinski napredak". Od tada je prošlo pet meseci, a osim toga što je dijalog formalno otkočen posle duge pauze zbog uvedenih kosovskih taksa na srpsku robu, razgovori dveju strana nisu rezultirali konkretnim dogovorima. Pomaka je jedino bilo oko pitanja nestalih i raseljenih.

Analitičar Nemanja Starović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti", da je predlog predsednika Makrona najbolji dokaz za tvrdnju da se briselski dijalog nalazi u krizi.

- Evropski pregovarač Miroslav Lajčak, osim sopstvene dobre volje, nema na raspolaganju adekvatne resurse, bilo da govorimo o mehanizmima za pritisak na strane u dijalogu koje ne sprovode svoje obaveze ili za nagrađivanje onih koji se konstruktivno ponašaju. Ta nemoć uslovljava potrebu za ponovnim uključivanjem evropskih državnika sa najsnažnijim autoritetom. Međutim, ostaje nejasno da li bi i ponovni angažman lidera Francuske i Nemačke mogao rezultirati vidljivim pomakom u procesu dijaloga, imajući u vidu odbijanje Albanaca da ispune svoju obavezu formiranja ZSO, haotično stanje koje vlada na političkoj sceni u Prištini, kao i odlazak predsedničke administracije Donalda Trampa, koja je jedina imala nekog uspeha u odvraćanju kosmetskih Albanaca od jednostranog delovanja - navodi Starović.

Tokom dva sastanka na visokom nivou i sedam rundi tehničkog dijaloga kojem je posredovao Lajčak u prethodnih pet meseci, govorilo se o nestalima i raseljenima sa Kosmeta, ekonomiji, međusobnim finansijskim potraživanjima i imovini. Iako je srpska strana na svakom sastanku insistirala da se formira Zajednica srpskih opština, Priština i dalje ne preduzima korake u tom smeru.

Sam specijalni predstavnik EU za dijalog početkom decembra rekao je da je zadovoljan postignutim, ali i da će ono što predstoji biti "dug i krivudav put, a ne auto-put" čiji je cilj da se reše sva otvorena pitanja jednom zauvek.

MALE ŠANSE ZA NAPREDAK

SRPSKO državno rukovodstvo, kako smatra Starović, trebalo bi da se odazove na svaki poziv na razgovore koji dolazi iz Pariza i Berlina. On kaže i da ni u kom slučaju ne bi trebalo da se odstupa od pregovaračkog stola u Briselu, "ali uz svest o tome da su perspektive za napredak veoma male".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

danilo obradovic

23.12.2020. 19:50

Problemi dugorocni ,nemoguce je resiti .Gradjani trpe presiju nesigurnosti koja lebdi u vazduhu .Potrebna je velika ulaganja na citavom Balkanu ,,samo ekonomija moze da resi sve ..