PET NAČINA: Kako rešiti probleme sa građevinskim otpadom u Srbiji

U Srbiji se godišnje stvara ogromna količina građevinskog i otpada od rušenja — procenjuje se oko 100 miliona tona, ali većina te količine nije pravilno zbrinuta i završava na „divljim“ deponijama. Postoje samo dva zvanična mesta za pravilno tretiranje, a kontrola i sistemsko upravljanje skoro ne funkcionišu.

FOTO: Arhiva novosti

Šta treba uraditi da bi se problem rešio 

1. Formirati i implementirati funkcionalan sistem upravljanja otpadom Obavezna selektivna separacija na gradilištu — građevinski otpad mora da se razdvaja (npr. beton, cigla, metal, staklo, plastika) pre zbrinjavanja ili reciklaže. To je predviđeno nacionalnim planovima upravljanja otpadom, ali u praksi se retko sprovodi. Plan upravljanja otpadom za svaki projekat — investitori i izvođači moraju da obezbede i imaju odobren plan upravljanja otpadom koji obuhvata kako se otpad tretira i odlaže. Nova pravila u Srbiji takođe nameću ovu obavezu i omogućavaju kontrolu inspekcijama.
2. Obavezna obuka i sertifikacija svih učesnika Pregled objekata pre rušenja — potrebno je angažovati sertifikovane stručnjake koji će pregledati objekat i pripremiti plan uklanjanja opasnih materija (npr. azbesta, boja sa olovom) pre početka radova. Samo specijalizovane kompanije mogu izvoditi radove uklanjanja otpada — ne smeju to raditi firme koje istovremeno grade ili adaptiraju iste objekte jer je to protivno zakonskim propisima i dovodi do nepravilnog zbrinjavanja.
3. Izgradnja i proširenje infrastrukture za tretman otpada Više lokacija za legalno odlaganje i reciklažu — postoje samo dva operativna centra, što je apsolutno nedovoljno za količine otpada. Treba izgraditi nove reciklažne centre, skladišta i specijalizovane deponije sa kontrolom procesa. Podsticaji za reciklažu i sekundarne sirovine — pravne i finansijske olakšice za kompanije koje recikliraju otpad u građevinske materijale (npr. drobljeni beton za puteve) mogu motivisati industriju da manje zavisi od divljih deponija.
4. Kontrola i kažnjavanje nelegalnog odlaganja Jaka inspekcijska služba sa realnim kaznama — trenutno nema dovoljno inspektora, pa su kazne retke i neefikasne. Kontrola mora biti stalna i sistemska, sa visokim novčanim kaznama za kršenje pravila. Praćenje odvijanja otpada kroz digitalne registre — upotreba digitalnih sistema za praćenje količina i lokacija OTPADA bi sprečila „skrivanje“ otpada na nelegalnim mestima.
5. Edukacija javnosti i privrede Podizanje svesti građana i kompanija da građevinski otpad nije „smeće“, već resurs koji se može reciklirati i ponovo upotrebiti — to je ključno za dugoročno rešenje problema. Promovisati principe cirkularne ekonomije u graditeljstvu: smanjenje otpada, ponovna upotreba materijala i reciklaža svih mogućih komponenti.

Da bi Srbija izvela problem građevinskog otpada iz „sive zone“ i zakonske neefikasnosti:

• Moraju da se primene postojeći propisi u praksi,
• Izgrade kapaciteti za tretman i reciklažu,
• Pojača kontrola i edukacija
• Uvede sistem praćenja i odgovornosti. Bez ovih koraka, problem divljih deponija i neurednog odlaganja biće i dalje veliki teret za životnu sredinu i zdravlje ljudi u godinama koje dolaze.

Preporučujemo

Politika

0 2

Mladić vraćen u pritvorsku bolnicu iz civilne: Nije mu potvrđen moždani udar

02. 05. 2026. u 17:57

Politika

0 5

Sudija Nijambe o suđenju Ratku Mladiću: Nijedna žalba nije odbačena jednoglasno

02. 05. 2026. u 17:30

Politika

0 5

Hteli da otmu Miloševića kao Madura: Šešelj otkrio šta su zapadnjaci pokušali u Jugoslaviji

02. 05. 2026. u 15:30

Politika

39 37

Uprkos svetskim lomovima, Vučić poručuje: "Mi se borimo za to da ljudi ne ostanu bez posla"

02. 05. 2026. u 14:12 >> 14:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije