VUČIĆ U RUSKOM DOMU O REVIZIJI ISTORIJE: Za genocidne nas proglašavaju ubice i njihovi potomci jer smo izbegli njihov srbosjek

Novosti online

15. 05. 2024. u 17:51 >> 18:46

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić govorio je u Ruskom domu povodom učestalih revizija istorijskih činjenica.

ВУЧИЋ У РУСКОМ ДОМУ О РЕВИЗИЈИ ИСТОРИЈЕ: За геноцидне нас проглашавају убице и њихови потомци јер смо избегли њихов србосјек

Foto D. Milovanović

Tema govora na ruskom jeziku je bila ”Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda”. Govor je slušao i patrijarh Porfirije.

O atentatu na Fica

Predsednik je patrijarha zamolio, zajedno sa svim arhijerejima SPC, da se svi zajedno molimo za zdravlje i oporavak "našeg brata i prijatelja" Roberta Fica i da mu Bog podari dug život posle mučkog napada.- Reč je o jednom od malobrojnih slobodarskih lidera u Evropi, koji je uvek imao ogromnu snagu - rekao je Vučić.

Foto Novosti

Dodao je da je Fico i danas nepokolebljivi prijatelj Srbije i da veruje da će to zadugo ostati.

- On i Slovačka su u našim srcima. Uvek su bili na strani Srbije i to im nikada nećemo zaboraviti - rekao je Vučić.

Vučićev govor:

- Onaj koji kontroliše prošlost - kontroliše budućnost, davno je rekao Džordž Orvel, a narod koji se ne bori ne može da razume svoju sadašnjost i, najvažnije, nema budućnost. Upravo zato traje bespoštedna i bezočna borba između onih koji bi izmenom činjenica iz prošlosti da promene svoju političku poziciju u budućnosti i onih koji bi, sa druge strane, da ne okrnjenim sačuvaju činjenice i dokaze o događajima iz prošlosti, bez obzira na snagu i moć političkih činilaca u sadašnjosti i budućnosti. Naravno, pristalice istorijskog revizionizma to pravdaju kontinuiranom interakcijom između sadašnjosti i prošlosti, stalnom borbom činjenicama, kao i mogućnostima uvida u državne arhive i datoteke. Ta škola mišljenja svoju teorijsku podlogu našla je u učenju američkog istoričara Mekfirsona i tzv. demokratskim uzusima, a tobož bez političke namere i cilja, menja činjenice i novonastale platforme koristi za stvaranje novog političkog konteksta sa ciljem stvaranja vitalnih strateških i geopolitičkih ciljeva. Posebno interesnatna je činjenica da su svi veliki akteri savremene politike razumeli značaj tumačenja prošlosti i lukavo sebe uvek prestavljajući kao žrtve tuđeg negacionizma i revizionizma, upravo žele da potvrde istvarnost sopstvene pozicije. Po pravilu, iz svih zemalja Zapada možete čuti reči o "Putinovom revizionizmu", njegovom "iskrivljenom tumačenju istorije", dok iz Rusije neretko slušate o degeneraciji stavova zapadne političke škole i zameni teza nametanjem laži umesto istine, kao osnovnom principu Zapadnog političkog i strateškog delanja. Dominacija zapadne ekonomije i njihove globalne meke moći, posebno uključujući medijsku sferu, dovela je do toga da ono što su bili istorijski aksiomu bude podvgrnuto preispitivanju, neretko izvrgnuto ruglu i tragičnom izvrtanju činjenica koje više nisu činjenice, već nekakve "besmislene izmišljene laži iz prošlosti". I tako, da se ne bismo izgubili u istorijskim raspravama, navešću slikovite primere. Jedan od najupečatljivih primera pokušaja konstruisanja antiistorijskog narativa, tj. prenošenje odgovornosti za posledice oružanih sukoba kojima se iznova treba vraćati, jesu oni koji se odnose na 1. i 2. svetski rat. Jedan od eklatantnih primera sadržan je u knjizi Kristofera Klarka pod naslovom "Mesečari" u kojoj autor iznosi tezu da "ne postoji isključiva krivica Nemačke i Austrougarske za izbijanje 1. svetskog rata", već neskriveno implicira istorijski apsolutno neutemeljenu odgovornost Srbije za izbijanje tog svetskog sukoba. Govorimo o tendenciji koja se javlja kod određenih istoričara sa namerom da se Srbiji, ali i Rusiji, pripiše odgovornost za izbijanje sukoba. Posebni izazovi su sa temom 2. svetskog rata i sve dok se u mnogim sredinama i društvima otvoreno negira genocidni karakter, masovnost, brutalnost i teritorijalna rasprostranjenost genocida koji je hrvatska država počinila nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda između 1941. i 1945. godine, dotle se tim sredinama i društvima još otvorenije i brutalnije negiraju obim i karakter stradanja civila i pripadnika oružanih snaga SSSR, odnosno se negira odlučujuća uloga Crvene armije u konačnom i potpunom slomu Trećeg rajha i nacističke Nemačke. Kao pripadnici srpskog naroda nikada nismo i nikada nećemo ostati nemi na negiranje ili minimiziranje posledica holokausta, imajući u vidu zajedničku stradalničku sudbinu srpskog, jevrejskog i romskog naroda. Vreme u kojem živimo obremenjeno je brojnim primerima pokušaja krivotvorenja 2. svetskog rata. S tim u vezi, u kontekstu odupiranja negiranju holokausta, posebno upečatljivo i uverljivo čitav niz istoričara, među kojima se posebno izdvaja Debora Lipštad, Srbija i celokupan srpski narod iznova se suočavaju sa bezbrojnim pokušajima negiranja genocida u 2. svetskom ratu. Ti pokušaji su neskriveni, potpuno antičinjenični i anticivilizacijski. U tome prednjači čitav niz hrvatskih istoričara i pseudoistoričara, ali i ne samo oni. Uporno se istrajava na tvrdnji kako "zločini počinjeni nad Srbima na celokupnoj terotiriji NDH ne sadrže biće krivičnog dela genocida". Ovo je u toj meri u suprotnosti sa istorijskim činjenicama da ukazuje na spremnost određenih krugova da iznova izazovu istovetna ili slična stradanja. Dovoljno je ukazati na to da je tvorac termina genocid pravnik jevrejskog porekla Rafael Lemkin pre tačno 80 godina definisao pojam genocida upravo na primeru holokausta i genocidu počinjenog nad Srbima u NDH, koji su u vreme objavljivanja njegove knjige i dalje bili u toku. Uz sveobuhvatnu upotrebu socijalnih mreža, savremenih medija, većina mladih i ne samo na zapadu, danas smatra da su Amerikanci odlučujuće doprineli pobedi u 2. svetskom ratu nad nacističkom Nemačkom, te da iskrcavanje savezničkih snaga u Normandiju bila presudna i najvažnija bitka u 2. svetskom ratu. Neumanjujući važnost snage američke ekonomije i moći njihovog oružja reč je, naravno, o brutalnoj neistini. U ovom slučaju brojevi govore više od reči. Amerikanaca je, u zavisnosti od procene poginulo između 2 i 400 hiljada, dok je Rusa i drugih sovjetskih naroda, takođe zavisnosti od procena, poginulo između 21 i 28 miliona. Slično je i sa činjenicama koje su brutalno izvrnute, a vezuju se za događaje na prostoru bivše Jugoslavije. Jedini veći i strastveniji nacisti od nemačih - hrvatski nacisti stvarajući sistem logora Jasenovac i ubijajući stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma već decenijama se predstavljaju kao najveći sledbenici antifašizma. Uveliko traje kampanja u kojoj se dželati predstavljaju kao žrtve, a prave žrtve su obrnuto srazmerno dobile ulogu drskih dželata. Jasenovački logor bio je jedan od najbrutalnijih i najozloglašenijih od ukupno 8 logora smrti u 2. svetskom ratu. Tamo je sprovođeno 57 metoda ubijanja, na osnovu svedočenja dostupnim u mnogim arhivama, od nemačkih vojnih dnevnika do izjava preživelih logoraša. Ovako doktor Gideon Grajf piše u svojoj monografiji "Jasenovac - Aušvic Balkana" i prvi put vrši naučnu uporednu analizu Jasenovca i Aušvica. Uređivački odbor monografije sačinjavali su znameniti profesori i istoričara iz Izraela, SAD, Norveške i Japana. Zaključci su poražavajući. Ovde je čovečanstvo palo na ispitu ljudskosti. Mihael Martens, poznati novinar, u tekstu koji je štampan u Frankfurter algemajne cajtungu o Jasenovcu kaže da je bio "najveći logor smrti u 2. svetskom ratu koji nisu vodili Nemci", podsećajući pri tome da žene nisu regrutovane, već su morale same da se prijave za rad u logoru. Isto je mislio i govorio i dokumentovao čuveni lovac na naciste Simon Vizental, slično misle i Zurof, Čomski, Handke, Rebeka Vels... Šta je istorijski revizionizam? To je kada ono što kao činjenicu znamo čitav svoj život, ono što smo doživeli, proživeli, ono što su preživeli naši preci, srodnici, najednom postaje pod znakom pitanja do te mere da se uloga dželata i žrtve brka, u tolikoj meri da se najstradalniji narod današnje Evrope proglašava "vinovnikom genocida". Kako bi sve poprimilo notu bolesne izvitoperenosti, nas za genocidne proglašavaju ubice i njihovi potomci, nezadovoljni činjenicom da ima nas još uvek koji smo pretekli i izbegli njihov srbosjek - rekao je Vučić.

"Nećemo dati da nam uzmu čast, Srbiju i Republiku Srpsku"

Vučić se potom osvrnuo i na Predlog Rezolucije o Srebrenici:

- Očekivao sam i verovao da će pametni ljudi iz zapadnog dela sveta doneti odluku da povuku predlog rezolucije, koju samo još nisu nazvali "protiv Srbije i srpskog naroda". Upinjali su se iz petnih žila da pošto smo potpuno slučajno, a suprotno svim demokratskim načelima i normama, saznali da rezoluciju pripremaju da nam objasne kako to nije upereno protiv našeg naroda i naše zemlje. Govoreći kako krivica ne može da bude kolektivna. A mi smo uporno postavljali samo dva pitanja. A protiv koga je uperena? Jer ne govorite ni o jednom imenu. Nema nijedne individue koju pominjete, nema nijednog pojedinca o kojem pričate. I drugo pitanje koje odgovora nema - šta je smisao i šta je cilj rezolucije? Šta želite njome da postignete, jer ste okončali sve postupke, a ova zemlja je češće protivpravno isporučila sve one koje ste tražili i sudili ste im. Šta ste hteli njome da postignete? Koji je to sledeći nivo pravde koji tražite da se uspostavi i ispostavi na račun Republike Srbije i srpskog naroda u celini? Danima, samo što mi o tome ćutimo i pravimo se da ne vidimp, u svim sarajevskim i mnogim svetskim medijima je samo pitanje dana kada i na koji način će Srbija da plati cenu. Kakvu i koliku, što u novcu, a Srbi zapadno od Drine i u gubitku svojih teritorija i nadležnosti. I uopšte to ne kriju. I to nije dovoljno onima koji nas obmanjuju sa Zapada i govore kako to svakako nije cilj, već je u pitanju civilizacijska tekovina. Ako je civilizajiska tekovina, zar nije bilo dovoljno to što ste već presudili? Zar nije  dovoljno sve to što je urađeno protiv onih koji su stvarno ili tobož u tome učestvovali. I poslednje pitanje na koje nemaju odgovor, a vrlo prosto. Kažete da iza toga stoji želja za trajnim uspostavljanjem mira i pomirenja. A koga ste pomirili ovim? Ko se to danas bolje oseća ili bliže onim drugima, a zbog čega valjda tu rezoluciju donosite. Lagali ste na početku, lažete i danas. Želite ukidanje Republike Srpske od početka; želeli ste i želite da dodatno napakostite slobodarskom srpskom narodu zato što se drznuo da vodi slobodarsku i samostalnu politiku. Želite da svoju nesposobnost zbog nekih drugih događaja u svetu pokrijete lažnom podrškom jednom broju muslimanskog življa na prostoru Zapadnog Balkana. Nas čeka težak posao, za mene možda najtežih 7 dana od kada sam premijer ili predsednik Srbije - rekao je Vučić.

Bocan-Harčenko o iživljavanju nad istorijom

Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko pozdravio je okupljene. Kaže da se danas sprovodi iživljavanje nad istorijom (citat ruskog predsednika Vladimira Putina), te dodao da se veličaju nacisti poput banderovaca i ustaša.

- To je deo hibridnog rata protiv naše zemlje kako bi se Rusiji naneo strateški poraz - rekao je Bocan-Harčenko.

On je dodao da zapad pokušava da progura rezoluciju o Srebrenici, a što se potpuno uklapa u reviziju istorije.

Foto D. Milovanović

Foto D. Milovanović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Da li znate po kom srpskom velikanu je nazvana ulica koja povezuje Savski trg i Kulu Beograd?

Da li znate po kom srpskom velikanu je nazvana ulica koja povezuje Savski trg i Kulu Beograd?

BEZ poštovanja istorije i čuvanja sećanja na velikane koji su nas svojim besmrtnim delima u prošlosti zadužili nema ni svetle budućnosti. Vođen ovim univerzalnim životnim geslom, Belgrade Waterfront nije propustio da, podižući najmodernije naselje u Srbiji, čitavu desnu obalu Save premreži novim saobraćajnicama koje predstavljaju svojevrstan omaž slavnim istorijskim ličnostima.

23. 05. 2024. u 16:00 >> 12:26

Komentari (0)

ŠOK! Ne ide na EURO 2024 jer mu devojka previše dobro izgleda - pa je odlepio?! (FOTO/VIDEO)