SAD I ZA ŠOLCA ZSO NE POSTOJI! Nemački kancelar u našu prestonicu doneo "pun kofer" zahteva i pretnji, a za Prištinu nema čak ni prekor

S. Rovčanin Tomković

13. 06. 2022. u 09:00

NEMAČKI kancelar Olaf Šolc doneo je u Beograd pun kofer uslova - od zahteva da priznamo Kosovo, preko primedbi da podržavamo secesionističke namere u Bosni i Hercegovini, pa do poruka da moramo uvesti sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize.

САД И ЗА ШОЛЦА ЗСО НЕ ПОСТОЈИ! Немачки канцелар у нашу престоницу донео пун кофер захтева и претњи,  а за Приштину нема чак ни прекор

Olaf Šolc i Aljbin Kurti, Foto ap

Sa druge strane, nije bilo čak ni birokratskih protokolarnih zamerki na račun Prištine, koja je nazivana konstruktivnim partnerom vernim Evropi, a Šolc je zaobišao čak i da pomene pređašnju poruku iz Berlina da sve dogovoreno iz Briselskog sporazuma mora da se ispuni.

To znači da Zajednica srpskih opština na čije se formiranje čeka devet godina, što se Nemačke tiče, nije ni na margini!

Uz taj spisak zahteva provlači se ponuda o evropskoj perspektivi, koja je posle Šolcovog serviranja u Beogradu u petak, samo nekoliko sati kasnije u Grčkoj, na samitu šefova država Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, dobila i vremensku odrednicu. Doduše okvirnu, pa se pristupanje zemalja Zapadnog Balkana može očekivati 2033?!

Na talasu guranja Ukrajine ka EU, što je još jedan nefer potez prema kandidatima koji čekaju godinama, pokušava da "plovi" i Priština, pa premijer privremenih institucija Aljbin Kurti, uz podršku Berlina, najavljuje da će kandidaturu podneti do kraja godine.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović istakao je za "Novosti" da se u eri svakojakih pritisaka koncentrisanih na Srbiju, istovremeno podgrevaju nerealne ambicije druge strane.

- Nemačka trenutno vodi politiku koja podseća na onu u vreme razbijanja Jugoslavije, kada su podržavali secesionističke namere i radili protiv Srba u Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini. I kao da nisu ništa izvukli od pouka, već i dalje, umesto da guraju ka stabilizaciji regiona, oni svojim jednostranim potezima doprinose zastrašivanju i produbljivanju krize - objasnio je Jovanović.

- Svi sa Zapada, ali na čelu sa Nemačkom, povlađuju protivnicima Srbije i nije mi sasvim jasno kakva im je tu računica, ali je zabrinjavajuće. Povlađuju i ohrabruju naše protivnike, a nama prete sankcijama i uslovljavanjem takozvanog puta ka EU.

Prema njegovim rečima, širu sliku svemu daju i informacije iz nemačkih medija da ogroman deo naoružanja koji je namenjen Ukrajini zapravo završava na Kosovu i Metohiji.

- Primećujemo zabrinjavaću jednostranost i u BiH, gde se visoki predstavnik, Nemac Šmit, koji nije legalno postavljen uz odluku SB UN, ponaša kao neki monarh, iznad svih institucija, te on menja odluke nadležnih organa. Stoga se postavlja pitanje, 28 godina posle Dejtona, da li je BiH nezavisna, ili nemačka kolonija. Uz to, Nemačka šalje dodatnih 500 vojnika u BiH - naveo je Jovanović.

Živadin Jovanović, Foto N. Skenderija

Što se tiče ponude da 2033. možda uđemo u EU, rekao je da je ona dobra kako bi se "malo trgli i povratili neki političari iz naše zemlje kada su u pitanju iluzije o ubrzanju", i podsetio na ranija licitiranja datumima:

- U savremenim geopolitičkim zategnutostima i velikim neizvesnostima, računati na bilo kakvo ubrzanje bilo bi naivno. Trenutno se ne zna šta će biti sutra. Tako da to može da bude 2033. a možda i 2043. ili 2053. Iza obećanja ne postoje ozbiljne namere, jer Srbija ne može da se osloni ni na ono što je potpisano, poput Briselskog sporazuma, a kamoli na obećanja. Davale su i ih i mnogo veće političke ličnosti od Šolca, pa nisu ispunjena. Zato nikakve koncesije na konto pristupanja EU Srbija ne sme da daje, ni po pitanju Kosova, Rusije ili BiH.

A, na evropskom putu Srbije pojavio se još jedan non-pejper o susedskoj politici i proširenju EU ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandera Šalenberga i ministarke za evropska pitanja Karoline Edštadler, u kojem se predlaže postepena integracija kandidata za članstvo u Uniji. Dvojac smatra da bi kandidati, pre punopravnog članstva, trebalo da budu integrisani u institucije i fondove EU, kako bi građani u vreme pristupnog procesa osetili benefite budućeg članstva. Prema Ministarstvu spoljnih poslova Austrije, non-pejper su pozitivno ocenile Mađarska i Italija.

Foto AP

Dokument koji predlaže integraciju u zajedničko tržište, učešće u energetskoj i klimatskoj politici, programima obrazovanja, zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, odbrambenoj politici EU, mehanizmima o zaštiti od krize, krajem maja je upućen svim članicama EU, visokom predstavniku za spoljnu i bezbednosnu politiku Đozepu Borelju, evropskom komesaru za proširenje i susedsku politiku Oliveru Varheljiju. Austrija je predložila i postepeno uključenje kandidata u EU usled rata u Ukrajini, smatrajući da ta kriza ugrožava istočnu susedsku politiku i mogla bi imati negativne posledice po stabilnost Zapadnog Balkana, a "zemlje ZB treba imati na strani EU".

VUČIĆ DANAS SA ŠALENBERGOM

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Austrije Šalenbergom sa kojim će razmeniti mišljenja. Gost će razgovarati i sa premijerkom Anom Brnabić, a tema će verovatno biti i nezvaničan dokument o pristupanju EU.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

DRAMA KOD LOZNICE: Rade ubio vuka od 36 kilograma - na samo 500 metara od sela (FOTO)