VELIKI VUČIĆEV INTERVJU ZA ČEŠKI PORTAL: Zemanovo izvinjenje lekoviti melem za ranu srpske nacije

Novosti online

25. 05. 2021. u 13:53

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić rekao je u intervjuu za češki portal Parlamentni Listi da je izvinjenje predsednika ove zemlje Miloša Zemana zbog bombardovanja lekoviti je melem za ranu srpske nacije.

ВЕЛИКИ ВУЧИЋЕВ ИНТЕРВЈУ ЗА ЧЕШКИ ПОРТАЛ: Земаново извињење лековити мелем за рану српске нације

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić/Printscreen/Parlamentne Listi

Međutim, on je istakao da ne veruje da će se NATO kao celina ikada izviniti i podsetio da je u napadima ubijeno 72 srpske dece.

Srpski predsednik je u intervjuu govorio i o Kosovu, a za predstavnike Prištine je istakao da ih ne zanima dijalog. Vučić je govorio i o saradnji Srbije sa Kinom.

Gospodine predsedniče, da li ste prvi put bili u Pragu ili znate grad?

Prvi put u životu? Nema šanse! Bio sam u Pragu šest, sedam puta. Bio sam ovde i na fudbalskoj utakmici Slavije i Crvene zvezde iz Beograda, tada je Slavija pobedila 3:0. Bio sam ovde sa sinom. Bio sam ovde mnogo puta i mislim da bih dobro upoznao centar Praga. Od Vaclavskog trga, preko Starogradskog trga, Jozefova, Hradčana i drugih mesta.

U prošlosti sam bio u katedrali Svetog Vida, ali nije mi se učinila tako velikom i monumentalnom kao sada. Možda smo tada prošli kroz drugi ulaz ili se ne sećam toliko toga, ali u utorak je hram izgledao veći, monumentalniji i lepši nego ikad. Ali znam ne samo Prag, bio sam u Ostravi, Brnu i Karlovim Varima. Bio sam na fudbalu u Ostravi, Banik je igrao sa našom Crvenom zvezdom 1981. godine, Banik je pobedio 3:1.

Dakle, skoro ste kod kuće u Češkoj.

Volim Češku. Dakle, da bih bio precizniji za sve vaše građane, volim Češku i Moravsku!

Češka i Srbija imaju bliske veze u brojnim oblastima, uključujući istoriju, kulturu i poslovne odnose, kao i mnoge povezane češko-srpske porodice.  Gde vidite druge mogućnosti za razvoj naših odnosa? Ima li više prostora za uzajamno ulaganje?

Srbija i Češka su udvostručile trgovinu u poslednjih nekoliko godina. Udvostručile! Za samo nekoliko godina. Češka je stigla sa četrnaestog na deseto mesto na listi inostranih poslovnih partnera Srbije. Nije lako kada je Nemačka na prvom mestu, Italija je broj dva, Rusija, Bosna i Hercegovina, a Kina na trećem, četvrtom i petom mestu.

Češka se sve više približava i moguće je da će sledeći put kada razgovaramo vaša zemlja biti na osmom ili sedmom mestu. Naša međusobna saradnja se ubrzava, dolazi sve više čeških investitora, što me raduje i pozivam i ostale češke investitore da u većem broju dođu na srpsko tržište u svim oblastima, od nekretnina, infrastrukture, transporta, rudarstva, energetike i sve ostalo

Posle razgovora sa Vama, predsednik Miloš Zeman je iznenadio kada je dao izjavu u kojoj se izvinjava zbog bombardovanja Srbije i traži oproštaj od vaše nacije. Da li ste unapred znali da će ova izjava biti data?

Ne, nisam znao za to, niti je bilo unapred u našim zajedničkim materijalima za pripremu posete. Tokom razgovora u četiri oka, predsednik mi je kao pošten čovek rekao koja bi to tema mogla biti. Iznenadilo me je, iznenadilo me vrlo pozitivno i bilo mi je izuzetno drago da čujem njegove reči.

Ova izjava je lekoviti melem za ranu srpske nacije. Miloš Zeman je tako postao legenda Srbije i srpske nacije i tako će biti uvek. Oni će ući u naše udžbenike istorije.

Miloš Zeman je prvi predsednik, prvi tako visoki političar na funkciji koji je učinio tako nešto. Znate li koliko ovo znači za jednu malu naciju u Evropi? Našu malu naciju napalo je 19 stranih država, koje će uvek reći da su to učinile zbog humanitarne katastrofe, zbog dece, zbog svega. Umesto toga, u bombardovanju je ubijeno 72 srpske dece. 72 dece! Da li je ovo bila cena koju smo bili prinuđeni da platimo? Da li su želeli da nas kazne na ovaj način? Ovo zaista nije bila legitimna kazna. Zbog toga mi reči predsednika Zemana nisu samo veoma važne, već takođe podižu ponos i dostojanstvo naše nacije. Nije mogao više da obraduje naše građane.

Da li očekujete da se Severnoatlantska alijansa ikad izvini za agresiju na vašu naciju 1999. godine?

Ne. I dalje će ponavljati da su učinili najbolje što su mogli i samo želeli da spreče humanitarnu katastrofu. Ako u ovome ima istine, moram da postavim pitanje da li je ubistvo hiljada ljudi, posebno 72 srpske dece, bilo samo „kolateralna šteta“ ili šta? Ne verujem ni u kakvo zvanično institucionalno izvinjenje NATO-a

Ali ako me pitate da li je Miloš Zeman poslednji predsednik koji je to učinio, mislim da nije. To je prvo, ali nije i poslednje.

Sećam se da je Madlen Olbrajt bila u Pragu pre nekoliko godina, odgovorila je na pitanje o bombardovanju. Tada je odgovorila u smislu da su to morali učiniti da bi spasili živote …

Uvek pronađu „razloge“ da se brane, ali to je jednostran pristup. Takođe poštujem ljude sa kojima ne moram da se slažem, ali ovo je vrlo, vrlo jednostran pristup i, pre svega, nije istina. To je sve što mogu da kažem.

Od početka je vaša zemlja prednjačila u borbi protiv kovida i, pre svega, u brzini vakcinacije. Građani mogu slobodno da izaberu vakcinu koju žele, a život u Srbiji počeo je da se normalizuje mnogo ranije nego u ostatku Evrope. Kako se to dogodilo?

Da, još uvek imamo četiri vrste vakcina koje građani mogu da biraju. Mi to nazivamo švedskim stolom, svako ima pravo da slobodno bira da li želi Fajzer, AstraZeneku, Sputnjik V ili kineski Sinofarm. Svako može da bira koju vakcinu želi. Pored toga, imamo više nego dovoljno vakcina i jedini problem je što ne žele svi da se vakcinišu, tako da lako možemo vakcinisati ljude iz susednih zemalja i druge strance.

Kako ste uspeli da na vreme dogovorite dovoljno vakcina? Velika većina evropskih zemalja, čak i onih izvan EU, nije uspela.

Naš položaj je bio malo lakši u ovom pitanju. Ne mogu da kažem da je zemljama u našem regionu lakše, ali sigurno lakše nego u slučaju država članica Evropske unije. Nismo imali političke granice, ovo pitanje smo doživljavali čisto kao borbu protiv infekcija, protiv bolesti i zdravlja za nas nije geopolitičko pitanje. Bila je samo stvar spasiti živote naših ljudi i brinuti se o njihovom zdravlju. Zbog toga smo vakcine tražili na sve moguće i dostupne načine. Počeli smo da vakcinišemo Fajzerom 24. decembra i obezbedili smo ga na vreme bilateralnim dogovorom direktno sa Fajzerom, nije uspelo iz nekih drugih programa kao što je COVAX itd. Drugo, dobili smo kineski Sinofarm, zatim Sputnjik V i na kraju AstraZeneka vakcinu.

To nas je koštalo puno truda i rada, ali ponavljam da nam je čitav proces bio lakši jer zdravlje i vakcine nismo doživljavali kao političko pitanje, već kao zdravstveno pitanje. Od početka nam je prioritet bio da svim našim građanima pružimo mogućnost da zaštite zdravlje sebe i svojih porodica i najmilijih.

Što se tiče ruske vakcine, pročitao sam da ćete je proizvoditi direktno u Srbiji.

Da, naše institucije rade na tome. Čitav proces je u fazi intenzivnih priprema i sve postepeno započinje. Bavimo se poslednjim detaljima, dokumentacijom i neophodnim pripremama za proizvodnju koja uskoro počinje.

Gradimo posebnu fabriku zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Narodnom Republikom Kinom za proizvodnju kineske vakcine, ali i drugih vakcina. To je oblik saradnje između tri države, tako da Abu Dabi, Peking i Beograd rade zajedno i nadamo se da ćemo u budućnosti pružiti više kapaciteta, bilo za dalji razvoj koronavirusa, njegove mutacije ili bilo šta drugo. Obezbedićemo mogućnost bržeg odgovora na moguće epidemije ne samo za Srbiju, već i za celu regiju u kojoj živimo.

Možete li reći da neke evropske države igraju političke igre u slučaju vakcina i da za njih na prvom mestu nije borba protiv zaštite i spašavanja, već geopolitika?

Ne želim da kažem ili komentarišem tako nešto. Evropska unija je velika sila, 450 miliona ljudi, a mi smo mali protiv nje. Bila je naša dužnost da se brinemo o sebi i uspeli smo. Zahvalan sam EU na bilo kakvoj pomoći. Neka stanovnici zemalja Evropske unije procene da li su zadovoljni ili ne.

Srbija ima veoma dobre odnose sa Rusijom i Kinom, koje vi dalje razvijate. Čak su i kineski lekari priskočili u pomoć na početku epidemije prošle godine…

Da, kineski lekari su nam mnogo pomogli, jer nismo imali iskustva sa ovom bolešću i bila je nešto novo. Kineski lekari su obučavali naše ljude, pomagali su nam zajedno sa Pekinškim institutom da izgradimo laboratoriju za PCR testove, tako da smo imali relativno veliki kapacitet za izvođenje testova, mada još uvek nisam u potpunosti zadovoljan. Sada želimo da izgradimo pogon za proizvodnju PCR testova tako da ne moramo da ih uvozimo. To radimo zajedno sa našim kineskim prijateljima koji su sa nama podelili svoja iskustva.

Zahvaljujući svemu tome konačno smo uspeli da razvoj epidemije stavimo pod kontrolu, ali nikada ne možete reći da je bila u potpunosti pod kontrolom, sa šest i po hiljada mrtvih do danas. To je manje od broja stanovnika u poređenju sa većinom evropskih zemalja, ali je ipak puno.

Češka ima više od 30.000 mrtvih.

Definitivno će biti više na vašoj i našoj strani, jer je sigurno bilo ljudi koji nisu bili testirani i umrli su. Isprobali smo puno testiranja, testirali smo do oko 25.000 ljudi dnevno, neke zemlje u regionu nisu testirale ni 600 ljudi dnevno. Moramo poboljšati svoje kapacitete i boriti se dalje, u saradnji sa svima, ali uvek štititi interese Srbije.

Pitao sam za saradnju sa Kinom, jer mnoge zemlje, ali i mnogi političari u našoj zemlji upozoravaju na Kinu i plaše se saradnje sa njom. Zanima me Vaše iskustvo.

Nemam problema sa tim, ali postoji jedna stvar. Takođe smo deo evropskog kontinenta i pripadamo Evropi. Zar nije slučaj da se u Evropi pre mnogo godina tvrdilo da je tržišna ekonomija najveća vrednost? A sada kada neko ne voli tržišnu ekonomiju, više ga nije briga. Ne možemo menjati principe u zavisnosti od toga da li smo bolji od nekoga drugog ili ne.

Moram da kažem da je Srbija na evropskom putu i ​​želi da bude članica Evropske unije, ali istovremeno imamo vrlo dobre odnose sa Kinom i nećemo ih uništavati jer je to u nečijem interesu. Daću vam dva primera. U Srbiji imamo železaru koju su nam Amerikanci vratili nakon što su stvorili gubitke i zapretili da će 5.200 ljudi ostati bez posla. Kinezi su pod svoja krila uzeli železaru, koja danas odlično funkcioniše uprkos svim regulatornim merama za uvoz čelika u Evropsku uniju.

Zahvaljujući ovome, Kinezi održavaju ne samo socijalni mir, već i ekonomsku moć Smedereva i celog ovog dela Srbije. Drugi primer je rudnik bakra u Boru. Niko osim Kineza nije pokazao interesovanje. U Evropi su nam rekli da pripremimo tender i prijavili su se samo Rusi i Kinezi. Pa, pobedili su je Kinezi.

Dakle, mislim da nemamo nikakvih loših iskustava sa Kinom. Možda ih neko ima, ali mi nemamo loše iskustvo. Državni dug naše države držimo pod kontrolom ispod 60 procenata BDP-a, što je bolje od mnogih zemalja EU, i ne vidim problem sa tim.

Iznad svega, nije fer da neki predstavnici drugih zemalja krive Srbiju za dobre odnose sa Kinom, a oni sami imaju sto, dvesta puta, petsto puta više trgovine sa Kinom nego mi. Žao mi je, ali ovo nije fer. Neki možda misle da smo glupi, ali nismo ludi i možemo da sudimo o brojevima. Daju nam moralne lekcije, sami imaju sto puta veću trgovinu sa Kinom, ali im istovremeno smeta saradnja Srbije sa Kinom. Ali ne smeta im što imaju saradnju 500 puta veću. Tako ćemo nastaviti našu uspešnu politiku, mi smo na evropskom putu, ali moramo da vodimo računa o sebi, svojim građanima i njihovom životnom standardu.

SAD imaju novog predsednika od januara. Šta ova promena znači za Srbiju i njenu spoljnu politiku? Da li očekujete neke promene?

Ta promena ne znači toliko. Predsednika Bajdena znam bolje nego predsednika Trampa. Video sam ga nakratko dva puta i razgovarao sa njim u osnovi samo jednom. Iako sam u prošlosti predsednika Bajdena video pet puta i četiri puta duže razgovarao s njim.

Ali ako pitate šta novi predsednik znači u geopolitičkom smislu, Amerika je priznala Kosovo i ne želi da se odrekne tog pravca. Sjedinjene Države će, naravno, nastaviti da vrše pritisak na Srbiju, ili da ne govorim o pritisku kao zahtevu za priznavanje nezavisnosti Kosova. Ali ovo je kategorija koja se ne menja u američkoj spoljnoj politici, tako da ne očekujem nikakve promene u odnosu na nas.

Kako ide rešenje problema Kosova i Metohije? Registrovao sam razne strane pritiske na vašu zemlju da prizna pseudo-državu Kosovo…

Srbija je i dalje otvorena za dijalog, jer kad god dve strane razgovaraju, tenzije se smanjuju. I kad god imate dijalog, možete da zagarantujete malo više sigurnosti za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Za nas je važno da se razgovori održe i zainteresovani smo za pronalaženje kompromisnog rešenja.

Sada sam bio na Brdu kod Kranja, Slovenija, na samitu zemalja jugoistočne Evrope, gde sam upoznao Vjosu Osmanija (predsednica tzv. Kosova), koji je izrazio interes za sve, osim za kompromisno rešenje o Kosovu. Ako je njihova namera da sačekaju da neko izvrši pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i iznese optužbe za genocid nad Srbijom, a ne znam šta još, onda nisam optimista. Sve ovo govori da drugu stranu ne zanima dijalog. Da li možemo uspešno da postignemo kompromisno rešenje, to trenutno ne znam i ne vidim to optimistično. Nadam se da ćemo to jednog dana uspeti, ali znam.

Za kraj, želeo bih još jednom da se zahvalim Češkoj na gostoprimstvu i podršci koju sam dobio u vašoj zemlji.

(Objektiv)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (22)