Društvo jednoglasno odabranih

ZA jedne su masoni, za druge sekta, treći ne znaju ni da postoje. Organizacija kojoj pripadaju doživljava se kao tajna, iako se članovi javno sastaju svakog utorka u prostorijama hotela „Bosna“. Tu je moguće videti i nekadašnjeg glavnog pregovarača BiH sa UE, Igora Davidovića, pomoćnika ministra zdravlja, Nedeljka Milakovića, dekana banjalučke Akademije umetnosti, Milorada Kenjalovića, ali i druge poznate profesore, lekare ili privrednike. Svi oni članovi su Rotari kluba Banjaluka javno, uz mesečnu članarinu od 100 KM, ali tek kad ih ostali članovi prihvate u klub.
Ističu da je, baš kao i rotarijancima širom sveta, njihova glavna misija organizovanje različitih humanitarnih i društveno korisnih akcija.
- Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi, koji udruženo rade i na podsticanju visokih standarda u svim prefesijama i unapređenje dobre volje i mira u svetu - kaže predsednik kluba, Darko Đudurović. - Proteklih godina naš klub je pokrenuo, pomogao i izveo mnoge humanitarne i druge akcije, među kojima je najznačajnija kupovina i opremanje porodične kuće i imanja za porodicu Bojanić iz Bronzanog Majdana, koja ima sedmoro dece, a živela je u katastrofalnim uslovima.
Posebno se ponose manifestacijom „Dani vina Banjaluka“, koju su krajem novambra organizovali sedmu godinu zaredom. Američku ideju o klubu humanih, i „dobrostojećih“ ljudi, u Banjaluku je prvi preneo vlasnik ribnjaka i počasni poljski konzul, Artur Burda, još davne 1934. godine. Klub je radio do 1941. godine, a reosnovan je 1998. Na čelo kluba tokom 1999. godine došao je Momčilo Biuković, jedan od ljudi zaslužnih za „oživljavanje“ ideje rotarijanstva u Banjaluci.
- Svake godine predsednik i sve funckije se menjaju, rotiraju. Klub trenutno ima 28 aktivnih i dva počasna člana, a nedavno smo primili i jednog novog člana - ističe Đudurović. - Svi koji misle i da se radi o biznis klubu, varaju se, iako članstvo, istina, nosi i neke prednosti. Gde god da u svetu postoji Rotari klub, tu su i ljudi koji mogu i hoće da vam pomognu, tako da je to velika prednost.
Ukoliko neko želi da se pridruži ovom „uskom“ krugu ljudi, mora da prođe određene „provere“. Kad stigne predlog, budući član tri do šest meseci prisustvuje sastancima, da bi ga rotarijanci bolje upoznali, ali i proverili njegove ljudske i profesionalne kvalitete „kod trećih izvora“. Kada dođe do tajnog glasanja, jedan glas nepoverenja dovoljan je da se kandidat ne primi u članstvo.
- Sve je bazirano na poverenju i ličnom poznanstu. Zbog toga u klubu ne može ni biti više od 35 ljudi, jer bi bilo glomazno i ne bi kvalitetno funkcionisalo - pojašnjava aktuelni predsednik. On dodaje da su članarina i prisustvo na dva do tri sastanka u godini, obaveza svakog člana, ali da je većina njih tokom godine angažovana i na nekoj od akcija koje klub planira ili provodi.
U martu naredne godine banjalučki rotarijanci će obeležiti 75 godina od osnivanja i deceniju od reosnivanja kluba.

DRŽE DO POMOĆI
BILO da pomažu nekome ko je dobar, da postane još bolji, ili da nekog izvuku iz krize, rotarijanci drže do toga da je ljudima potrebno pomagati, a život učiniti sadržajnijim. Poslednjih godina iamli su više akcija pomoći ili podrške deci, višečlanim porodicama i seoskim domaćinstvima, talentovanim mladim ljudima, podrške organizaciji raznih kulturnih dešavanja, kao što su „Dani Vlade Miloševića“, „Dame pevaju džez“ ili pokretanja inicijativa za podizanje spomenika Banu Milosavljeviću i drugim zaslužnim Banjalučnima.

KRENULI IZ ČIKAGA
ZAČETNIK rotari ideje bio je Amerikanac Pol Haris iz Čikaga, koji je organizovao i osnovao prvi Rotari klub 1905. godine. Ideja se brzo širila, pa je 1910. godine Haris postao i prvi predsednik svetske organizacije „Rotari internešnel“. Širom planete danas ima 29.000 ovih klubova u 140 zemalja, uključujući i BiH. Pored Banjaluke ovaj klub postoji i u Sarajevu, Bijeljini, Tuzli, Srebrenici, Bihaću...