Srbinu, zadužbinaru u Australiji, Orden Svetog Stefana

POVODOM proslave 60 godina crkve Lazarice u Sidneju, započeta je obnova ovog predivnog srpskog hrama. Priređena je i svečanost na kojoj je arhitekta Miodrag - Miki Šundić, za kreativni rad u izgradnji pravoslavnih hramova, od Mitropolije australijsko-novozelandske dobio Orden Svetog Stefana.

- Vratilo nam se od Boga! - rekao je tom prilikom Šundić, aludirajući i na Orden Svetog Save, koji je nekoliko decenija ranije od SPC dobila njegova supruga Dragana Šundić za svoje patriotske aktivnosti u parohiji Svetog cara Lazara.

Miodrag i Dragana Šundić su pre šest decenija stigli na peti kontinent različitim brodovima, ali su uspeli kao porodica da daju pun doprinos razvoju srpske kolonije.

- Draganin otac, kraljev oficir Miloš Matović, doveo je suprugu i dve ćerke u Australiju u vreme kada sam ja kao student prava iz Beograda pokušavao da prebegnem u Francusku. Moj otac Dragojlo, mašinski inžinjer, pred rat je preminuo. Odrastao sam sa majkom Zagorkom, bratom Predragom i sestrom Veroslavom u centru Beograda. U Parizu sam početkom pedesetih boravio u restoranu kod Dare, poznatije pod nadimkom - Četnik. Dobio sam politički azil kao žrtva Udbe, slikao, studirao arhitekturu i maštao da vidim Australiju, u koju su se odselili mnogi naši emigranti - pamti Miki Šundić taj trenutak.

Brodom „Aroso kulm“ je isplovio iz Đenove i u kabini sa deset ljudi, posle 48 dana putovanja, juna 1956. stigao u Australiju. U džepu je imao 25 funti. Zaposlio se u Sidneju kao geodeta na izgradnji brane. Potom je bio najmlađi vozovođa. Imao je platu 13 funti nedeljno, smeštaj i hranu u hostelu. Vozio je teretnjake po Novom Južnom Velsu, gledao netaknutu prirodu, zaljubio se u Australiju, ali i u Draganu Matović.

- Je li vas Tito tako vaspitao da devojkama donosite cveće? - pitao ga je budući tast Miloš Matović, kada je devojci Dragani doneo lale i zaprosio je.

Venčali su se 30. januara 1960. godine u crkvi u Flemingtonu kod prote Milenka. Dragana je radila u ženskoj zadruzi, a Miki je studirao arhitekturu. Imao je stipendiju od 10 funti, jednu funtu za suprugu i još jednu funtu kada su dobili sina.

- Bilo je dovoljno za hleb i mleko, da ne umremo od gladi - pamti Miki Šundić, koji je sa suprugom u mladosti postao aktivista SPC i Srpske narodne odbrane (SNO), u kojima su provodili svoj društveni život.

SNO je 1965. izgradila svoj dom, koji su australijski Srbi nazvali „Čelik kuća“. Petnaest godina kasnije, po planovima arhitekte Mikija Šundića i Ilije Rapajića, ovaj dom u Sidneju je dobio nov izgled. A Miki Šundić novi posao. U Volongongu nadomak Sidneja 1982. donesena je odluka o gradnji srpske crkve. Šundić se dobrovoljno prihvatio da projektuje hram posvećen Svetom Jovanu Krstitelju. Hram je urađen u betonu sa visokim zvonikom. Radovi su završeni 5. oktobra 1986. godine. Oslikali su ga majstori ikonopisačke škole manastira Žiča. Tada je pored crkve bilo samo tri srpske kuće, a danas ih je tridesetak.

- Crkva je za nas bila spas, jer smo se tu okupljali i družili, a deca su bila uz nas, ne na ulici. Naša crkva je božja kuća za sve Srbe u tuđini. Pomagali smo jedni drugima da lepše živimo kao Srbi i pravoslavci. Mnogi Srbi koji su se poženili tokom zarobljeništva došli su sa ženama Nemicama, neki su uzeli Australijanke, pa smo od njih pravili dobre pravoslavke - seća se tih godina Miki Šundić.

Kao arhitekta i veliki dobrotvor Srpske pravoslavne crkve u Australiji darivao je osamdesetih narodu hram posvećen svetom arhiđakonu Stefanu u sidnejskoj opštini Ruti Hil. Urađen je u staromoravskom stilu da vernike podseća na zavičaj i proglašen je za biser australijske arhitekture. Prema planovima arhitekte Šundića, temelji ove crkve su izliveni u obliku upisanog krsta. Na zidove je utrošeno oko 80.000 cigala, koje su dodavane iz ruke u ruku. Ikonopisac Miodrag Tošić uradio je 476 svetih likova i patrijarha Pavla, u celoj njegovoj figuri sa jevanđeljem u naručju.

Kako je ova crkva urađena posle verske deobe Srba na federalce i raskoljnike, oni su od Šundića naručili i novi - raskoljnički manastir.

- Manastir Novi Kalenić je građen iz inata, jer su raskoljnici hteli da naude federalcima, koji su imali manastir Ilajn u državi Viktoriji. Po želji vladike Petra, počela je i izgradnja hrama - kopije crkve manastira Kalenić iz 15. veka. Manastir je rastao sporo, ali sigurno. Bila su naručena četiri zvona, čiji su zvuci kao muzika zvona na Sabornoj crkvi u Beogradu. Manastirska crkva, nazvana Novi Kalenić, završena je i osvećena na dan Svetog Save, 27. januara 1990. godine - kaže Miodrag Šundić.

Od svog nastanka, manastir Novi Kalenić je bio centralno mesto eparhijskih sabora, gde su stolovali petorica episkopa i održavale važnije sednice eparhijskih tela, omladinski festivali i dečji kampovi. Danas se duhovni centar SPC u Australiji nalazi u crkvi Lazarici u Sidneju, gde su Miki i Dragana Šundić i dalje vernici i dobrotvori.