Mesec dana posle razornog zemljotresa, Zagreb razrušen i napušten

OD STALNOG DOPISNIKA - ZAGREB

VIŠE od mesec dana posle razornog zemljotresa centar Zagreba izgleda napušten nakon što se gotovo 20.000 ljudi iselilo iz stradalih kuća i stanova.

Čeka se izmena zakon koji bi omogućio delomičnu obnovu, ali se sa time kasni, pa je pitanje hoće li išta biti pokrenuto i do leta. Hrpe građevinskog materijala i dalje stoje pred nekim kućama, a mnogobrojni stanovnici nemaju toplu vodu ni grejanje. Sa krovova zgrada skinuti su brojni dimnjaci, a to znači da će svi koji se greju na bojlere za gas morati po pravilima Evropske unije kupiti nove, kondenzacijske koji koštaju sa montažom više hiljada evra.

Uz sve nesreće koje su pogodile Zagrepčane usledile su i političke igre u kojima svako želi da dobije koji poen, dok građani razočarani pokušavaju da prežive. Nekoliko stotina njih smešteni su po studenskim domovima, a većina je iznajmila stanove dok ne saznaju hoće li država ili grad učestvovati u obnovi.

Niko u ovom času ne zna hoće li se najviše oštećene zgrade u centru grada rušiti ili popravljati, a još manje je poznato koliko će sve to da košta. Prve procene ukazuju da su štete dosegle cifru od 45 milijardi kuna ili više od šest milijardi evra, ali svaki novi dan donosi popis još većeg broja oštećenih zgrada i stanova.

Procena je takođe da će obnova trajati godinama, možda i celu deceniju, a već sada su cene građevinskim radovima odletele u nebo. Ko može sam finansira obnovu nadajući se da će jednog dana od države ili grada dobiti povratak novca.

Traje i prepucavanje urbanista, arhitekata, statičara što i kako treba uraditi, a sve su zategnutiji i odnosi zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića i najodgovornijih iz hrvatske vlade koji u resoru imaju i brigu za obnovu grada. Tako je grad izdvojio, od oko 5.000 stanova koje ima u vlasništvu, svega 44 za zbrinjavanje onih koji su ostali bez krova nad glavom, a nije se iskazala ni država koja takođe ima brojne stanove.

Zagrepčani se osećaju napušteni, a svakodnevno mediji objavljuju potresne priče ljudi koji su ostali bez ičega. Izuzetno su velika oštećenja i na javnim zgradama, muzejima, bolnicama, a neke su potpuno razrušene, poput Pravnog fakulteta. Brojna su oštećenja i na školama i vrtićima, i te zgrade neće moći da prime učenike još dugo vremena.