Vek od rođenja slavne „beranske Sorbone“

OSIM večitog "mladića", gizdavog Lima koji su iz učionica vidi, Gimnazija u Beranama, nema sumnje, jedno je od obeležja grada, nekada čuvenog po dostignućima ljudi koji su u njemu ponikli i tu žive, a danas po "slavi" ljudi od kojih sve sredine treba da se stide.

Osnovana ukazom Vlade Kraljevine Crne Gore 31. avgusta 1913. godine, "beranska Sorbona", kako su je često nazivali njeni bivši, kasnije slavni učenici, sa radom je počela 6. novembra iste godine kada je održana prva sednica Nastavničkog veća, koje je u teškim uslovima organizovalo nastavu za 144 učenika raspoređena u tri odeljenja. Nastavu su izvodila tri nastavnika kojima se kasnije priključio nastavnik veronauke. Dugo vremena gimnazija je bila jedina ustanova u celom Gornjem Polimlju u kojoj se sticalo srednje obrazovanje. Zbog toga su se tu "sjatili" najbolji učenici iz Kolašina, Mojkovca, Bijelog Polja, Rožaja, Plava, Andrijevice i Berana. Poprilično vremena nastavu su izvodili uglavnom profesori sa prostora Slovenije, Hrvatske, Bosne, kao i ruski emigranti, zatim inženjeri, pravnici, saradnici instituta...

- Kriterijum ocenjivanja je bio na vrlo visokom nivou, a stečena znanja su predstavljala dobru osnovu za upis na više i visoke škole, najčešće u Skoplju i Beogradu - zapisano je u analima ustanove čiji su svršeni maturanti dugo vremena imali lak "prolaz" na najprestižnije univerzitete širom bivše države, što nije nimalo čudno, posebno kada se ima u vidu da su recimo jednoj generaciji učenika predavala i po dva doktora nauka, i to u vreme kada ta titula nije bila sticana kao u vremenima koja su stigla...

- Posle osnivanja radilo se u dve stare turske barake koje su se nalazile u neposrednoj blizini današnje školske zgrade. To nije sprečilo oko 200 mladića i devojaka, iz mnogih krajeva Crne Gore, da pristupe prijemnom ispitu i upisom u Gimnaziju zadovolje svoju želju za znanjem. Može to obezbediti dostojno mesto u budućnosti. Prijemni ispit položilo je njih 138, čija su imena ostala zabeležena u arhivskoj građi iz vremena osnivanja Gimnazije u Beranama. Samo četiri nastavnika su započela školsku 1913/14. godinu - direktor Kosta Kostić, Ivo Ipšić, Miho Domančić i Prokopije Veković, prvi nastavnik iz beranskog kraja. Svi oni koji shvataju značaj osnivanja i opstajanja beranske gimnazije kroz decenije veoma teških vremena, posebnu zahvalnost moraju iskazati ovim ljudima, entuzijastima, koji su uspeli da u veoma skromnim uslovima postave čvrste temelje škole, koje su kasnije nadograđivale generacije njenih uspešnih učenika - kaže današnji direktor gimnazije profesor Sreten Lutovac, koji podseća da je posle Prvog svetskog rata, uz dve postojeće turske zgrade, za školu sagrađena još jedna baraka, a svi napori tadašnjih školskih vlasti bili su usmereni ka izgradnji novog školskog objekta. - Zato su 1933. i 1934. godina svakako najznačajnije u radu beranske gimnazije u prvoj polovini 20. veka. Jer 1933. godine Gimnazija je postala državna škola, a nova školska zgrada useljena godinu dana kasnije, evo i danas pleni svojom lepotom i posebnošću.

Prvi svetski rat je "zalupio" vrata ove škole, ali posle njegovog završetka izašla je prva generacija maturanata školske 1920/21. godine. Sledeći prekid je bio 1929. godine, kada je ministarstvo Kraljevine Jugoslavije uskratilo pravo školovanja starijim razredima. Međutim, uvođenjem samodoprinosa organizovan je rad samupravne gimnazije i počela izrada projekta za izgradnju nove zgrade koja je kao najmodernije školsko zdanje onog vremena (biblioteka, kabineti, vežbaonice, kvalitetno opremljene učionice), puštena u rad 1932/33. godine.

U periodu između dva rata u školi su radila različita društva (prijatelja knjige, trezvenjaka i druga) i školske organizacije. Iz tih društava su ponikli poznati književni stvaraoci: Mihailo Lalić, Radoslav Rotković, Miodrag Bulatović, Dušan Kostić, Radomir Vešović, Radoslav Pajković... Bili su uzor generacijama koje su dolazile sa svih strana u gimnaziju koja je sve do 1953. godine i dalje bila jedina na celom gornjepolimskom prostoru. Kasnije su se otvorile gimnazije u Bijelom Polju i Kolašinu, školski centar u Mojkovcu. Iz sastava beranske gimnazije, koja je dugo, uprkos težnjama komunističkih vlasti da se takav izraz ne upotrebljava, slovila kao škola elite, osamostalile su se škole u Rožajama, Plavu i Andrijevici...

- Tokom čitavog "svog veka" bila je svetlost koja je obasjavala one koji su bili uvereni u to da je obrazovanje njihov najbolji izbor, njihova jedina i prava prilika koja im može pomoći da se otrgnu iz tame neznanja i da time sigurno doprinesu svom razvoju i boljem životu u svojoj sredini. Danas su u gimnazijskim učionicama, kao i tokom celog veka njenog postojanja, odgovorni, društveno angažovani mladi ljudi, oni kojima je lični razvoj prioritet i koji se odlazeći iz naše "beranske Sorbone" uvek rado vraćaju ustanovi koja zauzima značajno mesto u njihovim životima - kaže direktor Lutovac povodom veka beranske gimnazije.