Italija čeka kraj epidemije da se obračuna sa krivcima: Ko je zaražene iz bolnica i za koji novac smeštao u staračke domove

Italija je prva evropska zemlja u kojoj se epidemija pojavila, na prvom je mestu po broju zaraženih i umrlih, i još uvek je zemlja gdese širenje epidemije sporo smanjuje, pa sledi vreme u kome će se morati odgovoriti na pitanje - zaštoje zemlja koja je sebe videla, pre epidemije, u svetskom vrhu po opremljenosti bolnica i nivou zdravstvene nege, došlau situaciju da ne može da leči sve kojima je to potrebno i da mora deo pacijenata da izmesti u druge zemlje

Po proceni stručnjaka,Vlada je restriktivne mere uvela sa najmanje deset dana zakašnjena, a i kada ih uvela prva ograničenja, oklevala je da zone gde se virus najviše raširio proglasi takozvanim crvenim zonama, i zatvori granice Lombardije, kako se epidemija ne bi širila.

Primedbe koje se čuju u javnosti na račun vlasti se odnose na to da je predugo, s obzirom na težinu situacije, dozvolila pod pritiskom industrijalaca, da fabrike u ostanu otvorene, pa su one brzo postale žarište zaraze, da su aerodromi ostali otvoreni, međugradski saobraćajtakođe i da je sve to doprinelo širenju zaraze

Među propustima se već sada vidi i da vlada uprkos tome što je u januaru, odgovorila na preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije, nije na vreme obezbedila neophodan medicinski materijal - maske i respiratore.

A za to je bilo vremena, konstatuju uglavnom mediji i stručnjaci, jer kao zemlja koja se prva suočila sa epidemijom, Italija je imala najmanje 20 dana vremena da nabavi medicinski materijal prenego što su druge zemlje, alarmirane opasnošću, zatvorile svoje granice i zabranile izvoz dragocene medicinske opreme.

Italijanska vlada određuje generalni okvir zdravstvene politike, pa i mera koje su donete u vreme epidemije korone, a pojedinosti i konkretne korake određuju regije, što je za posledicu imalo odsustvo zajedničke linije i upravljanja sa sa izazovom takvih razmera.

Dva važna aspekta uspešne zdravstvene zaštite izostala su u vreme epidemije: komunikacija sa zdravstvenim radnicima za vreme vanrednogstanja i nedovoljni zdravstveni kapaciteti u klinikama, bolnicama i centrima za brigu starih lica.

U medicinskim ustanovama, pokazalo se, nisu bili spremni za borbu protiv pandemije. Na početku nisu donete mera o obaveznoj trijaži zaraženihi ostalih pacijenata, pa su bolnice postala žarišta zaraze, izostala je zaštita medicinskog osoblja, čije posledice Italija plaća i sada, jer svaki dan se povećava broj umrlih lekara, kojih je višeod 150.

Zato se u javnosti najavljuje da će kada prođe vanredno stanje Italija morati da suocčii sa potrebom izmene nekih sistemskih mera, poput ulaganja u nacionalni zdravstveni sistem, koji se zadnjihdeset godina stalno smanjivano, u korist privatnih zdravstvenih ustanova.

Kriza je pokazala da su privatne klinike, ostale netaknute pandemijom, savim van vanrednog stanja izazvanog koronavirusom i da ne raspolažu odelenjima koja bi mogli primiti pacijente kojima su državne bolnice bile prepune, a sada su neke od njih prema pisanju medija , među prvima tražilepomoć od vlade “zbog štete pretrpljene usled epidemije”.

Takođe u zadnjih deset godina zatvarane su mnoge bolnice, kao nerentabilne i nepotrebne, a epidemija je pokazala da Italija sada raspolaze sa samo 3 bolničkakreveta na hiljadu stanovnika, u odnosu na primer na Nemačku koja ima 8 bolničkih kreveta na hiljadu stanovnika.

Na meti preispitivanja je i dugogodišnjapolitika obrazovanja koja je pokazla da Italija pati od hroničnenestašice lekara i da će joj, prema nekim procenama, uskoro nedostajti čak 60 hiljada lekara, a već godinama se oslanja na “uvozne” medicinske sestre i ostalo tehničko osoblje.

U velikom broju gradova širom Italije u toku su i istrage kako je i zašto u tolikom broju stradala generacija starih u domovima i platila najvišucenu epidemije.

Italijanskimediji oslanjajući se na svoja istraživanjima, zaključuju da su ljudi su umirali, ne samo zbog starosti, slabog imunog sistema i drugih bolesti od kojih su patili, veći zbog organizacionih propusta - bolnica, kada više nisu imale mesta za sve bolesne, one sa blažimsimptomima zaraze, premeštali suu staračke domove gde je bilo slobodnih kreveta.

Ta “usluga” je vlasnicima ili upravnicima staračkih domova plaćenapo visokim dnevnim cenama. Tako su se žarišta zaraze iz bolnica prenela u staračkedomove.

Utvrđeno je takođe, da kada su se stanovnici domova počeli masovno razbolevati i umirati, medicinskom osoblju je bilo zabranjeno da o tome javno govori, niti su preduzimane mere zaštite.Štaviše, utvrđeno je, da su izveštaji o zaraženimi umrlim u stračkim domovima, bili umanjivani neko vreme.

Ali tek kada se zaustavi epidemija, a to je sada glavni cilj, i Vlada ima punu podršku u njegovom ostvarivanju, moći će da se utvrdi da li je za cenu koju je pojavom COVIDA19 platila Italija krivo podcenjivanje opasnosti, loša sreća, preterani optimizam, neznanje ili sve po malo.